Izvor: Vesti-online.com, 23.Sep.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fascinacija

Primitivna svest od svake opsene načini sebi božanstvo. Od munje bude Ahuramazda, iz olujnog mora izađe Posejdon.

Dejan Lukić  

Gde god zapne znanje, razum i obrazovanje u pomoć pritekne fascinacija. Obrazovanom čoveku i komarac je muzika, ali ovom drugom, očaranom, filharmonija uzalud svira Betovena.

Kad znanje, razum i obrazovanje bace pogled sa njihovog Monparnasa, Dominik Stros Kan, okreni-obrni, ispada ono što jeste: noćna mora >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << hotelskih sobarica. Ili, u najboljem slučaju, propalitet koji je u njegovoj zemlji omanuo i na moralnom i na političkom planu.

Fascinacija sa Avalskog tornja nije pogled sa Monparnasa. U fascinaciji sa Avalskog tornja čovek je, eto, Mesija koji će da hoda po vodi Save i Dunava i da sa par riba nahrani gladan srpski narod.

I grdna je sramota što je Mesija tako, bez hleba i soli, ušao na platni spisak Aleksandra Vučića; i bruka je što se svaki od osam miliona Srba - dece, žena, mladića, staraca i sobarica, nije, još dok je Mesija pristizao sa božjom investiturom, prijavio drage volje i u religioznoim znanosu da bude magarac na čijim će leđima novi Mesija umarširati u novi Jerusalim. I zato, svaki Srbin koji nije poturio svoja magareća leđa Mesiji, ili je Farisej ili nije Srbin ni srpskoga roda.

U stara, mitska vremena neznanje, ograničeni razum i zakržljalo obrazovanje stvarali su svoje bogove od priručnog materijala, čak i od blata. Ovo su sada nova vremena, ovo nije vreme za duh i metafiziku. Francuski mit od Besnom Rolandu je samo neprijatna uspomena na francuski primitizam; "Šahanama" - Knjiga persijskih kraljeva je mitski primitivizam Zoroastrovih manihejaca. A, bogami, od prošle sedmice dobro se ne piše ni Kosovskom mitu - Ivica Dačić je komandovao da se od Kosovskog mita ne može praviti "realna politika". Što će reći da Kosovo u novoj srpskoj briselskoj politici nikad i nije bilo srpsko parče zemlje nego mitska izmišljotina. I u inverziji kakva se samo može još pronaći u evro-derviškoj glavi, parče srpske zemlje je mit i srpsko hodanje po vodi, a Ivičina briselska izdaja je realna politika.

Dačićevi i Vučićevi sveci, apostoli i božanstva ne prave se, dakle, od mita nego od tvrdog materijala, uglavnom od recikliranog evro-otpada. Uzmite, na primer, njegovu svetost sa briselskog Monparnasa, ognjenog Oli Rena koji se, malo-malo, pa pojavi "viš Srbije na nebu vedrome". Apostati i ateisti širom Evrope, koji ionako ne veruju ni u šta, opisuju ga kao "najagresivniju komponentu u Direktorjumu Evropske komisije za ekonomske i finansijske poslove". Londonski "Mejl" mu je objavio karikaturu na kojoj drži žezlo u ruci dok harangira neposlušne mediteranske parlamentrace i preti im da će zato što ne uzimaju njegovu medicinu, da im pusti sa neba dažd i da ih topi četrdeset dana i četrdeset noći.

Ali, Oli nije mala šarža na novom Monparnasu. Ko nije kratke memorije setiće se kako je strasni Oli izjavio u londonskom "Tajmsu" da Trojka - Evropska banka, MMF i Svetska banka - mora da "maršira zajedno" i bez milosti, kako bi bolnu medicinu njegovih uslova Grčkoj nametnli onako "kako je to NATO učinio (Srbiji) u ratu na Balkanu". Tako baš reče.

 

Kao Stros Kan u Francuskoj, Guzenbauer u Austriji ili Keti Ešton u Britaniji, i Ren je ništa drugo nego reciklaža evropskog otpisanog materijala i niko i ništa u njegovoj Finskoj. Ali, kad se kao komesar za proširenje EU pojavi iza oblaka nad Srbijom, trojka EU derviša u Beogradu pada ničice na zemlju. I samo nezahvalni Srbi uvek nešto farisejski gunđaju. Umesto da mu podmetnu magareća leđa i trijumfalno ga unesu, kao što je trebalo sa Kanom i Guzenbaureom, u novi, zahvalni Jerusalim.

Nastavak na Vesti-online.com...