Izvor: Blic, 15.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Falsifikatom do šengena
Falsifikatom do šengena
Redovi za vizu ispred Konzulata Nemačke u Birčaninovoj ulici u Beogradu svakog dana se mogu videti čak i oko 15 časova. Ljudi s gomilom papira u rukama tiskaju se ispred zgrade. Među njima ima i onih koji u fasciklama imaju dokumenta koja su kupili od falsifikatora. Njima, sem pasoša i nekoliko stotina evra, u zavisnosti u koju zemlju putuju, nije trebalo ništa više.
Dok je tridesetak ljudi u ispred nemačkog konzulata nervozno čekalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da čuje šta se dešava sa njihovim zahtevima za vizu, crnokosi sredovečni čovek je stajao po strani i čekao da podigne pasoš. Kako smo kasnije shvatili, verovatno je čekao da podigne putnu ispravu za svoju mušteriju.
Zazvonio mu je telefon. Izgledalo je kao da razgovara s prijateljem.
'Da te zabeležim. Dobro.'
'Evo, možemo da se nađemo za 20 minuta'.
A onda se polako udaljio od mase. Trudili smo se da uhvatimo delove razgovora.
'Da, imam neku kombinaciju za tebe... Završavamo sigurno...Važi, važi. Vidimo se u kafiću 'Okno'... Tada smo shvatili, to je 'naš čovek'!
Žena na šalteru viknula je muško ime. Opušteno je prišao i preuzeo nečiji pasoš. Odradio je posao. Reporteri 'Blica' su mu tada prišli.
- Znate li slučajno nekog ko bi nam sredio vize za Nemačku - pitali smo ga obazrivo.
Pogledao nas je zbunjeno. 'Ne znam ja. Otkud vam to?', upitao je nervozno promatrajući ljude oko sebe.
- Eto, načuli smo šta ste pričali preko mobilnog - priznali smo.
Nasmešio se i rekao: 'Znam da sa Nemcima ne ide tako lako zbog silnih procedura'. Pažljivo nas je promatrao nekoliko sekundi.
- Koja vam viza treba? Jeste već pokušavali da je dobijete? Šta vas koči, garantno pismo? - usledio je niz pitanja.
- Moram prvo da vidim šta sve trenutno radimo, pa da vas onda eventualno ubacimo - objašnjavao je.
A onda, kao da se prisetio da već ima ugovoren sastanak.
- U žurbi sam. Morate odmah da mi kažete, je l’ viza treba oboma u istom periodu?
Posle potvrdnog odgovora, zatražio je lične podatke. Kao mušterija morate da ostavite broj telefona, ime, prezime...
- Moraćemo da se najpre dogovorimo da li hoćete garantno pismo ili nešto komplikovanije. Ako bude moglo, pozvaćemo vas ovih dana, pa da vidimo šta dalje - rekao nam je.
Na pitanje koliko će to da nas košta, odgovor je bio: 'Opušteno, dogovorićemo se. Kapiram da je frka. Sve dolazi u obzir, turistička, boravišna, radna viza... sve može da se završi', dodao je uz smešak i odjurio prema automobilu.
Gotovo svakog dana u odeljenje za vize nemačke ambasade dolaze ljudi s lažnim dokumentima pretvarajući se da su poslovni ljudi ili turisti. Lažiraju se dokumenta iz Srbije kojima ti poslovni ljudi žele da dokažu da se bave navedenim poslom, ali i dokumenta koja dolaze iz Nemačke, poput pozivnog pisma. Sagovornik 'Blica' iz nemačke ambasade kaže da proverom povremeno pronalaze falsifikate.
- Kada smo nekoliko ljudi koji su se prijavili za vizu suočili s činjenicom da su njihova dokumenta lažna, oni su otvoreno razgovarali s nama. Rekli su nam da su pokušavali ilegalno da uđu u Nemačku i da su im dokumenta falsifikovali ljudi koji se tim poslom bave profesionalno. Ispričali su nam da su dali 800 evra za papire, što je polovina dogovorene cene. Drugih 800 evra trebalo je da im daju po dobijanju vize. S njima su u kontakt uglavnom stupili putem oglasa - kaže naš sagovornik.
Zoran Kovačević, glavni inspektor Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata Policijske uprave Beograd, kaže za 'Blic' da falsifikovani papiri koštaju od 200 do 500 evra.
- Garantno pismo košta od 200 do 500 evra, što zavisi od zemlje, ali i od procene prevaranta koliko novca može da uzme žrtvi. Ostali papiri nisu toliko skupi, tako da radna knjižica, potvrda o zaposlenju i ostala dokumenta koštaju najviše do 300 evra. Falsifikator dokumenta predaje tek pred ambasadom. Mi ne možemo da proveravamo svakog ko ulazi u ambasadu i tada samo slučajno možemo da ih uhvatimo - kaže Kovačević.
Ranije je do kontakata najčešće dolazilo putem oglasa, ali sada uglavnom rade na preporuku. Na jednom smo uspeli da čujemo glas sa druge strane žice: 'Da, da, mogu da vam završim vizu, samo, ova tura je zasad gotova. Ako možete, strpite se. Biće nešto posle Nove godine'.
Zaposlene u firmama koje putem oglasa nude poslove u inostranstvu ili 'useljenje u zemlje EU' morate najpre malo odobrovoljiti, ali ubrzo će priznati da se njihova ponuda svodi na sređivanje vize.
Naš sagovornik koji se bavi ovim poslom kaže da naši ljudi iz inostranstva šalju lažna pisma i garancije. Ti obrasci su ustvari originalni, ali je sadržina lažna. Moguće je dobiti i originalne pasoše, na koje se stavlja fotografija klijenta.
