Izvor: Politika, 17.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Faul s ekrana
Kada se neko u svom poslu, mimo svih upozorenja, igra na oštrici brijača, poseći će se kad-tad, a onda je to obično bolno i s teškim posledicama.
Ovih dana to se dogodilo sportskom reporteru Javnog servisa Radio-televizije Srbije Dušku Koraću koji je, eto, u toku prenosa atletskog šampionata Evrope iz Geteborga bukvalno zloupotrebio RTS i na, najblaže rečeno, neprikladan način počeo svoj obračun sa jednom beogradskom televizijom, odnosno s porukama objavljenim na Forumu veb-sajta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << te televizije.
Ovde nije i ne treba da bude tema da li je ono što je Korać rekao na adresu B 92 tačno, već sama ideja da se do te mere tako snažan medij prisvoji u jednom trenutku za krajnje lično produciranje.
Na Koraćev postupak brzo je reagovao generalni direktor RTS-a i pošto se upoznao s detaljima reporteru je izrečena disciplinska mera.
Oni koji posredstvom RTS-a redovno prate sportske događaje ruku na srce nisu preterano iznenađeni pomenutim događajem u Geteborgu. Nažalost, tako nešto je moglo i da se očekuje, ako ne danas, sutra sigurno...
RTS, to jest rukovodeći ljudi u Javnom servisu su do Geteborga propustili bezbroj prilika da urednički profesionalno reaguju na parade svojih sportskih reportera, pa je to nazovi slobodno ponašanje uzimalo maha i, eto, otelo se kontroli.
Pojedinci u toj televizijskoj kući kao da ne shvataju nužnost suštinskih promena koje nalaže novi status RTS, odnosno obaveza i privilegija koje sobom nosi javni servis. Takozvane autorske slobode, lični stav i tome slično mora da budu svedeni na najmanju meru. Vreme pripitih reportera, boemskog šarmiranja sa ekrana, takozvane slobode duha i sličnog, sviđalo se to nekome ili ne, predstavlja prošlost. Danas je potrebno drugačije televizijsko novinarstvo, ozbiljnije, stručnije, s više discipline i mnogo više vaspitanja u obraćanju gledaocima.
Posebno je pitanje zašto se sve ovo najčešće događa u sportskom televizijskom novinarstvu u širem smislu, jer ti profesionalni faulovi nisu privilegija samo RTS-a. Mnogi će to teško priznati, ali je činjenica da je u svim medijima poslednje dve decenije došlo do najveće ekspanzije baš u sportskom novinarstvu. Pojavili su se novi listovi, nove TV stanice, sport je prihvaćen kao tiražna tema, vrata su bila širom otvorena i kroz njih je do TV ekrana i novinskih stubaca utrčalo mnogo za taj posao nepripremljenih, pa i nedarovitih mladih ljudi.
Raznorazne novinarske škole ne mogu da zamene nedostatak iskusnih urednika u redakcijama i biće potrebno dosta vremena da se ujednače kriterijumi, da se ne nagađa šta je dobro, a šta nije, šta je u novinarstvu profesija a šta politika, šta ima smisla a šta nema...
Koraćev slučaj je u tom smislu poučan, iako će možda već sutra mnogi temu o kojoj je reč smatrati bizarnom. I još nešto, ne mnogo značajno, ali za punu istinu bitno: Korać jeste u Geteborgu mnogo pogrešio, tako nešto se moglo i očekivati, ali zbog različitih reagovanja s tim u vezi mora se reći i da je on, uz sve svoje mane, jedan od naših boljih i obrazovanijih sportskih televizijskih reportera. Utoliko je njegova greška i veća.
Zoran Popović
[objavljeno: 17/08/2006]
