Izvor: Politika, 14.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fatalna privlačnost
Kad se kolo sreće zavrti baš u pogrešnom smeru i veliki "Milan" posle 3:0 u prvom poluvremenu finala Lige šampiona primi "tri komada" u drugom, od još većeg Liverpula, brojni kladioci koji su već u mislima trošili novac dođu u predinfarktno stanje. U zagušljivom dimu krcatih gradskih kladionica moglo bi se opipati barem hiljadu želja, nadanja i isto toliko tuga, razočarenja. Može li se onda govoriti o klađenju kao kockanju, samim tim i bolesti zavisnosti? – Apsolutno da – tvrdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Snežana Alčaz, magistar medicinskih nauka, načelnik Dnevne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti od droga i doktorka koja je u Zavodu u Drajzerovoj ulici pokrenula dispanzer za lečenje patološkog kockanja.
– Klađenje je vremenom postalo masovna pojava i veliki problem u Srbiji. Nažalost, kod većine ne postoji svest o opasnosti od ovog vida kockanja. Čak i maloletnici dolaze u Zavod za lečenje bolesti zavisnosti i traže pomoć od nas, najčešće pod pritiskom porodice – objasnila je dr Alčaz.
– Znam da je po zakonu ulazak u kladionice zabranjen maloletnicima. Takođe znam i da trenutno pomažem nemalom broju maloletnika koji nisu imali nikakvih problema ne samo da uplate tiket, već i da naprave dugove od nekoliko hiljada evra.
Dr Alčaz je objasnila da je otpor pacijenata prema lečenju patološkog kockanja veliki, jer svi navodno "mogu da prestanu sa klađenjem kad hoće i nije im potrebna stručna pomoć".
– Tvrde da "poznaju sisteme", da će, ako nastave da se klade, povratiti izgubljeni novac, osloboditi se dugova i čak "biti u plusu". To je jasan simptom da pacijent boluje od psihološkog kockanja. S druge strane, postoje i oni koji se klade, ali nisu bolesni. To su takozvani rekreativci – napomenula je dr Snežana Alčaz.
– Patološko kockanje se može ispoljavati na razne načine, najčešći i najsigurniji pokazatelj da je reč o patološkom, a ne o rekreativnom klađenju jeste činjenica da pacijent ne može da prekine sa klađenjem. U ovakvim slučajevima dolazi do velikih materijalnih gubitaka, krize u porodici, poremećenih odnosa... Većinu kladilaca čine rekreativci i za njih je klađenje zabava. Ipak, tanka je linija između ove dve grupe i lako se prelazi. Moj savet rekreativcima je da ne povećavaju uloge, da ne odlaze češće u kladionice, da zbog toga ne gube u drugim aspektima života. Ako primete da prelaze te granice, onda treba da potraže pomoć, dok je vreme.
Žarko Trebješanin, profesor psihologije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, objasnio je da kod nas verovatno postoje i drugačiji motivi kladilaca od onih koje je otkrila psihoanaliza i koji su uobičajeni u svetu.
– Dubinska psihologija je utvrdila da iza strasti za klađenjem stoji osećanje omnipotencije, zapravo svemoći onih koji se klade. To su samouvereni ljudi koji veruju da tačno znaju koji će tim da pobedi, koji će konj biti najbrži. Pojedini čak imaju osećanje da mogu predviđati budućnost. Takođe, postoje ljudi koji uživaju u klađenju, jer osećaju da se tako poigravaju sa sudbinom i isprobavaju njenu naklonost. Ako se ispostavi da su pogrešili, oni to mogu da dožive veoma teško. Neuspeh može ozbiljno da ih uzdrma – navodi Trebješanin i dodaje: – Kod nas ljudi se klade i iz prozaičnih razloga, nemaštine i bede konkretno. Ljudi ne vide na koji način bi mogli da ostvare prihod, a vide dobra kola na ulici ili u prodavnicama vide nešto što ne mogu da kupe. Klađenje je za njih način da bez truda dođu do novca.
Da li to znači da postoji određena patologija u srpskom društvu budući da je broj onih koji žele da dođu do novca bez truda veliki?
– Sve zavisi od razmera pojave. Ako je među ljudima siromaštvo veliko, a klađenje masovno, onda možemo da kažemo da je to pokazatelj društvene patologije. Znatan je broj onih koji nisu navikli da vredno rade i nisu se privikli na promene. To su takozvani gubitnici tranzicije i među njima bi trebalo da je najveći broj kladilaca. Kad govorimo o maštanju o velikoj zaradi bez truda, možemo da kažemo da tu postoji i primesa infantilnosti i mogućnosti razvijanja bolesti zavisnosti.
-----------------------------------------------------------
Tesla pobedio kladilačku strast
Nikola Tesla je imao period života u kojem je osećao snažnu kockarsku strast. Kako piše u njegovoj autobiografiji "Moji izumi", Tesla je snagom volje uspeo da uguši svoju potrebu za klađenjem i kockom. Ipak, Tesla je jedan, a "obični smrtnici" bi u slučaju takvih simptoma trebalo da potraže pomoć stručnjaka.
-----------------------------------------------------------
Baka kockar u osmoj deceniji
Problem sa klađenjem i kockom nije samo "muška stvar". Žene, iako u manjem broju, zapadaju u slične nevolje. Baka koja ima više od sedamdeset godina pre izvesnog vremena je zatražila pomoć dr Alčaz, jer nije mogla da prestane da se kladi i kocka.
[objavljeno: ]
