Izvor: Blic, 27.Jan.2009, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fali nam milijardu evra za odbranu dinara

Za stabilnost dinara važno je da se povuče što više raspoloživiih deviza iz inostranstva. Dobro bi došao novac od prodaje Naftne industrije Srbije, nove pozajmice, ali i ranije odobreni krediti međunarodnih banaka, koji još čekaju na ratifikaciju u Skupštini Srbije. Sve u svemu, Srbija bi na taj način prikupila milijardu evra što bi moglo biti dovoljno za stabilizaciju kursa. Vreme nije na strani slabog dinara i nelikvidne privrede, a svaki dan kašnjenja skupo se plaća.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<


U odnosu na jučerašnji dan dinar je još slabiji. I danas ima rekordno nisku vrednost. Srednji kurs evra iznosi 96,3388 dinara. Poslednjih dana od kako dinar pada izražena je jača tražnja za devizama na međubankarskom deviznom tržištu.

- Poslednjih nekoliko dana bilo je veće tražnje za devizama nego što je bila ponuda, pa bi bilo dobro da se mnogo više uradi na strani ponude, bilo da je to privatizacija, zaduživanje države ili zaduživanje privatnog sektora u inostranstvu. Očito je danas taj kapital u inostranstvu mnogo skuplji i ima ga mnogo manje nego pre nekoliko meseci - rekao je juče Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.

Veoma je važno, kako je kazao guverner, da država „povuče” sva sredstva koja može, pre svega od privatizacije NIS i eventualnih drugih privatizacija, kao što je „Telekom”. Zatim sredstva koja su odobrena Srbiji, a nisu povučena, od Evropske investicione banke, Svetske banke, EBRD, da se i „tako automatski poveća ponuda deviza, što bi sigurno doprinelo da se pritisak na dinar smanji”.

- Ne postoji određena granica kursa koju NBS brani, a centralna banka i dalje će se truditi da ograniči prevelike dnevne oscilacije kursa. Devizne rezerve Srbije su stabilne i za sada nema potrebe da se povlaèi novac koji je Srbiji odmah na raspolaganju od ukupno odobrena 402 miliona na osnovu novog aranžmana sa MMF-om.

Ako bi Srbija povukla deo pozajmice od MMF-a, to bi značilo da postoji „finansijska rupa” koja mora da se zatvori, što sada nije slučaj - istakao je Jelašić.

Guverner je najavio da će 8. i 9. februara u Beogradu boraviti potpredsednik MMF-a, prvi put posle 20 godina, i da do tada sigurno neće biti zatraženo povlačenje pozajmice te međunarodne finansijske institucije koja bi se koristila za odbranu domaće valute.

Na pitanje sa koliko deviza centralna banka može da interveniše na međubankarsom deviznom tržištu, kako bi zaštitila dinar, Jelašić kaže da limit, dogovoren sa MMF-om, još nije postignut.

Pojedini ekonomisti, međutim, smatraju da centralna banka ne treba da intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu brani domaću valutu.

Mr Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, naglašava da Vlada mora da realizuje koncesione aranžmane sa Svetskom bankom, Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kao i kreditne linije sa nemačkom i italijanskom vladom. Na taj način bi u zemlju ušlo milijardu evra - ukazuje Nikolić.

S druge strane, plan Vlade o kreditiranju domaće privrede i građana podrazumeva da se banke stimulišu da povlače zajmove iz inostranstva tako što će jedan deo kredita po vrlo povoljnim uslovima obezbediti država. Nikolić ukazuje da je to važno kada država daje jedan deo kredita jer tako ukupna kamata postaje niža i prihvatljiva za zajmoprimca, dok se banke ponašaju komercijalno.

Prof. dr Miodrag Zec misli da bi guverner trebalo da „uspori” u odbrani kursa i da pusti da tržište odredi vrednost evra.

- Intervencijama se samo na kratko zaustavlja pad dinara, a troškovi prizemljenja su već preko milijardu evra iz deviznih rezervi. Trebalo bi da se smanje intervencije NBS i da kurs sam nađe svoju vrednost. Teško je reći šta je ravnotežni kurs, pogotovu ako ne bude bilo većih privatizovanih priliva. U svakom slučaju dok god postoje intervencije NBS, ne možemo govoriti o tržišnoj vrednosti - smatra Zec.

Iako stižu uveravanja da za sada nema potrebe da se povlači novac iz aranžmana sa MMF, postoji mišljenje da je sazrelo vreme da se razmisli da Srbija zatraži još jedan novi aranžman, tri puta veći nego što je trenutni.

Jelašić: Ne razmišljam o ostavci

Ne razmišljam da podnesem ostavku - kaže Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, komentarišući pojedine natpise u medijima gde su pojedini ekonomisti tražili njegovo povlačenje.

Kurs dinara, kako svoj stav obrazlaže guverner, odražava sve što se dešava u zemlji i inostranstvu, kako u politici, tako i u ekonomiji.

- Samo usput da napomenem: veliki broj onih koji danas kritikuju NBS zbog rasta kursa, kritikovali su je i kada je kurs bio 76 dinara za evro, tražeći viši,” realni” kurs koji će biti stimulativan za izvoznike. Svi kritičari koji sada nisu zadovoljni kursom kritikuju u stvari situaciju na međunarodnom finansijskom tržištu, građane koji su povukli blizu milijardu evra devizne štednje, previsoku javnu potrošnju. Takođe, kritikuju i manjak priliva deviznih sredstava iz inostranstva, izostanak stranih direktnih investicija, drastično povećane marže prilikom zaduživanja u inostranstvu u nedostatku finansijskih sredstava zbog nepopravljenog rejtinga Srbije. Kritikuju i odugovlačenje u povlačenju već odobrenih kredita, povećane inflatorne pritiske na osnovu rasta regulisanih cena, usporeni rad Skupštine i sporost na planu evropskih integracija"NBS, naravno, ne beži od svoje odgovornosti, ali je meni lično, na srednji i dugi rok, draže da me kritikuju zbog skupljeg evra, nego da evra nema, što bi se i dogodilo kada bi neko pokušao da ignoriše tržište i da još zbog toga prekomerno potroši devizne rezerve - kaže Jelašić, pitajući da li bi njegova ostavka, rešila sve ove pomenute probleme.

Pregovori sa Evropskom komisijom o 400 miliona evra

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije istakao je da je Srbija zaključila je program sa MMF s ciljem da u svakom momentu ima dovoljno sredstava da održi stabilnost kursa dinara, a ukoliko bude potrebno, Vlada može dobiti dodatna sredstva od MMF za tu namenu, izjavio je juče u Užicu potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

On je u razgovoru sa rukovodstvima Valjaonica aluminijuma i bakra u Sevojnu rekao da je Vlada pokrenula i pregovore sa Evropskom komisijom da bi dobila „bar 400 miliona evra”, takozvane makrofinansijske podrške koja može nadomestiti eventualni manjak prihoda od poreza, ili nešto nižih privatizacionih prihoda.

- Na taj način će Vlada Srbije u svakom trenutku braniti stabilnost naše ekonomije, a ona naravno podrazumeva i stabilnost kursa dinara - rekao je Đelić.

Što se tiče monetarne politike, Đelić kaže da Ministarstvo finansija razmatra mogućnost da kursne razlike koje su se pojavile u bilansima naših preduzeća na kraju prošle godine budu izbegnute na bazi međunarodnih računovodstvenih standarda.

Nastavak na Blic...

Krediti.rs: Fali nam milijardu evra za odbranu dinara