Izvor: B92, 26.Maj.2014, 14:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropske tendencije-novi sastav EP

Partije desnog centra i dalje su najjača grupacija u Evropskom parlamentu. Tako će EPP (Evropska narodna partija) imati 214 poslanika od 751 poslaničkih mesta.

Sledi PES - grupacija partija evropskih socijalista i demokrata koja ostaje druga po veličini u Evopskom parlamentu sa 189 poslaničkih mesta. Najveći gubitak zabeležili su liberali (ALDE), koji su sa 83 mesta spali na 66, dok su zeleni dobili 52 poslanička mesta.

Uprkos tome što je i EPP izgubio deo glasova u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnosu na izbore 2009. godine, odnos snaga u Evropskom parlamentu ostaje u osnovi nepromenjen, a prognoze da će antievropske i ekstremističke snage voditi glavnu reč nisu se ostvarile. Za status kvo u Evropskom parlamentu najviše je zaslužna Angela Merkel, čija je hrišćansko-demokratska koalicija pokupila ubedljivo najviše glasova u Nemačkoj, najvećoj članici EU. U Parizu i Londonu, međutim, stvari stoje sasvim drugačije: tamo su ekstremni desničari i antievropljani odneli ubedljivu pobedu i iz osnova promenili politički pejzaž. Krajnje desni Nacionalni front koji predvodi Marin Le Pen prosto je zbrisao umerene stranke u Francuskoj i osvojio čak 23 mesta, više nego socijalisti i republikanci zajedno. Le Pen, koja je uoči izbora dala izjavu da bi se problem imigranata u Francuskoj lako rešio ako bi izbila epidemija ebole, sada tvrdi da je socijalista Fransoa Oland izgubio svaki legitimitet i traži vanredne predsedničke izbore. Slično se dogodilo u Velikoj Britaniji, gde je Najdžel Faraž iz antievropskog UKIP do nogu potukao vladajuće konzervativce i liberalne demokrate, kao i opozicione laburiste, što se u dugoj istoriji britanskog parlamentarizma nikad dosad nije desilo. Nisu loše prošli ni danski i madjarski ekstremni desničari, dok je u Grčkoj krajnje leva Siriza podelila glasove sa neonacističkom Zlatnom zorom. Sve te ekstremističke stranke, medjutim, najverovatnije neće moći da formiraju zajednički blok, jer osim ksenofobije i netrpeljivosti prema EU imaju malo šta zajedničko. Ekstremno desna Stranka slobode Gerta Vildersa u Holandiji ozbiljno je podbacila, kao i nemački neonacisti, koji su jedva ušli u budući saziv EP, dok je nemačka evroskeptična Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila oko 6,5 odsto glasova. Odziv birača je ostao očekivano mali, prema poslenjim procenama, ukupna izlaznost na nivou EU bila je 43 odsto, što je gotovo isto kao i 2009. godine. Za sada izgleda da je Martin Šulc, dosadašnji predsednik EP i kandidat PES za novog predsednika Evropske komisije izgubio šansu da dobije to mesto, dok šu šanse kandidata EPP Žan Klod Junkera porasle. Šefovi država i vlada zemalja članica EU sastaće se u utorak u Briselu na neformalnoj radnoj večeri kako bi počeli konsultacije o novom predsedniki Komisije. Prema novim pravilima ustanovljenim Lisabonskim sporazumom, predloženi kandidat mora da dobije podršku većine u Parlamentu, ali s obzirom da EPP nema apsolutnu većinu, ni Junker ne može da računa da mu je mesto garantovano. Izborni proces je trajao četiri dana i obuhvatio je blizu 400 miliona birača u 28 zemalja.

Iako će velike stranke nastaviti da vode glavnu reč u Briselu, izbori su pokazali da su glasači u dve od tri najveće zemlje EU ali i mnogim manjim članicama, u osnovi nezainteresovani za EU ili se protive evropskoj ideji, što bi trebalo ozbiljno da zabrine njihove lidere. O tome svedoči i relativno slaba prosečna izlaznost od 43 odsto, s tim što je u nekim zemljama, kao u Slovačkoj, jedva dostigla 13 procenata. Ono što tek treba da se vidi je da li će antievropske stranke kao Nacionalni front ili UKIP uspeti da ponove svoj uspeh na nacionalnim izborima u Francuskoj i Britaniji, što nije nimalo izvesno. Analitičari podsećaju da je Faraž imao odličan rezultat i na prošlim evropskim izborima ali sledeće godine nije osvojio ni jedno mesto u britanskom parlamentu što ukazuje da birači mnogo ozbiljnije shvataju "svoje" izbore nego briselske. Međutim, ako se ipak uspostavi da je talas evroskepticizma iskazan prošlog vikenda odraz trajne promene raspoloženja biračkog tela, EU očekuje prilično mračna budućnost.

