Izvor: Blic, 21.Avg.2010, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fatamorgana
Uzbrdna nizbrdica Radan planine dođe kao zgodna metafora za celu Srbiju. Ne zbog đavolje rabote, elektromagnetnih talasa ili obične optičke varke, već zbog penjanja nizbrdo. Sledećeg meseca će puna dekada od raspisivanja izbora na koje je Milošević samouvereno izašao, a posle kojih je morao da prizna poraz.
Sve što se dešavalo od tada, preko petog oktobra, do danas u mnogo čemu liči na fatamorganu uzbrdne nizbrdice. Vratićemo osmeh na lica građana - bio je predizborni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slogan tadašnje opozicije i vratili su ga, ali je kratko trajao. Posle ubistva premijera, posle opšteg šoka i potištenosti, kohabitacije i partijskih nivelacija priča o opštem dobru je skrajnuta, a partijski interes postaje prvoklasna roba za trgovinu. Istina, usvojeno je i promenjeno na hiljade zakona, osnovano na desetine novih demokratskih institucija, agencija i saveta, započete su brojne reforme, ali paralelno je stvaran korupcionaški kontrasistem koji je sve to osporavao i stopirao. Počev od stečajne mafije koja je uništila i dobru ideju privatizacije i brojna preduzeća, pa do danas desetostruko bogatijih tajkuna koji drže ključeve ekonomskih, političkih, pravnih i vrednosnih promena. I zato me baš briga što su se dva kraka iste hobotnice, Mišković i Forcan, podžaveljali, ali me silno interesuje kako će se otpetljavati afera "Hipo banke" uz koju se pored bivšeg hrvatskog premijera pominje i vlasnik Srbije. Politička klasa, bez obzira na to da li je na vlasti ili u opoziciji, uglavnom orijentisana na sopstveni pupak, videli smo kako je olako promenila suštinu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, živne pred dolazak MMF-ovih revizora. Nude se razna rešenja, štedljiva i rasipnička, kako je širu javnost edukovala ministrica finansija, a bager koji za potrebe Mrkonjićeve medijske promocije kreće u akciju gradnje koridora 11, osta sam na pustoj ledini.
Statistički, veli premijer, ekonomski smo dobro osim što građani to još ne osećaju. Da je tu izjavu dao na Radan planini - pa da mu oprostimo. Slično se ovih dana pominje još jedna fatamorgana, neka ušteda od 60 miliona nečega iako je ukupan dug tog istog porastao za 800 miliona! To me podseća i na vic o škotskoj štednji, po kojoj se više uštedi trčeći za taksijem nego za autobusom! Eto tako mogu da postanu štediše i oni koji su na ivici gladi. A Srbija trči maraton već deset godina i ni jedne jedine godine da dostigne nivo industrijske proizvodnje kao u godinama pre dvehiljadite. Ekonomisti kažu da je kroz privatizaciju i nove kredite za ovih deset godina preliveno oko 36 milijardi dolara u zemlju, a šta je urađeno za te pare ni na prste ne može da se nabroji. Naročito je zatajio onaj čuveni asfalt za demokratiju, valjda zbog kraduckanja. Svaka čast iznimkama kao što je Beograd ili Inđija, ali iznimke samo potvrđuju pravilo. Umnožila se administracija, smanjio se ukupan broj zaposlenih, povećao spoljnotrgovinski deficit za skoro šest puta, a svi su izgledi da će unuk mog unuka biti dužnički rob. E to, nažalost, nije fatamorgana sa Radan planine, već surova realnost.
