Izvor: RTS, 08.Jan.2010, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fijasko energetskih projekata u Makedoniji
Burno najavljivani energetski projekti u Makedoniji doživeli fijasko. Nekoliko tendera propalo. Nedostatak interesa stranih investitora i nespremna administracija.
Makedonskoj vladi ne polazi za rukom da realizuje bar deo planova u sektoru energetike, i dok jedni tvrde da je razlog za suzdržanost investitora bila kriza, eksperti navode da su nestručna administracija i loše ponude glavni razlog za propast tendera.
Na strane investitore u pogledu njihove rešenosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da ulože značajna sredstva u energetski sektor Makedonije, negativno utiče i trend da se dosadašnji tenderi u zemlji poništavaju i raspisuju novi, piše na sajtu Utrinski vesnik.
Tender za termoelektranu "Negotino" od 2006. godine dva puta je poništavan, a i danas je u stopostotnom vlasništvu države.
Nedovoljno obučena administracija
Ministar ekonomije Makedonije Fatmir Besimi nedavno je izjavio da je jedan od razloga za neuspešnost tendera nedovoljno obučena i stručna domaća administracija.
Za projekte hidroelektrana na Crnoj reci sada je kao konsultant angažovana IFC koja je deo Svetske banke, a njeni eksperti treba da načine projekat i pripreme naredni tender kako bi on bio atraktivan za ulagače.
Za te dve hidroelektrane na Crnoj reci, "Čebren" i "Galište", koje tek treba da se grade poslednjih godina, dva puta je poništavan tender i sada je nanoviji odložen za april ove godine.
Međutim, ako se realizuje taj projekat vredan oko 600 miliona evra biće to, kako se ističe, jedna od najvrednijih stranih investicija u zemlji.
Nedostatak interesa stranih investitora
Ranije su se interesovale nemačke, slovenačke, austrijske i italijanske firme, ali su investitori odustali jer nisu imali garancije da će projekat biti ekonomski isplativ.
Tender iz 2006. godine poništen je za te dve hidroelektrane, jer su strani ulagači tražili od makedonske vlade da garantuje da će država plaćati penale ukoliko Crna reka ne bude imala dovoljno vode kako je to navedeno u projektnoj dokumentaciji.
Jedino što je izvesno to je izgradnja mini-hidrocentrala u Makedoniji gde su za njih 16 dodeljene koncesije u oktobru prošle godine i trebalo bi da budu izgrađene do 2012. godine.
Makedonija godišnje na uvoz struje potroši stotine miliona evra i visoko je zavisna od njenog uvoza. Svi domaći kapaciteti godišnje u proseku proizvedu 5.600 gigavat-časova struje dok je godišnja potrošnja lane bila oko 9.000 gigavat-časova.
Svakako će proći još dugo vremena dok zaživi bar neki od navedenih projekata u sektoru energetike u Makedoniji, ocenjuje Utrinski.
Država nema novca za tako velike investicije i jedini izlaz je u privlačenju stranih investicija koje je, za sada, teško privući.
