Izvor: Southeast European Times, 21.Jun.2013, 18:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Falsifikovani prehrambeni i drugi proizvodi ugrožavaju tržište BiH

Falsifikovana hrana sadrži štetne sastojke i opasna je po zdravlje.

21/06/2013

Mladen Dragojlović za Southeast European Times iz Banja Luke -- 21.6.2013.

Iako ilegalne fabrike meda u Bosni i Hercegovini (BiH) proizvode i godišnje prodaju oko 1000 tona meda, institucije odgovorne za primenu propisa i reagovanje zaostaju za tržištem proizvodnje falsifikata.

Radovan Maksimović, pčelar iz Trebinja i predsednik Udruženja medara Republike Srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << (RS) kaže da je borba protiv ilegalnih proizvođača meda i dalje u ranim fazama.

„Proizvodnja falsifikovanog meda je vrlo profitabilna. Svaki kologram od ovih 1000 tona prodaje se za pet evra i lako je videti koliko je to tržište efektivno za proizvođače. To uzrokuje probleme, jer pravi med ne može da košta manje od 7,5 do 10 evra [po kilogramu]. Nažalost, u ovoj ekonomiji ljudi pokušavaju da sačuvaju svaki evro i naravno da kupuju jeftiniji proizvod čak i kada nisu sigurni da li je to falsifikovan ili pravi proizvod“, kaže Maksimović za SETimes.

On je dodao da falsifikovani med sadrži štetne sastojke i da je opasan po zdravlje. Čak i kada sadrži određeni procenat pravog meda, kupac je prevaren jer to nije poizvod koji je hteo da kupi, dodaje on.

„Ovi [lažni] proizvođači čine vrlo lošu uslugu nama proizvođačima meda, jer naš autentičan i zdrav proizvod ne može da se prodaje na tržištu. Naši proizvodi najvišeg kvaliteta imaju višu cenu i izgubiće bitku sa falsifikovanim. Na kraju se nanosi šteta i državnom budžetu, jer se za te proizvode ne plaća porez“, dodaje Maksimovć.

Jasmin Kubat iz sela Komar u blizini Donjeg Vakufa u centralnoj BiH godinama je prodavao med pored puta.

Nedavno je policija zaplenila opremu, 750 kilograma šećera, 1755 tegli falsifikovanog meda i 1152 prazne tegle iz njegove fabrike za proizvodnju meda. Kubat je naplaćivao 5 do 6 evra po kilogramu meda.

„On je samo jedan od mnogih ilegalnih proizvođača. Med je, nažalost, samo jedan od falsifikovanih proizvoda na tržištu. Postoji niz sličnih proizvoda, ali [to je] teško dokazati. Svaki proizvod mora da ima deklaraciju, ali nemamo dovoljno rigoroznu inspekcijsku kontrolu kojom bi se ustanovilo da li se navedeni sastojci nalaze u proizvodu“, kaže za SETimes predsednica prijedorskog udruženja za zaštitu potrošača Murisa Marić.

Dobar primer je, kaže ona, čaj iz kesice. Prilikom više inspekcija utvrđeno je da kesice ne sadrže sastojke koji se nalaze na deklaraciji. Mnogi proizvođači prodaju čaj od brusnice koji ima manje od 5 odsto tog voća, dodaje Marić.

„Slično je sa sokovima, maslinovim uljem i mnogim drugim proizvodima. Pre dve godine, kao jednu od obaveza prema EU, hrvatska inspekcija za hranu proveravala je maslinovo ulje, a rezultati su bili katastrofalni. Većina „ekstra devičanskog ulja“ nije odgovarala [neophodnom] kvalitetu. Potom su hrvatske vlasti usvojile zakon [EU] o regulisanju ovog proizvoda na tržištu. BiH mora da učini isto“, rekla je Marić.

Šefica tržišne inspekcije RS Borka Suturov izjavila je da je borba protiv falsifikovanih proizvoda na entitetskom tržištu pokazala određeni uspeh. Prema Suturovu, između 2009. i 2012. godine broj falsifikovanih proizvoda se smanjio.

„To je rezultat većeg broja tržišnih aktivnosti nametnutog PDV-a i kaznene politike definisane zakonom o inspekciji tržišta i rada“, rekao je Suturov za SETimes.

Koje još načine možete da predložite za sprečavanje falsifikovanja na balkanskim tržištima? Recite nam ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...