Izvor: RTS, 30.Sep.2014, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FHP: Nedovoljno procesuiranje ratnih zločina
Procesuiranje ratnih zločina u Srbiji u prvoj deceniji svog funkcionisanja ima skromna dostignuća – nije obrađeno dovoljno predmeta, ne bavi se “krupnim ribama” i kazne su blage, zaključak je analize Fonda za humanitarno pravo.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ističe da je ta ocena ipak preterana, jer se analiza bavila posledicama, a ne uzrokom sadašnje situacije. Poručuje da je u Srbiji, kada se rad srpskog tužilaštva uporedi sa onima u regionu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << podignuto više optužnica s obzirom na postojeće kapacitete, prenosi Tanjug.
Izvršna direktorka FHP Sandra Orlović, predstavljajući u beogradskom Medija centru analizu procesuiranja ratnih zločina u Srbiji od 2004. do 2013, ocenjuje da se od početka rada specijalizovanih institucija za procesuiranje tih zločina uspostavio solidan i adekvatan zakonski i institucionalni okvir, ali da su dostignuća u procesuiranju zločina "skromna".
Kako je konstatovano u analizi, Tužilaštvo za ratne zločine procesuira manje zahtevne predmete i niskorangirane počinioce, odnosno "sitnu ribu", a poslednjih godina primetan je i pad tužilačke aktivnosti.
Kada je reč o odeljenjima Višeg i Apelacionog suda, njihov rad se može smatrati stručnim, profesionalnim i uspešnim, a kao zamerka se ističe blaga kaznena politika, posebno kada je reč o primeni olakšavajućih okolnosti, ali i nekoliko politički motivisanih presuda i odsustvo programa odnosa s javnošću.
Rad Službe za otkrivanje ratnih zločina mogao bi da bude, kako se ističe, efikasniji i proaktivniji, a mehanizam zaštite žrtava i svedoka kvalitetniji i takav da pokaže više razumevanja za te dve ugrožene kategorije.
Prema rečima advokata Nikole Čukanovića, koji je radio na analizi, Tužilaštvo za ratne zločine je od osnivanja podiglo optužnice u 44 predmeta i donelo pravosnažne presude u 35.
On objašnjava da su od tih predmeta neki dvostruko zavedeni, a neki dobijeni ustupanjem od drugih tužilaštava u regionu, zbog čega se dolazi do podatka da to Tužilaštvo u proseku godišnje podigne samo tri optužnice i da se donesu samo dve pravosnažne presude.
Govoreći o značaju analize, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt naglašava da je njen cilj doprinos jačanju vladavine prava i transparentnosti procesuiranja ratnih zločina, posebno imajući u vidu pristupne pregovore Srbije i poglavlja 23. i 24.
Kako je poručeno na predstavljanju analize, koja sadrži i 75 preporuka državnim institucijama, njen cilj nije devalvacija rada Tužilaštva za ratne zločine i drugih institucija već želja da se ukaže na slabosti koje treba popraviti kako bi se zločini rešili i pravda bila zadovoljena.
Jedna od tih preporuka, između ostalih, jeste i usvajanje Strategije procesuiranja ratnih zločina za period 2015–2025. kojom će se utvrditi ciljevi, smernice, potrebni resursi i akcioni plan za sprovođenje strategije.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, iako se saglasio sa učesnicima konferencije da je urađena objektivna analiza stanja u vezi sa ratnim zločinima u Srbiji, odbacuje konstataciju da su to tužilaštvo i drugi državni organi neefikasni.
Poručuje da mu je zasmetalo što se analiza bavi posledicama, a ne uzrocima sadašnje situacije.
Prema njegovim rečima, Tužilaštvo i Služba za otkrivanje ratnih zločina imaju višestruko manje zaposlenih od sličnih institucija u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, odnosno više stotina policajaca u BiH u odnosu "na svega 12 do 17 policajaca u Srbiji koji se aktivno bave istraživanjem ratnih zločina".
Vekarić ocenjuje uvredljivim konstataciju analize da su pojedini predmeti tretirani više puta i da su ustupljeni i da je zato realan broj podignutih optužnica i pokrenutih predmeta manji, objašnjavajući da se ti predmeti ne odnose na iste optužene i žrtve, iako je reč o istom događaju.
Kada je reč o ustupanju predmeta, Vekarić naglašava da je cilj razvoja regionalne saradnje da se svi predmeti vode kao ustupljeni jer nijedan predmet "nije isključivo srpski ili hrvatski".
Zamenik tužioca za ratne zločine naglašava i da je "više od polovine skromnih kapaciteta" bilo angažovano na hapšenju haških optuženika.
Vekarić kaže da statistika koja pokazuje mali broj podignutih optužnica i pokrenutih predmeta može da bude problematična jer je reč o predmetima u kojima prosečno ima oko 60 žrtava i po više stotina svedoka.
"Tužiocu treba vremena sve to da procesuira i teško je sagledati količinu tog posla. Prosek trajanja predmeta duži je od tri godine i sve vreme je neko od tužilaca zaposlen na tim predmetima", ističe Vekarić.
Dodaje da, uprkos tome, srpsko tužilaštvo ima više optuženih nego u BiH i Hrvatskoj.
"Haški tribunal imao je 161 optužnicu, a mi imamo više u manjem periodu", zaključuje Vekarić.
