Izvor: Politika, 30.Jul.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fer-plej na pijaci fudbalera
Zavešćemo red po diktatu Uefe, a ne zato što smo bili svesni da to treba da uradimo. – Na svetskom tržištu milijardu evra godišnje završi u džepu „trećih lica”
Dok se nedavno diskutovalo na okruglom stolu Ministarstva omladine i sporta šta bi sve država mogla da uradi za naš sport, a pre svega za klubove, bilo je i onih koji su tražili samo jedno. Da spreči nezakonite radnje koje, kako tvrde, caruju na tržištima klađenja i fudbalera.
Generalni sekretar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Zoran Laković izneo je gotovo nestvaran podatak, da se od milion dolara za transfer jednog domaćeg igrača, samo 20–30 odsto slilo u naš fudbalski sistem, dok je između sedamsto i osamsto hiljada dolara pripalo jednoj of-šor kompaniji. Zatražio je od države da zakonom ukine „treća lica” u fudbalu, pozivajući se na inicijativu Svetske fudbalske federacije (Fifa) i Evropske fudbalske unije (Uefa). I u fudbalu, kao u mnogim drugim stvarima, čekamo recept iz Evrope, umesto da sami preduzmemo nešto. A ovo je stvar u kojoj država i fudbal moraju da budu partneri.
– Prošle godine na svetskom tržištu fudbalera obrnuto je ukupno 2,7 milijarde evra, a od toga su milijardu uzela „treća lica” i of šor kompanije. Dakle, milijardu evra je otišlo van fudbala. I kod nas je to uzelo maha – govori za „Politiku” Mirko Poledica (35), predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost” (SPFN), člana Svetskog udruženja profesionalnih fudbalera (Fifpro).
Poledica, koji je za deceniju i po karijere igrao u deset klubova u tri zemlje (Srbija, Poljska, Češka), smatra da naš narod ima pogrešnu predstavu o srpskom fudbalu. Prva i najveća predrasuda je, kako kaže, da naši fudbaleri imaju astronomska primanja. Takvi su, tvrdi, u velikoj manjini i nalaze se u Partizanu, Crvenoj zvezdi i Vojvodini:
– Ovde su se ljudi enormno obogatili na tuđem znoju, na igračima. U srpskom fudbalu, mislim na Superligu i Prvu ligu, 90 odsto igrača prima u proseku od 30 do 40 hiljada dinara mesečno. Dodatni problem je što klubovi ne isplaćuju i to malo i što perfidno teraju igrače da se odreknu svog novca. Prema Fifinim propisima, koji se primenjuju na Zapadu, ako klub ne poštuje ugovor fudbaler može jednostrano da ga raskine. Kod nas sudbinom igrača raspolaže Arbitražna komisija koju u prvom stepenu nadzire Zajednica klubova. Propis je takav da ukoliko klub ne isplaćuje platu tri meseca, igrač može da raskine ugovor na štetu kluba. Ali, kad igrač podnese zahtev Arbitražna komisija ne reaguje, zato što u njoj sede ljudi iz klubova. Dakle, kadija te tuži, kadija ti sudi.
Poledica ističe da SPFN ima dobre odnose sa FSS s kojim radi na usaglašavanju s evropskim propisima:
– Zajednica klubova je do sada bila mrtvo slovo na papiru. Pre dve nedelje su bili izbori, bilo je promena, pa novim ljudima treba dati šansu.
Najavljujući borbu protiv „trećih lica” Zoran Laković je naglasio da FSS nema ništa protiv menadžera koji rade svoj posao u skladu s propisima. Imajući u vidu trenutnu finansijsku situaciju naših najvećih klubova priče o ulozi of-šor kompanija u srpskom fudbalu piju vodu. Jer kako drugačije objasniti tolike dugove.
Nekolicina fudbalskih menadžera (agenata) kod nas slove kao kontroverzne ličnosti. Jedan od njih Falji Ramadani kazao je krajem prošle godine za „Sportski žurnal” da ga uopšte ne brine interesovanje nemačke i srpske policije za njegove poslove:
– Policija neka obavlja svoj posao, mi se nećemo mešati, bićemo na usluzi za sve što joj je potrebno. Sve smo radili po zakonu i nemamo razloga da se bilo čega plašimo.
Ramadanijev partner Nikola Damjanac, nekadašnji golman Partizana, uvek je spreman da priča za medije i kaže da o reputaciji njihove agencije „Lian sports” najbolje svedoče imena igrača s raznih krajeva sveta. Ta agencija, koja zastupa više od 70 fudbalera, trasirala je put i Partizanovoj „deci” Nastasiću, Jovetiću (obojica Mančester siti) i Ljajiću (Fiorentina). Ugovori sve trojice zbirno iznose 61 milion evra.
– Stvar s agentima je jednostavna, samo što kod nas taj posao često dobija negativan prizvuk. Ali, ne zbog agenata – kako se kod nas nazivaju menadžeri – već zbog ljudi koji se ovlaš bave tim poslom. Kao bivši reprezentativac imao sam i ja agente. Ne bih da ulazim u priču o trećim licima i of-šor kompanijama, jer to je pitanje za FS Srbije i Uefu. Znam samo kako radi agencija „Lian sports”. I kad su nas napadali, najbolji odgovor o nama davali su naši igrači, a zna se da zastupamo reprezentativce mnogih zemalja.
Damjanac smatra da su vrhunske agencije one koje ne prodaju fudbalera na prvu loptu, već dugoročno projektuju njegovu karijeru:
– Na primer, i za Nastasića, i za Jovetića, i za Lazara Markovića, imali smo, dok su bili mlađi, izvanredne ponude velikih evropskih klubova. Ali, želeli smo da idu normalnim putem, a ne da ih odmah šalju na pozajmicu. Zato je, u Markovićevom slučaju, izbor pao na Benfiku. Procenili smo da će mu tamo odgovarati i sistem igre, i trener, i ukupna klima, da se razvije i kao igrač i kao ličnost.
Aleksandar Miletić
Sutra: Za naše fudbalere Albanija bolja od Srbije
objavljeno: 31.07.2013