- Najbolji posao oko papirologije, ako nam upali, obavljamo kontaktirajući preko Interneta strane firme, gde se predstavimo kao menadžeri ili direktori koji su zainteresovani za kupovinu njihovih proizvoda. One kojima završavamo vize predstavljamo kao radnike i saradnike. Zarad poslovnog sastanka, strana firma nam šalje garantno pismo sa njihovim imenima i na taj način dobijaju regularan dokument. Pravimo i fantom firme, koja služe kao dokaz da je mušterija u radnom odnosu i da kao predstavnik putuje na poslovni sastanak. Sedište firme stavljamo na nepostojeće adrese, a kao telefon upisujemo broj govornice na koji se niko ne javlja - priča sagovornik.
Izvor 'Blica' iz MUP-a Srbije kaže da prevaranti često imaju čoveka u ambasadi s kojim sarađuju.
Nenad Jaćimović - Bojana Jelovac Georg Encvajler Svaki dan jedan falsifikat
Georg Encvajler, šef Odeljenja za pravne i konzularne poslove Ambasade Nemačke, kaže u intervujuu za 'Blic' da su prošle nedelje dnevno imali otprilike jednu osobu koja je podnela falsifikovana dokumenta za vizu. Kakva je saradnja ambasade s policijom?
- Mi smo policiji predali lažna dokumenta ljudi koje smo uhvatili prošle nedelje. Policija ih je ispitivala ispred ambasade, ali ne znam šta je bilo kasnije. Postoje informacije da su ljudi iz ambasada uključeni u taj posao?
- To je teško komentarisati. U nemačkoj ambasadi niko nikada nije bio uključen u takve radnje. Imali smo pojedine slučajeve u prošlosti da je osoblje drugih ambasada bilo uključeno u takve poslove. Naravno, to je kriminalni čin. U pitanju je velika količina novca i verovatno se može dosta zaraditi. Zbog toga ljude, i pored rizika, privlači ta mogućnost. Međutim, u nemačkoj ambasadi uradili smo sve da izbegnemo tu opasnost. Prema vašim procenama, koliko ljudi s lažnim dokumentima dobije vizu?
- To je teško reći. Normalno, trebalo bi da kažem nijedan. Ipak, ne možemo da isključimo ni tu mogućnost. Mi imamo 70.000 zahteva za vizu godišnje ili u proseku oko 250 prijava dnevno. Ljudi koji rade u ambasadi mogu da pogreše, ali je mogućnost greške vrlo mala. Nismo policija i želimo da ljudi iz Srbije posluju u Nemačkoj, studiraju, posete svoje porodice, putuju... Naša funkcija je da ne pustimo crne ovce, a da drugima omogućimo da otputuju u Nemačku. Šta bi Srbija trebalo da uradi?
- Moramo blisko da sarađujemo sa srpskim vlastima i da ovu kriminalnu aktivnost, koja je široko rasprostranjena, suzbijamo. Mi smo zavisni od te pomoći. Voleli bismo da vlasti spreče da se u oglasima neskriveno objavljuju ponude za falsifikovanje dokumenata za vizu. Obaveštavamo policiju kada uhvatimo ljude s lažnim dokumentima kako bi oni mogli da pronađu falsifikatore. Kakve su posledice ovog problema?
- Što više ilegalnih prijava imamo, mi smo u obavezi da pažljivije kontrolišemo sva dokumenta. Ukoliko se ovaj trend nastavi, moraćemo da kontrolišemo svaki dokument, a to znači da nam je potrebno više vremena. Time će trpeti ljudi koji regularno žele da otputuju u Nemačku. Mi ne želimo da budemo policajci, ali, nažalost, bićemo primorani da radimo na taj način. Kazne od tri meseca do pet godina
Inspektor Zoran Kovačević kaže da policija ove godine nije uhapsila nijednu osobu zbog falsifikovanja papira.
- Imali smo falsifikovanje pasoša, viza, blanko vize... Oni s lažnim vizama padaju na granici. Sada nema toliko potrebe za tim jer može da se dobije original - kaže Kovačević uz objašnjenje da su kazne za to od tri meseca do pet godina.
Pored toga, on ističe da je loša saradnja sa ambasadama jedan od glavnih problema. Međutim, kaže, bilo je slučajeva da je policija ulazila u ambasadu kako bi saslušala čoveka koji je uhvaćen na delu ili da su sumnjive osobe privođene po dojavi osoblja.
- Ipak, ambasade nam ne daju falsifikovana dokumenta, na osnovu kojih možemo nekoga da gonimo. Do sada smo samo dobijali fotokopije oglasa u kojima se nude lažne vize. Kod nas nije dozvoljeno provociranje krivičnog dela i policajac ne može da naruči dokumenta i da onda uhapsi prevaranta. Ima nagoveštaja da će to i kod nas biti moguće. Prevaranti su vrlo iskusni, znaju da će taj papir ostati u ambasadi i zbog toga nisu zabrinuti - kaže Kovačević. On objašnjava da falsifikatori nađu memorandum neke firme i napišu da je ta osoba zaposlena. Među njima ima i onih koji su specijalizovani samo da rade radne knjižice. Popune knjižicu, falsifikuju pečat i fotokopiraju je i fotokopiju predaju ambasadi. Iako 70 do 80 ljudi kupuje lažna dokumenta zbog rada na crno, postoje i drugi razlozi.
- Imali smo slučajeve da ljudi žele da vide svoje porodice, ali im ta zemlja ne dozvoljava ulazak - kaže Kovačević.