U Hrvatskoj HDZ pobedio

Desna koalicija na čelu sa Hrvatskom demokratskom zajednicom pobednik je izbora za Evropski parlament i imaće šest od ukupno 11 hrvatskih evroparlamentaraca.

Lista vladajuće koalicije levog centra na čelu sa Socijaldemokratskom partijom imaće i četiri mandata.

U EP će svog jednog predstavnika imati i Održivi razvoj Hrvatske, bivše SDP-ovke Mirele Holi. Na izbore je izašlo svega 25,25 odsto birača ili njih oko 950.000. Pravo glasa imalo je 3,8 miliona birača.

Zanimljivo je da je lista HDZ osvojila najviše glasova u Gradu Zagrebu, 16 županija i inostranstvu, dok je lista vladajućih pobedila u samo četiri županije (Varaždinskoj, Primorsko-goranskoj, Istarskoj i Medjimurskoj).

Izbori za poslanike u EP razlikuju se od drugih izbora u Hrvatskoj po preferencijalnim listama, odnosno mogućnosti da birač uz listu, glasa i za kandidata s te liste za kojeg veruje da bi bio najbolji evroparlamentarac.

Tako je i ovaj put na listi HDZ-a ubedljivo najviše preferencijalnih glasova osvojila predsednica desničarske Hrvatske stranke prava dr. Ante Starčević Ruža Tomašić, a na listi SDP uverljivo Tonino Picula, koji se unutar vladajuće stranke smatra oponentnom lidera Zorana Milanovića.

Slovenija: Kacin bez mandata

Član grupacije Evropskih liberala (ALDE) Jelko Kacin, izvestilac za Srbiju, nije prošao na izborima u Sloveniji tako da više neće biti poslanik u Evropskom parlamentu.

Prema prvim preliminarnim rezultatima, Slovenačka demokratska stranka (SDS), bivšeg premijera Janeza Janše, dobila je najviše, 24,86 odsto, glasova za Evropski parlament, dok izborni cenzus nisu prošle lista "Konkretno" Jelka Kacina i Pozitivna Slovenija Zorana Jankovića. Slovenija je juče birala osam evroparlamentaraca. Janša je nakon izbora izjavio da je rezultat njegove stranke na izborima za Evropski parlament pokazao da su Sloveniji potrebne promene izbornog sistema i da bi u tom slučaju i na nivou Slovenije dobili daleko veći broj mandata nego što ih sada dobijaju. Uspeh svoje stranke Janša smatra i posledicom "lošeg rada" dosadašnje vlade, budući da su stranke koje su učestvovale u dosadašnjoj vladi Alenke Bratušek zabeležile slab rezultat. Kacin je bio evroposlanik i izvestilac EP za Srbiju, a njegova lista je osvojila 4,86 odsto glasova, dok je Jankovićeva stranka dobila podršku 6,62 odsto glasova. Inače, u Sloveniji je zabeležen veoma mali odziv od svega 24,08 odsto upisanih birača, štoje za gotovočetiri odsto manje nego pre pet godina, objavili su danas slovenački mediji. Slovenija je, piše ljubljansko Delo, za svoje poslanike u Evropskom parlamentu izabrala Zvera, Tomca, Šulina, Peterlea, Bogovica, Šoltesa, Vajgla i Fajon. Tanja Fajon nije zadovoljna rezultatom jer je ta stranka izgubila jedan mandat. "Ipak sam uverena da ćemo i sa samo jednim mandatom uspeti da nastavimo započeti posao. Sada imamo vremena da razmislimo šta dalje", navela je ona.

Nemačka: ubedljiva CDU, evopski poslanik i ekstremni desničar

Švedska Feministička stranka ulazi po prvi put u Evropski parlament

Sedam odsto Šveđana podržalo je Feminističku stranku, koja se zalaže za jačanje prava žena i manjina u EU. Ova stranka na izborima je nastupala kao protivteža ekstremnim desničarima pod sloganom "Zamenite rasiste feministkinjama".

Prvi podaci sa birališta danas održanih izbora za Evropski parlament pokazuju i da je ekstremna švedska desnica osvojila sedam odsto glasova, dok je u 2009. godine imala podršku 3,3 odsto birača.

Stranku zelenih podržalo je 17,1 odsto, u odnosu na 11 odsto 2009, i ona će verovatno imati više glasova i od vladajuće Umerene stranke kao druga najpopularnija švedska stranka posle socijademokrata.

