Izvor: Prva.rs, 10.Feb.2014, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Federacija BIH: Padaju ostavke, najavljeni novi protesti
Sa svoje pozicije sinoć je odstupio I Hamdija Lipovača, premijer Unsko-sanskog kantona za koga se ovih dana spekulisalo da je sa porodicom pobegao u Hrvatsku. Prethodno ostavke su podneli premijeri Tuzlansko kantona Sead Čaušević, Zeničko-dobojskog Muniba Husejnagić I Kantona Sarajevo Sud Zeljković. Bošnjački član Predsedništva BIH I zamenik predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović nije spreman da podnese ostavku, dok je njegov kolega koji zastupa Hrvate u tročlanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << predsedništvu Željko Komšić tvrdi da bi ostavku podneo I da bi za njega to bilo veliko olakšanje. Protesti u Federaciji započeli su pre nekoliko dana u Tuzli iz, kako se tvrdi, čisto socijalno-ekonomskih razloga, a već sutradan oni su se pretvorili u rušilačke demonstracije u tom gradu, ali I u Bihaću, Mostaru I Sarajevu gde su gorele zgrade lokalnih, federalnih intitucija, pa I Predsedištva BiH. O uzroku demonstracija različito se govori i među najuticajnijim političkim liderima Federacije BiH I države BiH, pa tako jedni misle da je reč o siromašnim građanima kojima je “dogorelo do nokata”, dok drugi tvrde da je reč o klasičnom pokušaju državnom udara. Pojedine stranke, poput SDP-a I SDA, sada se zalažu za hitno raspisivanje vanrednih izbora. Inače, redovni parlamentarni izbori u BiH planirani su za oktobar ove godine. Događanja u Federaciji BIiH poslednjih dana biće tema I današnjeg sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu.
Inače, gradovi, u kojima su ovih dana organizovani žestoki protesti građana, su u Federaciji BiH, koja se prema Dejtonskom sporazumu prostire na 51 odsto teritorije BiH I u kojoj živi većinsko bošnjačko I hrvatsko stanovništvo. Federacija BiH nastala je Vašingtonskim sporazumom koji su 18. Marta 1994. Godine koji su potpisali predstavnici Bosne I Hercegovine I Hrvatske, I njime je okončan rat između bošnjačkog I hrvatskoj stanovništva na tom delu teritorije. Tim sporazumom Federacja je podeljena na 10 kantona I oni se smatraju federalnim jedinicama u ovkiru tog entiteta I imaju visok stepen autonomije. Kantoni, naime, imaju svoje skupštine I vlade, koje pak imaju nadležnosti nad obrazovanjem, zdravstvom, kulturom, policijom I drugim oblastima vezanim za civilnu upravu. Poslednji nivo političke I administrativne podele u Bosni I Hercegovini, odnosno Federaciji BiH I Reupublici Srpskoj su opštine I gradovi, koji opet imaju svoje lokalne samouprave, a ponegde su to I mesne zajednice. Republika Srpska je jedinstvena I zauzima 49 odsto teritorije sa preko 60 opština. BiH čini I Brčko distrikt koji je ustanovljen 2000. godine I ne pripada nijednom od dva entieta. Federacija BiH I Republika Srpska imaju visok stepen autonomsnosti. Imaju svoje predsednike, skupštine, vlade I policiju. Imaju potpunu nadležnost nad svojim teritorijama I ovlašćenja nad državnom imovinom. Nadležnosti države BiH su u oblasti spoljne politike, odbrane zemlje, nadizranje granica, spoljna trgovina… Najviši državni organi su tročlano Predsedništvo BiH I Savet ministara, odnosno državna vlada na čijem čelu se nalaze predsedavajući koji se na tim pozicijama periodičcno rotiraju, a dolaze iz reda bošnjačkog, srpskog ili hrvatskog naroda.
.jpg)
