Izvor: RTS, 28.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fakulteti ne daju sredstva u budžet
Savet i Senat zaključili da fakulteti Univerziteta u Beogradu nisu spremni da iz svojih prihoda daju sredstva u državni budžet. Ni predlog ministra Đelića, da fakulteti umesto prvobitnih 40 odsto, u budžet uplaćuju 24 odsto sopstvenih prihoda, nije prihvatljiv.
Fakulteti Univerziteta u Beogradu nisu spremni da iz svojih prihoda daju sredstva u državni budžet, zaključak je zajedničke sednice Saveta i Senata Beogradskog univerziteta.
"Ne odustajemo od stava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da iz odluke o izdvajajnju 40 odsto sopstvenih prihoda za državni budžet treba da budu izuzeti fakulteti, visoke strukovne škole i ustanove studentskog standarda, kao što su domovi", rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.
Posle velikog negodovanja čelnika svih univerziteta u zemlji, zbog člana 15 Zakona o rebalansu budžeta, ministar nauke Božidar Đelić predlaže da fakulteti i instituti, umesto prvobitnih 40 odsto, u budžet uplaćuju 24 odsto sopstvenih prihoda.
Ostalih 16 odsto bilo bi ostavljeno fakultetima, ali ne za plate, već isključivo za materijalne troškove. Međutim, i ovaj predlog Senat dekana smatra neprihvatljivim jer bi, kako ocenjuju, ugrozio kvalitet visokog obrazovanja u zemlji.
Iako je predlog bolji od ranijeg, nije, kažu, napravio nikakav pomak ka rešenju. Dekani upozoravaju da je i to prevelik udarac na njihov budžet.
Uzimanjem dela prihoda državni fakulteti bi, napominju profesori, bili dovedeni u težu poziciju u odnosu na konkurenciju.
Favorizovanje privatnih univerziteta
Odluku Vlade o izdvajanju sopstvenih prihoda fakulteta u državnu kasu, kritikovali su i predstavnici Ministarstva prosvete, državni sekretar Radivoje Mitrović i pomoćnik ministra Slobodan Jauković.
Oni su ocenili da je takva odluka Vlade "katastrofalna" i da predstavlja favorizovanje privatnih univerziteta.
"Ulaganja u obrazovanje su pala, a mi oporezujemo državne univerzitete. Stidim se što sam deo ove priče", poručio je Mitrović.
"Ova Vlada nema predstavu o tome šta je univerzitet. Pojedini njeni predstavnici smatraju da su fakulteti zapravo preduzeća koja kradu i zato ih treba kazniti", rekao je pomoćnik ministra prosvete Slobodan Jauković.
Dekan Ekonomskog fakulteta Marko Backović predlaže da se uvede taksa ili PDV na školarinu na svim državnim i privatnim fakultetima. Time bi se, kako kaže, fakulteti doveli u ravnopravan položaj, a sa druge strane bi se mnogo više sredstava prikupilo za popunjavanje budžetskog deficita.
Prorektor za finasije Univezriteta u Beogradu Branko Medojević ocenio je da će bez sredstava iz soptvenih prihoda opasti kvalitet nastave na fakultetima.
"Kvalitetan kadar sa državnih univerzitet, za veće plate otići će da radi na privatnim fakultetima, a najveću štetu pretrpeće studenti", rekao je Medojević.
Medojević je dodao da su dekani većine fakulteta spremni i da smanje školarine ukoliko im država dozvoli da zadrže sopstvene prihode.
Ljuljanje sistema koji funkcioniše
Prema predlogu ministra Đelića, 24 odsto prihoda, što je oko milijardu i po dinara, trebalo bi do kraja godine da se slije u budžet solidarnosti, čime bi se pomoglo fakultetima koji su u lošem stanju, umesto da se ta sredstva, kao što se ranije dešavalo, pretvore u plate pojedinih profesora. Međutim, ni to nije naišlo na razumevanje.
Dekan Mašinskog fakulteta Milorad Milovančević kaže da su razlike u platama stvar nadležnih ministarstava i inspekcija.
"Neka se smeje Srbija, ali ako je Lenjin rekao poverenje je dobro, ali je kontrola još bolja - onda kontrolišite, ali nemojte jednom paušalnom metodom zaljuljati sistem koji funkcioniše.
Da se sistem zaista ne zaljulja, plaše se i studenti kojima se bliži junski ispitni rok. Njihove zamerke najviše se odnose na visinu školarina.
Mnoge stvari u predlogu vlade nisu precizirane - i to je, stiče se utisak, i najveći razlog nezadovoljstva predstavnika Univerziteta.
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, navodi da nije dovoljno jasno na šta se tih 24 odsto odnosi. "Solidarnost mora da postoji, i to nije sporno, ali moramo tačno znati o čemu se radi i o kojim sredstvima", dodaje Kovačević.
Iako dogovora nema dve strane se slažu u jednom - obrazovanje ne bi smelo da bude ugroženo.