U Evropskom parlamentu će posle izbora, na kojima su juče u Nemačkoj pobedili demohrišćani kancelara Angele Merkel, a evroskeptički raspoložena "Alternativa za Nemačku" ostvarila veliki uspeh, sedeti i jedan ekstremni desničar i rasista, čija porodica za vreme Drugog svetskog rata, izgleda, nije krila svoju ljubav prema fašizmu, a on svoj prezir prema demokratiji. Esktremno desna Nacionaldemokratska partija (NPD) o čijoj zabrani se u Nemačkoj već dugo lome koplja, uspela je da osvoji jedan procenat glasova i tako u Strazbur može da pošalje jednog svog predstavnika, a to će, kako se navodi, najverovatnije, biti Udo Fojgt, dugogodišnji lider stranke, pod čijim vodjstvom je ta stranka uspela da utrostruči svoje članstvo. "Vreme je da naš Udo ponovo uzme kormilo u ruke", govorilo se pred izbore u redovima NPD, gde se kaže da je Fojgt "nosilac simpatija" nacional-patriotskih snaga Nemačke. Ko je Fojgt? Sin-jedinac, rodjen 1952. godine u porodici koja za vreme Drugog svetskog rata, izgleda, nije krila svoju ljubav prema fašizmu, bio je od 1996. do 2011. godine na čelu NPD. Po obrazovanju je diplomirani politikolog. On je bivši vojnik Bundesvera sa par semestara astronautike i članstvom u NPD dugim četrdeset godina i čovek koji, kako sam kaže, više veruje u vojsku, nego u politiku. "Ja bih pre bio oficir, nego šef partije", izjavio je jednom prilikom Fojgt, koji je 12 godina bio u Bundesveru i odakle je izbačen posle ekstremno-desnih nastupa. On je neubičajeno dugo na čelu NPD i za to vreme je uspeo da utrostruči članstvo i okupi "neonacističke družine" i, kažu, sposoban je da, kao niko drugi, posreduje izmedju partijskih frakcija. Za njega se kaže da je rasista i neprijatelj ustava, ali da tačno zna gde je "granica" i da je, zapravo, pragmatični ekstremista. Za Službu za zaštitu ustava situacija u NPD je problematična, ocenjuju mediji, naglašavajući da se NPD pod vodjstvom Fojgta otvorila za radikalne snage. Oko 61 milion Nemaca bilo je juče pozvano na evropske izbore i koji su se po prvi put održavali bez cenzusa od tri odsto neophodnih glasova za ulazak u EP. Poššto je Savezni ustavni sud Nemacke ukinuo clan o tri odsto osvojenih glasova, kao "granicu" za ulazak u EP, racuna se da je na taj nacin u ulazak u parlament omogućen i onim partijama koje dobiju najmanje 130.000 glasova ili oko jedan odsto glasova. Kada je reč o desničarima i evroskeptičarima iz cele EU, koji će svoje mesto sada naći u novom sazivu EU, tu su se našli i evroskeptički raspoložena "Alternativa za Nemačku" koja se, izmedju ostalog, zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke. AFD je slavila u Berlinu ogroman uspeh na evropskim izborima, a mediji, medjutim, ocenjuju da će od sada, dolaskom ove stranke u srcu EU biti njeni kritičari. "Mi smo nova nemačka narodna partija", uzvikivao je šef AfD Bernd Luke, dugogodišnji član Hrišćansko-demokratske unije (CDU) pred okupljenim u partijskoj centrali i govorio o "proleću u Nemačkoj", dok su kritičari sa skepsom ukazali da sa svega 6,5 odsto osvojenih glasova jedna partija sebe ne može nazivati narodnom partijom. AfD se sa osvojenih oko 6,5 odsto glasova plasirala kao peta po snazi politička partija u 81- milionskoj nemačkoj državi, na izborima za EP. Na izborima za EP je osvojila oko dva odsto više, nego na saveznim parlamentarnim izborima lane, kada im "za dlaku" nije uspelo da udju u nemački Budnestag. Ovoj partiji se prebacuje opasna igra sa nostalgijom, "pecanje" u desnim vodama, populizam, želja da zaradi političke poene na pogrešnim temama, apokaliptički scenariji po imovinu i štedne uloge Nemaca.... Za CDU je glasalo više od 36 odsto Nemaca, dok je za Socijaldemokratsku partiju glasalo blizu 28 odsto, za Zelene, koje je nekada vodio bivši šef nemacke diplomatije Joška Fišer, oko 10 odsto glasova, za Levicu 7,8, a liberale, takode bivšeg šefa nemacke diplomatije Gvide Vestervela, svega 3,1 odsto. Od ukupno 766 poslanickih mesta u EP, Nemackoj pripada 99, kaže statistika.

