Izvor: Politika, 24.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FARBANJE GLASAČA
Sva predizborna sondiranja javnog mnjenja govore da je Koštuničina stranka, DSS, jedina parlamentarna stranka u – opadanju
Moj ovonedeljni favorit u predizbornim lagarijama je onaj Krkobić, penzionerski dušebrižnik, koga sam pominjao prošle nedelje povodom obećanja da će odmah da poveća penzije, a koji se, ove nedelje, istakao analizom koliko je posle 2001. godine oteto para penzionerima.
Pošto narečeni Krkobabić igra na listi SPS-a, logično je da nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pominjao period pre pomenute godine kada su njegovi koalicioni partneri uništili penzioni fond, doveli penzionere na granicu ispod prosjačkog štapa i napravili dug koji će moja deca da plaćaju jednog dana kad i oni budu penzioneri. Dakle, svi koji učestvuju na izborima, ovako ili onako, farbaju nas pomalo, a, bogami, neki i – poviše.
Ali, ako mi je jasno zašto to rade ovi koji su se isturili na bilbordima i drugim sredstvima izborne kampanje, nije mi jasno zašto je ozbiljan, analitičan svet rešio ne samo da žmuri i odbija da prizna izvesnu promenu srpske realnosti od prošlih parlamentarnih izbora (20. januar 2007) do danas, već tvrdi nešto što slabo opstaje i pri površnoj, a kamoli pri ozbiljnoj analizi.
Mislim, najpre, na one političke anegdote koje Vojislavu Koštunici pridaju veći značaj nego što će ga on imati nakon izbora od 11. maja. Koliko juče, čitali smo kako trezven čovek piše da je ovde reč o sukobu između naroda i elite, s pretpostavkom da će narod baš biti oduševljen ako Koštunica opet bude premijer. Naravno, to može da se dogodi, ali je veliko pitanje da li je to dobro za narod, elitu, pa i samog Koštunicu.
Sva predizborna sondiranja javnog mnjenja govore da je Koštuničina stranka, DSS, jedina parlamentarna stranka u – opadanju. Prema anketi koju je od novosadske agencije „Faktor plus” naručila i objavila „Politika”, stranka DSS ima 11,7 odsto biračkog tela. Najnovija Cesidova prognoza daje joj 12, 5 odsto. Koštuničina stranka je na izborima u januaru prošle godine osvojila 16,7 odsto.
Od svih parlamentarnih stranaka DSS je jedina koja, sudeći po predizbornim anketama, gubi na rejtingu, a što više gubi više je onih koji je guraju da bude liderska u novoj koaliciji sa radikalima i socijalistima, što nije nemoguće rešenje, ali to neće svedočiti o snazi Koštunice, već o slabosti onih koji će „gubitniku” na izborima predati vlast u ruke.
Stvar je još zanimljivija kada se pogleda predizborni rejting preostalih parlamentarnih stranaka. Radikali su, da ostanemo pri dva pomenuta istraživanja, znatno poskočili. I po „Faktor plusu” i po Cesidu, sada su na 36,5 odsto što je za skoro osam odsto više nego 2007. Demokratska stranka, ovog puta, istina, u šarolikoj koaliciji, što ima svojih prednosti i mana, dogurala je do 34,6 odsto, po „Faktoru”, odnosno 33,5 odsto po Cesidu, što je povećanje u odnosu na prošle parlamentarne izbore od 11 do 12 odsto. LDP je po jednima 5,8 odsto, a po drugima čak 7,5, a obe cifre su veće od prošlogodišnjih 5,3 odsto. I na kraju, socijalisti su po ,,Faktoru” 7,1 a po Cesidu 6,5 što je više od svetojovanskog, prošlogodišnjeg rezultata (5,9 odsto).
Svi napreduju, jedino Koštunica opada, barem prema anketama, a i druge do sada objavljene prognoze, u približno istim procentima, prikazuju ovaj trend.
Ne bih preterivao, pa rekao da je to poraz jedne politike, ali ne bih ni drugima savetovao da se zaklinju u narod koji Koštuničinu politiku vidi kao dobru. Odnosno da se ta politika prepoznaje kao dobra, ne bi ukrštena istraživanja pokazivala manjak podrške i realnost da se to preliva u radikalski saldo.
Dakle, nije nemoguće da se nekim driblingom u protivničkom šesnaestercu, stranka opadajućeg narodnog poverenja pojavi kao lider narodnjačkog bloka, ali to, dugoročno, nije dobro ni za stranku, ni za elitu, ni za narod, ni za analitičare koji u DSS-u i Koštunici prepoznaju više od onoga nego što prepoznaju narod i elita.
Kakvom god vladom da bude finalizovan ovaj izborni grč, jedno je jasno – unutar onoga što je od 2000. nazivano demokratskim blokom, došlo je najzad do liderskog pozicioniranja. A tu neprikosnoveno, barem po istraživanjima, vodi Demokratska stranka. Sve ostalo su radikali, uz zbilja malu pomoć Koštunice i njegovih prijatelja.
Glavniurednik nedeljnika „Vreme”
Dragoljub Žarković
[objavljeno: 25/04/2008]
