Izvor: Politika, 15.Apr.2014, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
F1P
Taman, kada sam pomislio da sam prikupio sve papire, saglasnosti, mišljenja… gotovo slavodobitnički se smejuljeći, naravno u sebi, kako ću eto ja biti prvi koji je svojoj lokalnoj samoupravi doskočio, jer sam pribavio sve što se traži za dobijanje dozvole za izgradnju nevelikog objekta za preradu sekundarnih sirovina – osvesti me i gotovo rastuži viša referentkinja za ekologiju i zaštitu životne sredine.
Da me uteši, prvo me pohvali što sam „predmet” kompletirao kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << malo ko, ali mi nedostaje, kaže, „mišljenje lokalne uprave o tome kojim ću autohtonim vrstama sadnica pošumiti teren”. Ali, to ne piše… zaustih. Ne piše, ali… Da. U svojoj naivnosti obećao sam i napisao konkurišući za plac da ću jednu zapuštenu kosinu u zaleđu pošumiti i time dati svoj doprinos mladim goranima, ali i krajoliku ispod koga će nići moja fabričica. Objasni mi viša referentkinja kome da se javim i šta da od tih tamo da tražim.
Idem iz opštine i sebi u bradu bogoradim što sam bio naivan i lakoveran. Uto me srete školski drugar. Reč po reč i upita me čovek dokle sam stigao sa „objektom”. Ni do dozvole još, kažem mu. A on će meni – da nisi zapeo na F1P? Ne čuh za trenutak šta mi reče, pa onako vođen svojim mislima rekoh mu da mi posle svega traže i nekakvo „mišljenje o autohtonim sadnicama” koje treba da posadim oko „objekta”. Pa to ti pričam, nastavlja, drugar – F1P.
Pa šta ti je to F1P? I čovek me uvede u svet u koji nisam hteo da poverujem. Prevod je tajna šifra za mito i korupciju, naivčino moja. F1P ti je u prevodu – fali jedan papir. Samo to i ništa više. Tebi mišljenje o autohtonim sadnicama, drugima o postojanosti uvoznih kamenih ploča na atmosferske uticaje, trećima o tačnosti premera terena, četvrtom o promeru kablova… I tako redom. Taman kada pomisliš, tu sam, više nema iznenađenja, a ono F1P.
I tek tada, posle ove priče poznanika iz zavičaja, koji je hteo deo svojih para stečenih radom u svetu da uloži u mali porodični biznis, počinje da se nazire odgovor na pitanje – zbog čega se kod nas na dozvolu za gradnju čeka po 17 meseci i zašto Srbija iz godine u godinu pada na listi poželjnijih zemalja za investiranje.
Sreća je naša što ima sredina, poput, Sremske Mitrovice, Inđije, Rume ili dve Pazove, neka se ne uvrede neki drugi gradovi, u kojima se dozvole izdaju i za dve nedelje. Ali šta je s dolaskom švedske firme IKEA, o čemu se već godinama kod nas priča kao o gotovoj stvari, a ona po komšiluku otvara robne kuće. Sme li se posumnjati u to da ta, svetska kuća, možda, ne može da savlada naše „pravilo” F1P, koje se, kako doznajemo, već odomaćilo u našim poslovnim krugovima.
Iako je Aleksandar Vučić borbu protiv korupcije visoko istakao na svom premijerskom barjaku, a time i kontra sindroma F1P, valja očekivati da će ton u tom ratu davati institucije, a ne budući premijer – lično.
Slobodan Kostić
objavljeno: 16.04.2014
.jpg)