Grčka: Trijumf Sirize

Levičarska opoziciona partija Siriza osvojila je prvo mesto u Grčkoj na izborima za Evropski parlament, i nad konzervativnom Novom demokratijom ima prednost od 3,5 odsto glasova.

Ta radikalna leva stranka, žestoko suprotstavljena politici štednje koju prezaduženoj Grčkoj diktiraju medjunarodni kreditori, proglasila je pobedu na izborima time što je osvojila najviše glasova na poluostrvu Atika.

Na Atici živi gotovo 30 odsto grčkog stanovništva, a tamo se nalazi i glavni grad, Atina.

Sa 55 odsto prebrojanih glasačkih listića, Siriza vodi sa 26,6 odsto glasova, dok Nova demokratija, najveća članica vladajuće koalicije, ima 23 odsto.

Ako rezultat ostane takav, Siriza će u Evropski parlament poslati šest poslanika, a Nova demokratija pet.

Na trećem mestu je ekstremnodesničarska Zlatna zora sa 9,4 osvojenih glasova, iako se njen vodja i nekoliko poslanika nalaze u zatvoru i čekaju sudjenje, dok drugi poslanici očekuju optužnice za ubistva, paljevinu, iznudu i druga krivična dela.

Ova nekadašnja neonacistička organizacija je osvojila manje od 0,5 odsto na prethodnim izborima za Evropski parlament 2009. godine.

Sadašnji uspeh Zlatne zore znači da će ona u Evropski parlament poslati troje poslanika.

Lista Maslinova grančica, predvodjena socijalističkim PASOK-om je na četvrtom mestu sa 8,01 odsto glasova, što joj daje pravo na dva evroposlanička mesta.

I u Španiji ubedljiva levica

U Španiji, članici EU koja je posle Grčke najviše pogođena ekonomskom krizom, su dve partije levice napravile zadale snažan udarac vladajućoj Narodnoj partiji desnog centra.

Prema preliminarnim rezultatima, Narodna partija osvojila je 16, a socijalisti 14 mesta u Evropskom parlamentu, što je daleko više nego što je predvidjano. Izbori su pokazali da je španski politički sistem prilično podeljen nakon pobede Narodne partije na izborima 2011. godine, na kojima je ta stranka osvojila apsolutnu većinu u nacionalnom parlamentu. Mnogi Španci okrivljuju socijaliste za ekonomsku krizu, dok je, po njima, za uvodjenje većih poreza kriva Narodna partija.

Orban siguran, rumunski socijalisti najubedjiviji

SVM će imati poslanika u Evropskom parlamentu?

Andor Deli, pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne zajednice AP Vojvodine iz Saveza vojvođanskih Mađara, najverovatnije će biti poslanik u Evropskom parlamentu. On se kao predstavnik vojvodjanskih Mađara našao na listi vladajuće madjarske partije Fides, koja je na juče završenim izborima za Evropski parlament u Madjarskoj osvojila više od polovine glasova izašlih birača.

Koalicija Fides-KDNP osvojila je 12 mandata na izborima za Evropski parlament, a lider Fidesa premijer Viktor Orban je poručio da je Mađarska pokazala da je "ujedinjena u odbacivanju ekstrema".

Orban je rekao da će predstavnici te partije biti "vojnici poslati napred" koji će predstavljati interese svih Madjara, i omogućiti da se njihov glas u Briselu čuje. "Mađari grade zemlju koja ima sjajnu budućnost", rekao je Orban. Lider Hrišćanskih demokrata (KDNP), zamenik premijera Zoltan Semjen je rekao da je politika za mađarske zajednice van zemlje urodila plodom.

"Od ključnog je značaja da Zakarpatje u zapadnoj Ukrajini i Vojvodina, takodje, šalju svoje predstavnike u EP", dodao je on.

Macionalistička stranka Jobik je na drugom mestu sa tri mesta, a iza njih slede Socijalisti sa dva, Demokratska koalicija sa 2, koalicija Zajedno-Dijalog za Madjarsku (E-PM) sa jednim i partija zelenih LMP sa jednim mestom, prenela je MTI.

Lider Jobika Gabor Vana je rekao da je ta stranka ispunila svoj cilj na izborima za EP, kada je reč o unutrašnjoj politici, da je ona sada druga po jačini i da su Socijalisti doživeli neuspeh. U Rumuniji Socijaldemokratska partija premijera Viktora Ponte osvojila je više od 40 odsto glasova na izborima za Evropski parlament.

