Izvor: Politika, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fenomen „Zabavnik”
Istoričar umetnosti Slobodan Jovanović ovogodišnji je laureat uglednog esnafskog priznanja, nagrade Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izložbu održanu u 2007. godini. Žiri ga je nagradio za koncepciju i postavku izložbe „Ilustratori ’Politikinog Zabavnika’” održanu avgusta i septembra u Muzeju primenjene umetnosti. U Muzeju primenjene umetnosti Slobodan Jovanović (1973) radi od početka prošle godine, kao kustos na odseku za savremenu primenjenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umetnost. Izložba za koju je nagrađen mu je i prvi veći posao u ovoj instituciji.
Kao nezavisni kustos, laureat ovogodišnjeg priznanja DIUS-a radio je kao asistent umetničkog direktora 46. oktobarskog salona „Umetnost koja radi” i bio je koautor 12. bijenala umetnosti u Pančevu „Odbrana prirode”. Objavio je više tekstova o filmu i savremenoj vizuelnoj umetnosti, radio je kao likovni kritičar na Radiju B92 i kao saradnik u Nezavisnoj umetničkoj asocijaciji Remont.
Ideja za izložbu „Ilustratori ’Politiknog Zabavnika’” potekla je od Zefirina Grasija, glavnog i odgovornog urednika lista koji je proglašen za superbrend u kategoriji štampanih medija i izdavaštva (2006). Pripremana je tokom vrelog leta 2007, otvorena u večeri koju je obeležio i nezapamćen pljusak... Usledila je velika poseta, a katalog predstavljen na oktobarskom Sajmu knjiga po kvalitetu i dizajnu primer je vrhunskog profesionalizma (Izdavači MPU i Politika AD).
Izložba i katalog prizvali su nostalgična sećanja na Dikana i Iznoguda, Kraljevića Marka i družinu, Šrafka i kurira Nebojšu, „Obucite Cicu”....
– Početna namera je bila da predstavimo dvadesetak, trideset ilustratora, a onda smo stigli do liste od 104 umetnika sa 360 ilustracija. Bilo je zanimljivo da se u okviru jednog magazina vidi način rada ilustratora u određenom periodu. Ako bismo pokušali da definišemo u kom ideološkom kontekstu i prostoru deluju ilustratori „Politikinog Zabavnika”, možemo da govorimo o tri perioda. To su period od osnivanja „Zabavnika” do 1945. godine, koji se geopolitički gledano razume kao centralnoevropski prostor delovanja. Posle 1945. dolazi period komunizma koji nameće izvesne ideološko-represivne kriterijume, pa se strip napada kao „kič” proizvod! Nakon 1968. godine, iako je represija prisutna, aktuelna je i komercijalna trka za porastom popularnosti i tržišne vrednosti.
U predratnom periodu od 1939. do 1941. prisutan je uticaj ruske ilustratorske škole i njenih predstavnika kao što su Vladimir Žedrinski, Đorđe Lobačev, Sergej Solovljev i Konstantin Kuznjecov. Realističan a, s druge strane, malo bajkovitiji pristup dva su karakteristična pravca svojstvena ovoj školi.
Kada je usled ratnog prekida „Zabavnik” ponovo pokrenut 1952, glavnu ulogu nosiće Ratomir Ruvarac sa svojim ilustracijama debljih linija, tvrdih oblika, šturog izraza. S obzirom na to da ilustracija dugo nije bila priznavana kao umetnost, malo je sačuvanih originala, sve do 1968. kada se javlja kvalitetnija štampa. Početkom sedamdesetih, na čelo „Zabavnika” dolazi i markantna figura Vlade Bulatovića Viba, dolazi do pravog buma ilustratora koji rade za „Zabavnik”, objašnjava Slobodan Jovanović i dodaje da na ilustraciju gleda kao na oblik primenjene umetnosti. Vezana je za tekst, ali može da se gleda i samostalno, što je nagrada DIUS-a i potvrdila.
Slobodan Jovanović koncipirao je izložbu u dva hronološka dela na gornjem i donjem nivou muzeja (pre i posle 70. godine), a izložene radove predstavio je kroz problemsko-tematske table, kroz plavu, crvenu, sivu sobu, klasifikujući ilustracije prema sadržaju i stilu, posebno izdvojivši karikaturalne ilustracije. Na pojedinim tablama komponovani su radovi samo jednog umetnika ili različitih koje spajaju neke zajedničke odlike. Razvoj ilustracije u godinama izlaženja „Politikinog Zabavnika” moguće je pratiti i kroz upotrebu raznolikih tehnika: od tuša, akvarela, tempere, akrilika, olovke i gvaša, preko kolaža do digitalne ilustracije. Posebno poglavlje izložbe i teksta u katalogu predstavljaju stripovi domaćih autora.
Vrednost i značaj ovogodišnje nagrade DIUS-a uvećava se i zbog činjenice da je ilustracija neistraženo polje primenjene umetnosti u Srbiji. Afirmaciji ovog segmenta umetnosti svakako doprinosi izložba „Zlatno pero Beograda”, a Muzej primenjene umetnosti do sada je ovom mediju posvetio svega dve izložbe: Ilustracije pesama Jovana Jovanovića Zmaja, 1983, i Ilustracije dečjih knjiga (1985). Zato je ova izložba ocenjena kao pionirski poduhvat u istoriografskom smislu. Kada je reč o publikacijama, do sada je objavljena samo jedna knjiga koja se odnosi i na ovaj segment umetnosti, a to je delo Vesne Lakićević-Pavićević „Ilustrovana štampa za decu kod Srba” (1994). Dodeljujući ovu nagradu, žiri DIUS-a (Darka Radosavljević, Svetlana Mladenov i Dragana Kovačić) vrednovao je ovu izložbu i po tome što otvara brojna pitanja o mediju ilustracije, njenoj suštini, istorijskom razvoju, promenama, novim i drugačijim mogućnostima u aktuelnom trenutku. Ocenjena je kao poduhvat u kome je na stručan način obrađena tema koja se kroz istoriju ilustracije i ličnosti ilustratora bavi fenomenom „Politikinog Zabavnika”.
[objavljeno: ]
.jpg)
