Izvor: Studnel.com, 13.Avg.2015, 17:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fidel Kastro – najveći revolucionar i ženskaroš
Rođen je u mestu Majari, na ogromnoj porodičnoj plantaži šećerne trske na kojoj je i sam radio kao mladić. Nakon završene jezuitske škole, Kastro upisuje prava na Univerzitetu na Havani i doktorira 1950. godine. Nakon završenih studija, planirao je da se kandiduje za mesto zastupnika u kubanskom parlamentu, ali ga u tome sprečava general Fulhensio Batista, koji nasilno preuzima vlast pre izbora. Kao mladi pravnik, Kastro pokušava da se protiv Batiste bori legalnim putem − ulaganjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << tužbe sudu zbog kršenja ustava. Ali sud odbacuje tužbu pa se Kastro odlučuje na radikalnije mere. Zajedno sa grupom istomišljenika, on 26. jula 1953. napada kasarnu Monakada, drugu najbolje obezbeđenu kasarnu u zemlji. Napad je, naravno, bio neuspešan, Kastra hapse i on u zatvoru provodi naredne dve godine.
Nakon puštanja iz zatvora, Kastro odlazi najpre u SAD, a zatim u Meksiko, gde se baca na organizovanje pokreta otpora. Ovaj revolucionarni pokret nazvan je 26. jul, a među njegovim pristalicama našao se i Če Gevara. U to vreme, političke ideje pokreta bile su nacionalizam, antiimperijalizam i reformacija, a ne komunizam, kako se obično misli. Nakon Kubanske revolucije, Kastro dolazi na vlast. Od početka je bio neprijateljski raspoložen prema SAD jer su one pomagale Batistu i otvoreno se mešale u politiku Kube za vreme njegove diktature. Odnosi zahladnjuju još više nakon što Kastrova vlada nacionalizuje rafinerije nafte, šećerane i pogone za proizvodnju električne energije 1960. godine. To je dovelo do toga da SAD uvedu ekonomski embargo prema Kubi, kao i do invazije na Zaliv svinja, kada su SAD uz pomoć kubanskih izbeglica pokušale da zbace Kastra s vlasti.
Foto: www.nspm.rs
Tako se može reći da su SAD gurnule Kubu u komunizam jer nakon ovih incidenata, Kastro uspostavlja bliske veze sa SSSR-om primanjem sve veće vojne i ekonomske pomoći. Šezdesetih i sedamdesetih Kastro sprovodi reformu obrazovnog sistema i zdravstva, ali i dozvoljava SSSR-u da postavi svoje balističke projektive dalekog dometa na ostrvo. Tako se Kuba našla između dve sile usred Hladnog rata. Kenedi tada uvodi pomorsku blokadu Kube. Sedamdesetih i osamdesetih, Kastro pomaže revolucionarske pokrete u Latinskoj Americi i Africi i biva izabran za vođu Pokreta nesvrstanih, što mu donosi međunarodni ugled. Međutim, raspad Sovjetskog saveza 1991. godine dovodi do propadanja već posrnule kubanske ekonomije, što je nateralo Kastra da dozvoli ograničeni niz ekonomskih reformi 1993. godine. Do još većeg zahladnjivanja odnosa sa SAD dolazi 1996. godine, kada su kubanski ratni avioni oborili dva civilna aviona za koja su tvrdili da su narušili kubanski vazdušni prostor.
Kastro je vlast napustio 2006. godine zbog bolesti i vođenje zemlje poverio je svom bratu Raulu Kastru. On se pokazao kao otvoreniji za reforme, mada se sumnja da iza svih njegovih političkih odluka stoji vladar iz senke – Fidel. Osim različitih ekonomskih reformi, Raul je napravio ozbiljan korak 2014. godine kada je sa Obamom postignut sporazum o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa sa SAD.
Pored raznih političkih titula, poznatom revolucionaru često dodeljuju i titulu najvećeg ženskaroša svih vremena. Njegovi biografi navode podatak da je spavao sa preko 35000 žena, a ima i osmoro dece sa četiri žene. Osim toga, bije ga glas da ga neće metak, jer je preživeo čak 637 atentata bez ijedne ogrebotine. Danas slavi 89. rođendan u svom domu u Havani.
Izvori: znanje.org, krstarica.com
na danasnji danfidel kastrokubarevolucija
