Izvor: Politika, 14.Nov.2014, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„File” uz rizik počeo bušenje na kometi
Naučnici traže rešenje kako da obezbede punjenje baterije preko solarnih ploča, jer se robot nalazi u senci i ne prima dovoljno svetlosti
Dva dana posle uspešnog spuštanja na kometu, robotski modul „File” Evropske svemirske agencije (ESA) dobio je komandu da uključi bušilicu za uzimanje uzoraka. To je bila rizična odluka naučnika, jer zbog nestabilnog položaja i neuspeha da se harpunima pričvrsti za površinu prilikom sletanja postoji opasnost da se prevrne, preneo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Bi-Bi-Si. Ako robot veličine veš mašine i ostane stabilan, moguće je da baterija ne izdrži dovoljno da se rezultati analiza pošalju na Zemlju.
U kontrolnim centrima u Kelnu u Nemačkoj i Tuluzi u Francuskoj potvrđeno je juče da sletanje nije proteklo glatko. Robot je dva puta odskočio u svemir pre nego što se stabilizovao u senci jedne litice, pa naučnici brinu da li će dobiti dovoljno sunčevog svetla da napuni solarnu bateriju.
U sadašnjem položaju, oko kilometar daleko od ciljanog, modul dobija svetlost samo sat i po tokom svake dvanaestočasovne rotacije komete. Da je sleteo tamo gde je planirano, dobijao bi šest ili sedam sati svetlosti dnevno. To će biti nedovoljno da se napuni solarna baterija kada iscuri ona primarna. Kada se odvojio od satelita „Rozeta”, robot je imao dovoljno energije za malo više od 60 sati. To znači da ako naučnici ne nađu rešenje za problem napajanja, robot na kometi 67P možda već odbrojava poslednje sate.
Naučnici ESA su ipak prezadovoljni dosadašnjim rezultatima. Osam od 10 instrumenata i kamera kojima je mali robot opremljen aktiviralo se po planu, što predstavlja veliki uspeh za ESA, koja je u ovu misiju uložila 1,3 milijarde evra.
„Fantastično je što smo stigli tamo. Sleteli smo na kometu. Zaista smo na ivici onoga što čovečanstvo trenutno može”, rekao je za Foks televiziju Žan Pjer Bibring, šef tima za robotski modul i glavni inženjer za dva instrumenta.
Robotski modul „File” tokom prilaza kometi 67P (Foto Rojters)
U noći između četvrtka i petka postavljena su dva instrumenta, uključujući termometar koji meri temperaturu komete. Modul je već poslao prve fotografije svoje okoline, koji pokazuju izlomljen i neravan stenovit teren komete, iako se očekivalo da će sleteti na meku, prašnjavu podlogu. Merenja pokazuju da je dvema nogama oslonjen na površinu komete, a jedna je u vakuumu svemira. Šef misije Stefan Ulamek rekao je da postoji mogućnost da „File” malo „poskoči” kako bi zauzeo bolji položaj, ali da je takav manevar rizičan zbog čega ESA verovatno neće pokušati da ga izvede.
„Misija Rozeta” ima cilj da otkrije tajne kometa, svojevrsnih „vremenskih kapsula” koje možda kriju tajnu nastanka celog Sunčevog sistema, starog 4,6 milijardi godina.
Sletanje u sredu bilo je prvo takvo u istoriji kada se robotski modul težak sto kilograma (u svemiru zbog niske gravitacije manje od gram) spustio na kometu 67P Čurjumov–Gerasimenko. Prethodno je deset godina putovao na satelitu „Rozeta” prešavši 6,4 milijarde kilometara.
Snimljena „pesma” komete
ESA je objavila audio-snimak koji je satelit „Rozeta” zabeležio dok se približavao kometi 67P. Objašnjenje je da zvuk dolazi od oscilacija u magnetnom polju oko komete, ali kako tačno nastaje ova „pesma” i dalje je nepoznato. Pretpostavlja se da zvuk proizvede čestice koje kometa oslobađa i koje se naelektrišu kako putuju kroz svemir.
Frekvencija snimka je od 40 do 50 miliherca, što je daleko ispod zvuka koji registruje ljudsko uho, pa je ESA povećala frekvenciju za oko 100.000 puta da bi mogla da se čuje. Snimak je postavljen na internetu.
J. J. K.
objavljeno: 15.11.2014.
