Izvor: Blic, 14.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Fiću' sam poderao da ženu nađem
'Fiću' sam poderao da ženu nađem
LJUBOVIJA - Pola Srbije i Bosne sam obišao, 'fiću' sam poderao da nađem ženu koja hoće da se uda, ali je našao nisam - počinje svoju priču Milinko Mitrović (52), neženja iz sela Donja Ljuboviđa kod Ljubovije. On je jedan od 38 starijih momaka u tom selu sa oko 170 kuća. U opštini ih je deset puta više.
- Nikad nisam imao problema da uspostavim kontakt sa ženama, da vodim ljubav, još sam u snazi, ženi mogu sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da pružim. Sa mnogo njih sam bio, ali kad joj pomenem brak, one kažu: 'Pa zar nam ovako nije lepo?' Ja velim: 'Lepše bi nam bilo da gajimo decu, da mi gledaš kuću.' Ali džaba je. Nijedna neće u selo, čak ni u ovo naše na asfaltu, par kilometara udaljeno od Ljubovije. Zato i ne čudi što su sela u brdu zamrla - priča Milinko dok se sprema da kuva kafu.
- Evo vidiš, moram sve sam, kuća bez žene nije kuća. Dvadeset kubika drva bih radije u šumi isekao nego da perem zavese i prozore. Nije to za čoveka - veli Milinko iznoseći na sto rakiju i pršutu.
Kaže da je mašinbravar po struci, radi u 'Duvanskoj ambalaži' u Ljuboviji i obrađuje lepo imanje. Čardak je uvek pun kukuruza, gaji svinje i ovce. Živi u svojoj dvospratnoj kući.
- Sve imam, samo mi žena fali. Sa njom bih ovde napravio raj. Kupio bih i traktor i ostale mašine, ne bi ona motiku u ruke uzela. Čeznem za toplim domom, porodicom, decom. Da mi dolaze prijatelji sa porodicama, da uveče imam sa kim da popričam. Samoća ubija. Sve ovo treba nekom da ostane iza mene - jada se on.
Milinko se i sada kaje što se nije oženio kada je mogao. Bilo je to davno, još pre odlaska u vojsku.
- Mogao sam da se oženim sa jednom učiteljicom koja je radila ovde u školi. Ali ja, jadan, neću da se ženim pre vojske. Tada sam mislio, neću valjda ženu drugome da ostavljam dok sam ja u armiji. Dok sam se ja vratio, ona se udala za drugoga. Sad se kajem zbog toga.
Kaže da je pokušao da se oženi i preko oglasa. Opet bez uspeha.
- Jedna iz Užica me zove i traži da dođem gore kod nje da se upoznamo i provedemo neko vreme zajedno. Ja joj kažem da meni ne treba avantura već ženidba. Zovem je da dođe ona kod mene, da vidi gde živim, da li joj se sviđa, a ako ne, neka se vrati. Kada je čula da je kuća na selu, nije htela - kaže Milinko koji i dalje ne gubi nadu da će se oženiti i steći porodicu. Da će ga kad dođe sa posla čekati topla kuća, ručak i dečja graja. Tu nadu gaji i oko 400 neženja u opštini, ali neće o tome da pričaju. Milinko je jedini pristao. Jugoslav Trijić
