Izvor: Vesti-online.com, 18.Jul.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski barut i balkansko bure
Balkanske države rasno i nacionalno su veoma netolerantne, zaključilo je dvoje ekonomista iz Švedske na čije se istraživanje, iako davno završeno i objavljeno, tek sada pozivaju neki srpski mediji. Najgorima su se pokazali stanovnici Albanije i Srbije, prate ih Rumuni i Mađari, Slovenci i Bošnjaci su nešto tolerantniji, dok - gle čuda - Hrvati, Nemci i Austrijanci uopšte nisu skloni rasizmu!
Milka Ljubičić
Kako su istraživači došli do tih rezultata? Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << što su pitali žitelje više od 80 država (nije naveden uzorak) kakve ljude ne bi želeli da imaju u svom komšiliku. To što smo mi sa Balkana navodno ispali najnetrpeljiviji prema mogućim susedima drugih rasa, vera i nacija možda je posledica "toliko godina etnički obojenih ratova", objasnili su Šveđani i tako se pridružili brojnim "ekspertima" koji Balkan doživljavaju isključivo kao simbol negativnog i zaostalog prostora od koga treba da strepe takozvane kulturne i progresivne zemlje i njihovi narodi.
- Stereotip da sa Balkana dolazi zlo, dok je Evropa nešto čemu težimo i vekovima pripadamo uspostavila je ideologija nacionalizma Franje Tuđmana. Onako kako decu straše Ciganima ili policijom, hrvatski političari građane su strašili Balkanom koji je ovde izgubio svaku pozitivnu konotaciju, a slično je i sa Srbijom. Ovo tvrdi Katarina Luketić, autorka knjige "Balkan: Od geografije do fantazije" i u riječkom "Novom listu govori", pored ostalog, i o tome zašto bekstvo sa Balkana, koje forsiraju političke i intelektualne elite država nastalih iz bivše SFRJ, nije dobro.
Istina je da su ratovi devedesetih cementirali lošu sliku Balkana, čemu su mnogo doprineli i razni "svedoci" iz diplomatskih, vojnih, humanitarnih i medijskih misija pišući memoare o našim krvavim sudarima, i to najčešće iz ugla država koje su ih slale na naše "trusno" područje, nakon što su ga prethodno dobro prodrmale.
- To je klasična imperijalna poza, gde dolazite u drugu zemlju, u drugu kulturu, za koju mislite da je manje vredna od vaše - primećuje Luketićeva i konstatuje kako smo mi prihvatili "njihov način gledanja na sebe". I u velikoj smo zabludi, dodaje, ako mislimo da će takva slika o nama nestati ulaskom naših država EU. Naprotiv. Brisel strahuje od svoje periferije, od Balkana, Grčke, Kipra, Španije, Portugala... čije žitelje uglavnom doživljava kao lenjivce i trošadžije koji žive na grbači vrednih i štedljivih građana zemalja centralne Evrope.
Među zarobljenike predrasude o EU koja će izvaditi barut iz balkanskog bureta spada i srpski premijer koji misli da je Unija "jedina perspektiva za Balkan, pošto sprečava nacionalizam i pomaže u prevazilaženju problema i sporova". Dačić je ubeđen da je "vreme da se zaleče rane prošlosti, a pogled unazad nikome ne pomaže, već samo produbljuje sukobe".
I još kaže kako su danas evropske integracije "melem na rane koje postoje u odnosima naroda na Balkanu, kao što je nekada bila ideja o zajedničkoj državi Jugoslaviji".
- Kad god me uhvati nostalgija, ja pročitam neku Dačićevu izjavu i odmah me prođe - duhovito je komentarisao jedan Srbin iz dijaspore premijerovo oduševljenje Evropom. Onom istom u kojoj se Aleksandar Vučić, ne manji evroentuzijasta od Dačića, ipak osetio poniženim i uvređenim.
- Donesu vam neke sendviče, ali ko će živ to da jede! Za nas koji dolazimo s Balkana u budžetu EU su predviđene bedne pare, tako da su ti sendviči najnižeg kvaliteta - priznao je Vučić i otkrio da je tokom pregovora u Briselu bio primoran da - spava na podu.
Valjda ga nije snimalo. Kao onog kompozitora u filmu "Smrt čoveka na Balkanu", storiji o čoveku koji se ubija pred veb-kamerom svog računara i njegovim komšijama koji čekajući hitnu pomoć i policiju, piju, jedu i slave pokojnika i njegovo delo.
Samo što ne mogu da se sete njegovog imena!
Nastavak na Vesti-online.com...
