Izvor: Blic, 04.Mar.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski tegovi
Može li se ići u Evropu i težiti ka savremenim demokratskim vrednostima, a istovremeno verovati u sistem koji je počivao na diktaturi, veličajući diktatora i njegove sledbenike? Može li se proučavati istorija tako što će se od zaborava istrgnuti samo oni fragmenti koji potkrepljuju naše zablude i uverenja, a negirati one činjenice koje nam idu u prilog? Istovremeno, da li je suočavanje s takvim istorijskim nasleđem prepreka bilo kome, a pogotovo ljudima koji odlučuju o sutrašnjici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se bave teškom ekonomskom situacijom u zemlji, velikom nezaposlenošću i pogubnim posledicama ekonomske krize?
Pratim polemiku koja se u javnosti otvorila povodom zahteva mojih prijatelja i saboraca iz SPO da se iz hola Skupštine Srbije, između ostalih, uklone i biste austrougarskog kaplara koji je učestovao u napadu na Srbiju 1914. godine i koji se zvao Josip Broz Tito i Edvarda Kardelja, tvorca ustavnih rešenja koja su omogućila da na Kosovu i Metohiji imamo ovo što danas imamo.
Tačno je da je Broz u Drugom svetskom ratu skinuo austrougarsku uniformu, a obukao partizansku, predvodeći deo antifašističke borbe. Kao što je tačno i da je ustanak podigao u Srbiji, u kojoj su nemački okupatori streljali stotinu Srba za svakog ubijenog nemačkog vojnika, a ne u rodnom Zagorju.
Tačno je i da je Broz, po okončanju rata, uhapsio drugog učesnika u antifašističkoj borbi, generala Dragoljuba Mihailovića, i da ga je osudio na smrt. Zašto je na smrt i na kaznu zatvora osudio i advokate koji su branili generala Mihailovića ako je suđenje bilo pravedno i nemontirano, to su znali i Broz i Kardelj, a možda i oni koji ih danas brane.
Tačno je da smo kod Broza imali crvene pasoše, redovne plate, besplatno školovanje i lečenje. Tačno je i da je to nekima odgovaralo, bez obzira na to što je plaćeno kreditima, Kosovom i Metohijom, masovnim grobnicama koje i dan-danas nisu otkopane, kao i krvavim raspadom Brozove i Kardeljove tvorevine nazvane SFR Jugoslavija.
Neki i dalje vapiju za tim vremenom i kažu, tada su bili siti i napiti, i punog stomaka su čekali sutrašnji dan. I kokoške na farmi brojlera kod mog prijatelja svakog dana imaju da jedu, leči ih veterinar, kokošinjac im se čak i greje u zimskim danima. Verovatno im je lepo jer ne znaju da će svanuti jutro kada idu pod nož.
Kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, mogu da razumem kokošje slepilo. Ali ljudsku zasleplejenost niti razumem niti podržavam. Svet počiva na pravdi i veri u pravdu! Ispraviti nepravdu ne znači falsifikovati istoriju.
