Izvor: B92, 29.Apr.2015, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FH: Vlada hoće da kontroliše medije
Sloboda medija u svetu je u 2014. pala na najniži nivo za poslednih deset godina, a kontrola nad medijima je pooštrena.
Novinari širom sveta nailaze na sve veća ograničenja, koja im nameću vlade, kriminalni krugovi i medijski vlasnici, navodi se u najnovijem izveštaju Fridom hausa o slobodi štame u svetu.
Srbija je po najnovijem izveštaju, koji se odnosi na 2014, kao i ranije, "delimično slobodna" ali, beleži pad od tri poena i sa 40 poena deli osamdeseto mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa Hrvatskom i Indijom na rang listi od 199 zemalja i teritorija.
Indeks slobode medija u Srbiji je opao sa 37 na 40 poena "zbog sve izraženijeg uznemiravanja i napada na novinare i ograničavanja njihovog rada od strane vlade kao i smanjenja raznovrsnosti medijske ponude posle otkazivanja značajnijih političkih kontakt emisija," navodi se u izveštaju američke organizacije koja se bavi ljudskim pravima i slobodom štampe.
Kada je reč o okruženju, Srbija je rangirana lošije od Mađarske (31 poen), Bugarske (32) i Crne Gore (39), koje su takođe "delimično slobodne" deli mesto sa Hrvatskom, a kotira se bolje od Rumunije, Albanije, Kosova, koje je posmatrano odvojeno i ima 49 poena, Bosne i Hercegovine (51), Grčke (51) i Makedonije (58) .
Slovenija je sa 25 poena jedina "slobodna" među zemljama bivše Jugoslavije, a tu ocenu ima još 29 zemalja Evrope.
Fridom haus svojim izveštajima rangira zemlje i regione kao slobodne, delimično slobodne i neslobodne rangirajući ih po broju poena - od 0 - za najslobodnije do 100 za najmanje slobodne.
"Situacija na Balkanu je pogoršana," ocenjuje Fridom haus. Niz zemlja zapadnog Balkana je tokom 2014. nastavio da pokazuje zabrinjavajući obrazac kršenja slobode štampe, iznosi se u izveštaju.
Kada je reč o uslovima u kojma deluju mediji u regionu, postoji nekoliko uobičajenih problema - pribegavanje tužbama za klevetu i uvredu od političara i poslovnih ljudi kako bi se suzbilo kritičko izveštavanje, pro-vladina pristrasnost javnih emitera, pritisak političkih lidera i privatnih vlasnika na uređivanje medija koji izaziva auto-cenzuru, maltretiranje, pretnje i napadi na novinare koji ostaju nekažnjeni i netransparentna vlasnička struktura, ocenjuje Fridom haus.
Ta organizacija navodi da je Vlada Srbije tokom godine nastojala da kontroliše izveštavanje o poplavama koje su pogodile zemlju u maju, a takođe se iznosi da je pribegavala direktno "neprijateljskoj retorici i uznemiravanju" nezavisnih novinara. Takav pritisak je, kako kaže Fridom haus, motivisao emitere da otkažu značajne političke kontakt emisije, navodi se u izveštaju.
Makedonija je za poslednjih pet godina zabeležila pad za 10 poena. Nekoliko opoziciono-orijentisanih medija bilo je prinuđeno na zatvaranje, a novinar Tomislav Kezrovski je ostao u pritvoru tokom 2014. godine pod sumnjivim optužbama da je otkrio identitet zaštićenih svedoka u jednom slučaju ubistva.
U Crnoj Gori, uslovi su se pogoršali od kada se Milo Đukanović vratio na mesto premijera pri čemu su nezavisni mediji poput Vijesti, Dana i Monitoria bili izloženi tužbama, a fizički napadi i neprijateljska retorika vlade prolazili nekažnjeno.
Fridom haus ocenjuje da danas samo 14 odsto svetskog stanovnišva, odnosno jedan na svakih sedam stanovnika živi u zemljama gde je štampa slobodna odnosno gde je bezbednost novinara garantovana, političko izveštavanje snažno i nazavisno, a mešanje države u medije minorno.
Od zemalja koje su praćene prošle godine, 63 ili 32 procenta su bile slobodne, 71 ili 36 procenata delimično slobode i 65 ili 32 procenta neslobodne.
Po ovoj organizaciji, najgora situacija je u Belorusiji, na Krimu, Kubi, Eritreji, Iranu, Siriji, Severnoj Koreji, itd, a najbolja u Norveškoj, Švedskoj i Belgiji.
Sjedinjene Američke Države su na 34. mestu od 199 zemalja.
SAD su u najnovijem izveštaju lošije rangirane zbog pritvaranja, maltretiranja i grubog postupanja policije prema novinarima tokom protesta u Fergusonu, navodi se u izveštaju.
Najbolje rangirana regija je Evropa, ali je u njoj zabeležen drugi po veličini pad tokom poslednjih 10 godina, navodi Fridom haus iznoseći primere pogoršanja medijske situacije u Grčkoj, Mađarskoj i Francuskoj, Britaniji, Islandu ali i na Balkanu.
Prema Fridom hausu jedan od glavnih faktora koji je uticao na pogoršanje medijske situacije u svetu uopšte je donošenje restriktivnih zakona o medijma, kao u Rusiji i Meksiku, fizičko nasilje i zastrašivanje novinara su i dalje izražen problem, naročito u zemljama poput Sirije i Nigerije.
"Vlade koriste bezbednosne i antiterorističke zakone kao izgovor da ućutkaju kritičare," rekla je AP-u Dženifer Danham projektni menadžer izveštaja.
Militantne grupe i kriminale bande, dodala je, sve više pribegavaju ogoljenom zastrašivanju novinara, a vlasnici medija pokušavaju da manipulišu sadržajem u službi njihovih političkih i poslovnih interesa.
