Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Okt.2015, 15:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FHP: U Srbiji vlada sistemska nekažnjivost za ratne zločine
Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenio je danas da u Srbiji vlada sistemska nekažnjivost za ratne zločine i da je zbog broja neprocesuiranih počinilaca potrebna dramatična promena odnosa institucija prema ovoj problematici.
Fond za humanitarno pravo danas je predstavio Dosije "Operacija Reka" - svedočenje o zločinu u kojem je 27. i 28. aprila 1999. godine u selima zapadno od Đakovice ubijeno najmanje 350 kosovskih Albanaca, a nekoliko hiljada njih je proterano u Albaniju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << />
Povod za objavljivanje dosijea je raspisivanje Interpolove poternice u martu ove godine, kojom se izmedju ostalih traga i za jednim državnim zvaničnikom - predsednikom skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momirom Stojanovićem.
"On je, prema postoječim vojnim izvorima imao trojaku ulogu-iniciranje operacije sa ciljem odmazde za ubistvo četiri pripadnika MUP-a, komandovanje jednom jedinicom, koja je učestvovala u proterivanju meštana, i nesprovođenje istrage o počinjenim zločinima, iako mu je uloga nalagala da to uradi", navela je izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, za operaciju "Reka" pred srpskim sudovima još niko nije procesuiran, dok je pred medjunarodnim tribunalom osudjen gotovo čitav vojni i policijski vrh - Nikola Šainović, Vladimir Lazarević, Nebojša Pavković, Dragoljub Ojdanić, Sreten Lukić i Vlastimir Djordjević.
"Tokom ove operacije deportovano je više hiljada stanovnika sela doline Reka, i ubijeno najmanje 350 civila, medju kojima 36 maloletnika. Najmladja žrtva imala je 15 godina", kazala je Orlović, ističući da je reč o koordinisanoj vojno-policijskoj akciji srpskih snaga.
Prema njenim navodima, tela većine žrtava prebačena su u masovnu grobnicu u Batajnici.
Fond je od Ministarsva odbrane i Ministarstava unutrašnjih poslova zatražio i podatke o učesnicima ove akcije i njihovom eventualnom sadašnjem angažmanu.
Večina zahteva je odbijena zbog, kako je navedeno, nepotpunosti poslatih podataka ili uz obrazloženje da bi na taj način bila "narušena funkcionalna i operativna sposobnost vojske i naršena borbena gotovost".
Ipak, prema podacima FHP, većina učesnika ove vojno-policijske akcije danas je u penziji.
Jedan od svedoka ovog zločina Ljuš Krasnići, koji je ostao bez strica i dva brata, tvrdi da je potrebno otkriti punu istinu i kazniti zločince kako se ovakva stradanja ne bi ponovila.
"Treba da očistimo ovakve ljude u vojsci i policiji, znamo ko su oni", poručio je Krasnići i istakao da su i u Srbiji i na Kosovu na vlasti neki od ljudi koji su učestvovali u takvim zločinima.
On je istakao da u stradanju na Kosovu niko nije pobednik.
"Izgubili smo 25 godina u ratu, nemojte da izgubimo još 25", poručio je Krasnići.
.jpg)