To je najbolji rezultat neke socijaldemokratske ili socijalističke partije u Evropskoj uniji na izborima za Evropski parlament.

Nacionalna liberalna partija (PNL) Krina Antoneskua osvojila je drugo mesto na današnjim izborima sa 13 do 14 odsto glasova. Ta partija je u februaru rasturila koaliciju sa premijerovim socijaldemokratama i povukla se u opoziciji.

U Evropski parlament iz Rumunije još ulaze Demokratsko-liberalna partija sa 11 do 12 odsto, Partija narodnog pokreta sa šest do sedam odsto glasova, a koju podržava predsednik Trajan Basesku, i Demokratski savez Madjara sa oko šest odsto.

Mesto u EU osvojio je i nezavisni kandidat, poznati rumunski pozorošni i filmski glumac Mirčea Dijakonu. Rumunija daje 32 poslanika za Evropski parlament.

Srednja evropa nezainteresovana

Uz neslavni rekord istorijski najslabijeg odziva na izborima za Evropski parlament birači u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj poslali su u evroposlaničke klupe uglavnom evroentuzijaste, dok ekstremisti iz ovog regiona neće osetno ojačati redove evropskih istomišljenika.

U Poljskoj, nakon prebrojavanja preko 90 odsto glasova, u proevropske frakcije u EP - medju evropske liberale, evropske socijaliste i medju poslanike Evropske narodne partije, sešće 28 poslanika od 51 evroposlanika koliko je birala Poljska.

Ubedljivo najviše glasova u Poljskoj pojedinačno ponovo je osvojio izraziti evrooptimista, nekadašnji premijer Poljske i bivši predsednik EP, Ježi Buzek, kao lider liste vladajućih liberala premijera Donald Tuska. Tek zvanični rezultati tokom današnjeg dana presudiće da li je pobednik evroizbora opoziciona konzervativna stranka Pravo i Pravda bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog ili Tuskova Gradjanska platforma, ali u svakom slučaju obe glavne stranke poljskog centra i desnice imaće po 19 poslanika. Najveće iznenadjenje izbora, Nova desnica Januša Korvina Mikea, čiji jedini program su ekstremne i populističke najave kako će srušiti Evropsku uniju iznutra a pola bivših evrokomesara poslati pred sud za pronevere novca Evropljana, uspela je da se izbori za četiri evroposlanika koji će naći saveznike u esktremno evroskeptičnim nacionalistima u EP. Od 21 poslanika koje su u petak i subotu izabrali Česi najmanje 15 uključiće se u izrazito proevropske frakcije u EP - medju socijaliste, liberale i EPP. Alijansa nezadovoljnih gradjana ministra finansija Andreja Babiša medju evropske liberale šalje četiri evroposlanika, a po isto toliko TOP09, bivšeg šefa češke diplomatije Karela Ssvarcenberga u EPP i socijaldemokrate premijera Bohuslava Sobotke, koji pripadaju evropskim socijalistima. U EP ulazi i jedan jedini poslanik iz radikalno evroskeptičnog dela ceškog političkog spektra, simpatizera bivšeg predsednika Češke Vaclava Klausa, dok su ostali češki antievropski nacionalisti na izborima propali. Iz Slovačke takodje većina od 13 poslanika ide u klupe izrazito proevropskih frakcija, bilo kao evroposlanici vladajućeg SMER-a premijera Roberta Fica koji je dobio četiri poslanička mesta ili iz proevropskih partija desnice. Kakvo god raspoloženje da preovladjuje u društvu, evrooptimističke Poljska i Slovačka i evroskeptična Cceška, u Brisel i Strazbur poslale su uglavnom proevropske stranke, uz već zabrinjavajuće mali odziv birača. Slovačka je kao i na prošlim izborima za EP i ovog puta na repu EU, pošto je na evroizbore u subotu izašlo još manje, tek 13 odsto od 4,4 miliona Slovaka sa pravom glasa. U neslavnom rekordu skoro ništavnog odziva prati je Češka, sa odzivom 18,2 odsto od preko osam miliona registrovanih birača i Poljska u kojoj je glasalo tek 23 odsto od 30 miliona birača. Bivši predsednik Poljske Leh Valensa na tako mali odziv porucio je Poljacima ironično da se, ako očigledno nemaju nameru da izlaze na izbore i odlučuju o svojoj sudbini, radije Poljska vrati monarhiji a odgovarajuća plemićka loza sigurno bi se našla. Predsednik Češke Miloš Zeman kao način da Česi prestanu da ignorišu izbore, ne samo evropske već i parlamentarne, predložio je uvodjenje obaveze glasanja, kao što imaju neke zemlje EU.

Nastavak na B92...