Izvor: Kurir, 23.Jun.2010, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FON KOLUNDŽIJA
Šta bi drugo umela Nada Kolundžija nego da priznaje samo sud svoje partije. Problem je, međutim, što ta vrsta partijskih čistača iz zadnjeg reda drži kako je sasvim legitimno da partija bude iznad svih drugih vrednosti, kao jedini sistem osim „Farme“ i „Velikog Brata“ gde svaki bezvredni primerak dvonošca može da zaradi deo svog uticaja, svoje slave i svog novca. Preduslov je, naravno, da se ne razmišlja o opštem dobru, to je tako smarajuće, a i košta. Hajde da vidimo kako to >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << izgleda.
Na dramatičnu vest da je nešto što je prljavo počelo da ulazi u još prljaviji finiš, dakle, da nemački VAC otima akcije Miši Beku u „Večernjim novostima“ i ulazi u nasilno preuzimanje tog lista, Kolundžija ima rešenje po meri svoje širine. Dakle, kaže, treba ispitati odgovornost Koštuničine vlade u privatizaciji „Novosti“. Tačno, treba. I Nada i ja znamo da se tu prilično varalo. Ali sada bih promenio red pitanja pokušavajući da razumem tu energičnu ženu, kojoj su javili da kuća („Novosti“) gori i dali joj kantu s vodom u ruke (poslanik je, zaboga), a ona je, umesto da gasi, podigla ruke u nebo i kune krivca. Doduše, samo jednog krivca.
Novosti su, dakle, ta zapaljena kuća - mada bih rekao da gori celo medijsko nebo u Srbiji, i tek će da gori - koju nemački koncern nasilno preuzima. U toj kući država ima neko vlasništvo i baš bih voleo da vidim kako će ga zaštititi. Tako što će Nada prozvati Koštunicu? Ili tako što će reći VAC-u da odjebe, budući da sve vreme u igri sa tim listom, pored Koštuničinih ljudi, glavnog urednika i trojice tajkuna, krši zakon i ponaša se kao pijani kauboj sa svezanim Indijankama. Jer, ovde, dakle, krivaca ima malo više od jednog i, ako nahvatate jednog, uradićete lepu stvar za svoju stranku, ali, ako žigošete sve, možda ćete spasti i „Novosti“. Ili niste zainteresovani?
Dakle, šta država treba da uradi? Da poništi privatizaciju, uđe u posed „Novosti“ i otvori sudski proces koji bi pokazao ko je sve i koliko kršio zakon, ne bežeći od toga da razbistri i ulogu Bode Hombaha i ekipe. A ovako, ako država ćuti gledajući kako najmoćniji od loših momaka preuzima „Novosti“ i ako sve vreme pljuje ostale loše momke, kao, sve ste vi ovo zakuvali, tada Nada ne bi trebalo da me ubeđuje u svoju lojalnost zakonu i javnom interesu, nego da lepo kaže ko sve treba da ide u zatvor samo da bi ova država završila posao za VAC. Dakle, pitanje za Nadu glasi: Da li ona proziva samo jednog krivca jer je zadojena pravdom ili radi za interese drugog krivca?
Ali vredi li uopšte pričati o tome sa svetom koji ni posle deset godina nije razumeo koliko je ovu zemlju koštala predaja bankarskog i medijskog sistema u posed stranaca. Kada je o medijima reč, njihov preovlađujući deo danas je motor razaranja i nacionalnog tkiva, i kulture, i identiteta. Isti ti mediji - još uvek govorim o većini - danas su najgorljiviji protivnici artikulacije svakog nacionalnog interesa. Preterujem li? Videćete ubrzo, kada posle odluke Međunarodnog suda pravde pritisnu Borisa da ne preteruje sa Kosovom.
I šta je rešenje? Pa da prozovete Koštunicu, koga izgleda od zatvora štiti samo to da bi mogli još jednom da ga prozovu. Recept Nadine Srbije je jasan: manje Voje, manje tajkuna, a malo više VAC. Prvo, znam da smeju, baš ih briga za političku scenu; za drugo vidim da su kadri i zabole ih što to ne rade poštujući zakone, već uništavajući srpsku privredu. A šta ćemo sa VAC? Uđite, Bodo, upravo smo ih izbacili kroz prozor!
