Izvor: Blic, 27.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabrika osećanja
Fabrika osećanja
Oduvek su se ljubav, radost, tuga, bes pripisivali stanju duše u kome veliku ulogu igra srce. Nepopravljivi romantičari će se razočarati kada čuju da srce, zapravo, nema ništa s osećanjima. Tu sive ćelije mozga igraju glavnu ulogu. Svako osećanje, bilo pozitivno ili negativno, polazi iz glave.
Šta radi centrala?
U mozgu postoji određena regija koja se zove 'emotivni mozak', koja prima spoljne impulse, prerađuje ih i aktivira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << telo. Na primer, ako osetimo strah, ili bežimo ili nam se noge parališu. Kad smo zaljubljeni, srce nam brže kuca ili se pojačava znojenje.
Podela osećanja
Postoje takozvane primitivne emocije, kao što su strah, seksualno uzbuđenje ili bes. Složena osećanja su samilost, kajanje, ljubav...
Primitivne emocije
Primitivne emocije su pod kontrolom amigdale, malog nukleusa sive mase, koja se nalazi u unutrašnjosti limbičkog sistema mozga. Posle povreda tog dela mozga, čovek više ne može da oseti 'prvobitnu' emociju, strah, ali je zato u stanju da oseti sreću ili ljubav.
Složena osećanja
Za kompleksnije emocije, koje su se razvijale u kasnijem periodu evolucije, verovatno je da pored limbičkog sistema i hipotalamusa interveniše i frontalni deo kore velikog mozga. To je zasad samo hipoteza, ali zato je sigurna uloga nekih hemijskih supstanci.
Hormonska hemija
Kada osećamo neku emociju, naš organizam aktivira periferni nervni sistem koji kreće u akciju - luči određene hormone (neuromodulatore). Na primer, lučenje adrenalina povezano je sa strahom, uznemirenošću, panikom. Najvažniji neuromodulatori su dopamin, serotonin i noradrenalin. Sva ova tri hormona koje mozak luči učestvuju u stvaranju emocija i raspoloženja. Na primer, kada je povišen nivo dopamina osećamo radost, kad je smanjen nivo serotonina i noradrenalina - depresiju. CDC/IF Čemu služi briga?
Osećanja nas mogu podići do neba, ili nas baciti u ponor. Sve što osećamo ima svoju funkciju: služi da nas stavi u stanje pripravnosti, uspostavlja odnose s okolinom. Zato je jako važno umeti ih prepoznati i slušati. Sve emocije su korisne, čak i one negativne. Anksioznost i zabrinutost
Služe da se predvidi neka opasnost ili nemio događaj, i da budemo spremni da odreagujemo na vreme. Bes i srdžba
Pomažu da se odbranimo, da ne dozvolimo da nas neko zlostavlja. Tuga i melanholija
Potrebne su nam da bismo mogli da preživimo šok od gubitka. Strast i nežnost
Neophodni su u stvaranju jakih i trajnih veza. Sa evolutivne tačke, garantuju produžetak vrste. Entuzijazam i polet
Neophodni su da bismo ostvarivali dobre rezultate na poslu, u sportu itd. Gađenje i prezir
Čuvaju nas od situacija i osoba koje smatramo negativnima. Buđenje tela
Poznato je da se u proleće telo budi, javljaju se poznati leptirići u stomaku, nove ideje... Anketa časopisa 'Pejdž' pokazala je da se to subjektivno osećanje sreće pozitivno odražava na čovekove kreativne sposobnosti. Ali pored podstrekača inspiracije, postoji i mnoštvo faktora koji je ubijaju. Kreativnost podstiču
- flert ili zaljubljenost
- prelistavanje časopisa
- šetnja na svežem vazduhu
- razgovori s kolegama Kreativnost koče
- problemi sa partnerom
- prazan stomak
- svađa sa šefom
- slatkiši, jer izazivaju umor Zašto je kocka takva strast?
Kockanje i upotreba droge izazivaju isto osećanje zadovoljstva i istu aktivnost mozga. U oba slučaja, objašnjavaju istraživači sa Univerziteta u Frajburgu, aktiviraju se zone u mozgu koje izazivaju pozitivne senzacije. Ovo otkriće, objavljeno u časopisu 'Sajens', moglo bi dati objašnjenje zbog čega kocka postaje strast, i zbog čega se i kockari mogu nazvati ovisnicima, koji bi se, u skladu sa tim, kao i narkomani, takođe mogli podvrgavati lečenju.
