Izvor: Politika, 09.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski komfor ugrožen
Kada je lokalna pekara u francuskom gradu Les Ulis po treći put za šest meseci podigla cenu bageta, An-Lor Renar je odlučila da ubuduće sama mesi hleb. Ubrzo je uvidela da je benzin najveći izdatak u kućnom budžetu, pa su ona i njen suprug prodali jedan od dva automobila koja poseduju.
An-Lor Renar, učiteljica, i njen suprug, koji je poštanski službenik, godišnje zarađuju 40.000 evra, što ih svrstava u evropsku srednju klasu. To im je dosad, kao i hiljadama parova širom Starog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontinenta, omogućavalo bezbrižan život, ne luksuzan, ali svakako komforan. Međutim, kako se ova porodica poverila „Njujork tajmsu”, njihova zarada im više ne obezbeđuje sve na šta su navikli. Brojne namirnice su u Francuskoj za poslednjih godinu dana poskupele četiri puta. Francuski bračni par tvrdi da su na kraju svakog meseca u nedozvoljenom minusu za oko 500 evra.
– U Francuskoj, kada ne možete da priuštite baget, znate da ste u nevolji – objašnjavaju.
Oni su se našli na udaru ekonomske krize koja u Evropi traje već neko vreme. Uzrok – porast inflacije i stagnacija plata. Evropska srednja klasa, navikla na lagodan život, sada prebrojava sitniš u radnjama i odriče se nekada redovnog zadovoljstva – izlaska u bioskop ili letovanja u inostranstvu.
Nemci se pitaju hoće li živeti bolje ili gore od svojih roditelja? Aksel Marso, 41-godišnji učitelj koji živi u predgrađu Frankfurta, prilično je skeptičan. Njegov otac, koji je takođe bio prosvetni radnik, od plate je izdržavao porodicu, kupio kuću i vodio decu na skupa skijanja. Aksel Marso objašnjava da je za njegovu generaciju ovo ekstravagancija, dostupna samo bankarima i menadžerima.
Evropska srednja klasa je godinama uživala daleko bolju zdravstvenu i socijalnu zaštitu od Amerikanaca, ali je sada kriza nepobitna, uzrokovana i usporavanjem američke ekonomije i visoke inflacije.
Stalno podgrevana briga o troškovima života nedavno je prerasla u gnev britanskih učitelja. Stupili su u štrajk, tvrdeći da njihove plate ne prate rast cena. I dok je hrana na Ostrvu poskupela za sedam, a nafta za 20 odsto u odnosu na cene istih artikala prošle godine, vlada je nastavnicima ponudila rast plata za 2,5 odsto.
Američki dnevnik primećuje da je donedavno „državni neprijatelj broj jedan” u Francuskoj bila nezaposlenost, a sada je to smanjena kupovna moć.
Od 1999. cene su porasle za 22,5 procenata u zemljama EU. Uzdrmana je i najveća evropska ekonomija, Nemačka. Kupovna moć Nemaca opada od 2000. Više od milion stanovnika ove zemlje je izgubilo stalan posao posle recesije 2000. i 2001. Radnicima je produžena radna nedelja bez povećanja plata, a u periodu od 2004. do 2007. inflacija je nadmašivala rast plata u prosečnoj porodici.
Šta se dešava sa manje razvijenim zemljama? Španija je, zahvaljujući bumu građevinarstva, protekle decenije otvarala hiljade radnih mesta. Problemi su postali vidljivi prošle godine, a kriza na tržištu nekretnina je ugasila mnoge poslove. Onima koji još primaju platu, inflacija je pojela dobar deo prihoda.
– Kada sam počela da radim sa 23 godine, zarađivala sam gotovo isto koliko i danas – požalila se Marija Salgado, 37-godišnja rediteljka dokumentaraca na španskoj televiziji. Pre 14 godina, njena primanja od 1.200 evra pokrivala su bogat socijalni život. Danas se ne odriče samo izlazaka, već i „zdrave hrane”, pa ribu priušti samo jednom nedeljno.
– Iznenađena sam da nismo pokrenuli revoluciju – kaže Salgado.
U mnogim evropskim zemljama, sindikati zaposlenih u javnom sektoru, kao i radnici u hemijskoj i industriji čelika, izborili su se za porast plata.
– Ta ideja, „žrtvovaću se da bih sačuvao posao” umire – kazao je Ralf Berhtold, portparol jednog od najvećih sindikata u Nemačkoj.
– Ljudi su sada spremni da se bore – dodao je on.
-----------------------------------------------------------
Radnja za siromašne
Socijalno ugroženi stanovnici Beča, čija su mesečna primanja manja od 800 evra, ovog leta imaće priliku da kupuju jeftinije namirnice. Već u julu će u centru austrijske prestonice biti otvoren prvi socijalni supermarket, saopštile su tamošnje gradske vlasti. Najslabije plaćene Bečlije tako će uz potvrdu o visini zarade dobiti povlastice sa kojima će u ovom supermarketu kupovati po čak 30 odsto nižim cenama nego u drugim prodavnicama. U planu je da oni sa najnižim primanjima dobijaju hleb besplatno.
Pretpostavlja se da u Beču danas živi oko 90.000 siromašnih ljudi koji nemaju novac da kupe čak ni osnovne namirnice.
J. S.
-----------------------------------------------------------
Rusi daleko od EU
Cene prehrambenih proizvoda u Rusiji rastu bržim tempom nego u EU i ubrzano se približavaju evropskim nivoima, dok su plate Rusa još daleko od evropskih, pokazali su podaci ruske Federalne statističke službe (Roštat).
U Rusiji je tempo rasta cena prehrambenih proizvoda u prvom tromesečju bio veći nego u članicama Unije i iznosio je prosečno 6,4 odsto, prema 1,8 procenata u EU.
Analitičari ističu da na rast cena hrane u Evropi i Rusiji utiču isti faktori – povećanje potrošnje prehrambenih produkata na svetskom tržištu i samim tim rast tražnje, deficit hrane i, kao posledica, njeno poskupljenje.
Od početka godine u Rusiji su osetno poskupeli hleb i pecivo i suncokretovo ulje, a od 1. maja su „odmrznute” cene proizvoda od socijalnog značaja, kao što je jeftino mleko u plastičnim kesama, a to, kako smatraju stručnjaci, neumitno znači njihovo poskupljenje.
To što prehrambeni proizvodi u Rusiji poskupljuju „po ugledu na evropske” malo koga teši, jer postoji razlika u visini prihoda stanovništva. U EU troškovi za hranu predstavljaju svega 10-12 odsto ukupnog budžeta porodice, dok se u Rusiji ta cifra približava nivou od 70 odsto, s tendencijom rasta.
To, kako ističu stručnjaci, predstavlja krah snova ekonomskih zvaničnika o formiranju srednje klase kao oslonca države i vodi samo povećanju broja siromašnih. Iako je Rusija još daleko od prave gladi, povećanje jaza između najbogatijih i najsiromašnijih je loš znak, prenosi ruska agencija.
Prema podacima Roštata, u prvom kvartalu je prosečan mesečni prihod po stanovniku manji od 2.000 rubalja (54,38 evra) imalo 2,2 odsto ukupnog stanovništva Rusije, a od 2.000 do 4.000 rubalja – 11,2 odsto. Istovremeno je na 10 odsto najsituiranijih Rusa dolazilo 30,3 odsto ukupnih prihoda, što vodi daljem raslojavanju društva i, kao krajnji rezultat, do toga da najsiromašniji neće sebi moći priuštiti čak ni normalnu ishranu.
Tanjug
[objavljeno: 10/05/2008]
