Izvor: Southeast European Times, 08.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropska komisija predlaže novi energetski paket

Evropska komisija obelodanila je novi, sveobuhvatni energetski plan sa šest prioritetnih projekata neophodnih za energetsku bezbednost EU i smanjenje njene zavisnosti od uvoza iz Rusije.

08/12/2008

(FT, Euobzerver, EurActiv, Gardijan - 14/11/08; AFP, DPA, BBC, Euobzerver, Tajms, Evropska komisija - 13/11/08)

Evropska komisija (EK) predložila je ambiciozan plan koji predviđa mere za jačanje energetske bezbednosti i efikasnosti EU i smanjenje zavisnosti 27-članog >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << bloka od uvoza nafte i gasa iz Rusije.

U ovom trenutku, EU iz inostranih izvora dobija gotovo 54 odsto energije. Uvozi 61 odsto gasa, od čega 42 odsto iz Rusije. U očekivanju daljeg pada domaće proizvodnje gasa, EK procenjuje da će do 2020. godine 73 odsto gasa stizati iz uvoza.

Po ovogodišnjim cenama, uvoz energije predstavlja oko 350 milijardi evra, saopštila je Komisija u svom Drugom strateškom energetskom pregledu, objavljenom 13. novembra. Ta suma iznosi oko 700 evra godišnje po glavi svakog stanovnika EU, stoji u izveštaju. Predstavljajući taj paket, predsednik EK Žoze Manuel Barozo naglasio je da su, samo prošle godine, cene u ovom 27-članom bloku porasle u proseku za 15 odsto.

"Moramo da razbijemo začarani energetski krug povećane potrošnje energije i povećanog uvoza", rekao je on.

Činjenica da je osam zemalja EU u potpunosti zavisno od Rusije za dobijanje gasa je problem koji Unija mora da reši, rekao je Barozo. "Moramo da zaštitimo evropske građane od rizika da spoljni dobavljači ne mogu da izvrše svoje obaveze", rekao je predsednik EK.

Spor oko cena gasa između Rusije i Ukrajine doveo je do kratkog prekida isporuka gasa nekim državama EU u zimu 2006, posle čega su nastale inicijative za većom diverzifikacijom izvora energije i puteva snabdevanja. Sukobi na Kavkazu su dodatno oslabili poverenje Evrope u pouzdanost ruskog snabdevanja.

EU mora da preduzme hitne mere da bi povećala svoju energetsku efikasnost i smanjila zavisnost od uvoza, rekao je Barozo i pozvao države članice da se slože sa novim predlozima EK. "Moramo da investiramo i diverzifikujemo", rekao je on.

EU trenutno uvozi veći deo svog gasa iz Rusije. [Arhivski snimak]

U svom planu, EK ističe potrebu za jačim fokusom na infrastrukturne potrebe Unije i diverzifikacijom snabdevanja energijom, povećanjem gasnih i naftnih rezervi, uspostavljanjem mehanizama za krizne situacije u slučaju eventualnog prekida snabdevanja gasom, boljim korišćenjem domaćih energetskih resursa i jačim naporima da se poveća energetska efikasnost.

Prvi prioritet paketa Strateškog energetskog pregleda je usvajanje i implementacija mera koje će pomoći Uniji da ispuni tzv. 20-20-20 ciljeve klimatskih promena, stoji u saopštenju EK.

Cilj EU je da postigne smanjenje efekta staklene bašte za 20 odsto, da se potroši 20 odsto energije od vetra, sunca i drugih obnovljivih izvora, kao i da se poveća energetska efikasnost za 20 odsto, sve to do 2020. godine.

"Da bismo ispunili ciljeve 20-20-20 tako da se garantuje snabdevanje strujom i gasom svih građana EU, narednih godina i decenija biće potrebne velike promene u unutrašnoj energetskoj infrastrukturi EU", stoji u saopštenju EK.

U pregledu je predstavljeno šest ključnih projekata neophodnih za energetsku bezbednosti EU: plan međupovezanosti baltičkih zemalja, južni gasni koridor, mediteranski energetski prsten, odgovarajuće snabdevanje gasom sever-jug i energetski međuspojevi sa centralnom i južnom Evropom, električna mreža na Severnom moru i funkcionalno snabdevanje Evropom tečnim gasom.

Ukoliko se vlade država članica i Evropski parlament slože sa predloženim paketom, izrada predloženog plana povezivanja baltičkih zemalja počeće iduće godine. Taj projekat obuhvata gas, struju i skladištenje i povezivanje mreže Estonije, Letonije i Litvanije sa ostatkom EU. Tri baltičke zemlje trenutno su povezane sa ruskim električnim mrežama i zajedno sa još pet zemalja EU dobijaju 100 odsto svog gasa iz Rusije.

Opisujući južni gasni koridor kao "jedan od prioriteta energetske bezbednosti EU", EK je naglasila da taj projekat predviđa izgradnju gasovoda za transport gasa iz izvorišta u Kaspijskom jezeru i sa Bliskog istoka, zaobilazeći Rusiju.

Mediteranski energetski prsten koji će povezivati Evropu sa južnim Mediteranom preko električnih i gasnih međuspojeva "bi trebalo završiti", ističe EK i naglašava značaj projekta za razvoj "velikog solarnog i eolskog potencijala regiona".

Izborom boljih automobilskih guma, vozači bi mogli da smanje račune za gorivo za do 10 odsto, kaže Komisija. [Geti Imidžis]

Komisija je pozvala na izradu Nacrta izgradnje električne mreže na Severnom moru koja bi povezivala nacionalne električne mreže zemalja Severozapadne Evrope i uključila brojne projekte korišćenja energije vetra sa mora. Zajedno sa projektom povezivanja baltičkih zemalja i mediteranskim prstenom, taj nacrt bi trebalo da postane "jedan od kamena temeljaca buduće evropske supermreže", smatra EK.

Uz najavu korišćenja postojećih instrumenata radi bržeg razvoja pomenutih šest projekata, u pregledu se kaže da su potrebni veliki napori svih strana radi obezbeđivanja potrebnih finansijskih sredstava za njihovu implementaciju, uključujući od lica iz trećih zemalja.

"Taj posao je ključan element odgovora EU na postojeću finansijsku krizu i zato bi ga trebalo ubrzati, između ostalog i radi povećanja zaposlenosti i kao protivtežu padu tražnje", stav je Komisije.

Predstavljeni su i novi predlozi za energetsku efikasnost, uključujući i izmene evropskih zakona o energetskoj efikasnosti zgrada i proizvoda koji koriste energiju. EK želi da se uvedu novi standardi efikasnosti za sve nove i postojeće zgrade koje se temeljno renoviraju, uz tvrdnju da bi to moglo da uštedi između pet i šest odsto energije do 2020. godine.

Takođe je predloženo uvođenje šire lepeze proizvoda koji koriste energiju - ne samo kućnih aparata - u pravilima EU o energetskom označavanju. Posebnim pravnim instrumentom uvešće se nova energetska oznaka za automobilske gume, kojima će one biti rangirane prema efikasnosti u smanjenju potrošnje goriva. Izborom boljih automobilskih guma, vozači bi mogli da smanje račune za gorivo za do 10 odsto, smatra Komisija.

Takođe je planirano usvajanje minimalnih uslova za sijalice, ulično i kancelarijsko osvetljenje i druge električne uređaje, a biće predloženo i usklađivanje Direktive o porezu na energiju sa ciljevima u pogledu efikasnosti i klimatskih promena.

Nastavak na Southeast European Times...