Izvor: Politika, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska antibirokratska evolucija
Čelnici Evropske unije, ali i pretendenti na članstvo u EU, najzad mogu da odahnu. Završen je mučni period "razmatranja" budućnosti Unije, prevaziđena je njena institucionalna paraliza, i ona je sad spremna da, korak po korak, savladava probleme sa kojima se već neko vreme suočava, a nije mogla da ih reši oslanjajući se na svoj postojeći pravni instrumentarij. Ambiciozni projekat Evropskog ustava je, doduše, propao u leto 2005, kad su ga na referendumu odbacili građani Francuske i Holandije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali to ipak nije zaustavilo promene Evropske unije: one će se zasnivati na novom, skromnijem Reformskom ugovoru, koji će lideri zemalja članica EU danas svečano potpisati u prestonici Portugalije, aktuelnog predsedavajućeg EU.
Tekst takozvanog Lisabonskog ugovora usaglašen je 19. oktobra ove godine, nakon potpisivanja ide na ratifikaciju u svih 27 država Unije, ovoga puta – za svaki slučaj – bez sazivanja referenduma (osim, možda, u Irskoj), a njegova primena je planirana od početka 2009, a svakako pre junskih izbora za Evropski parlament.
Zašto su, uopšte, bile potrebne reforme organizacije koja se, evo već pola veka, smatra "najuspešnijim evropskim projektom u istoriji"?
Od Rima do Lisabona
Evropska unija je, podsetimo, od svojih prapočetaka kao Evropska zajednica za ugalj i čelik, i Rimskih ugovora iz 1957. godine, na kojima je zasnovan njen prvi pravni poredak, više puta prolazila kroz niz institucionalnih i organizacionih promena stasavajući od šestočlane grupe povezane prvenstveno ekonomskim interesima do unije 27 zemalja spremnih ne samo da dele jedinstven carinski prostor, jedinstveno tržište i koriste jednu valutu, već i da vode zajedničku socijalnu, spoljnu i bezbednosnu politiku, i da primaju nove članice (što je regulisano ugovorima iz Mastrihta, Amsterdama i Nice).
Lisabonski ugovor neće zameniti sve dosadašnje ugovore o Evropskoj uniji i Evropskoj zajednici, što je bilo zamišljeno usvajanjem odbačenog Ustava EU, već je on njihova svojevrsna dopuna. U stvari, iz aktuelnog Ugovora iz Nice (usvojenog 2000. godine) i nadalje će, uz određene izmene, važiti Ugovor o EU, dok će Ugovor o Evropskoj zajednici biti zamenjen Ugovorom o načinu funkcionisanja EU.
Ovim, praktično, Evropska unija postaje pravno lice, što znači da može direktno da potpisuje ugovore i da bude član međunarodnih organizacija. To će, naravno, pojačati njen uticaj na svetskoj političkoj i ekonomskoj sceni. Dovoljno je pomisliti na EU kao na najjaču pojedinačnu članicu Svetske banke ili Međunarodnog monetarnog fonda.
Uobličavanju novog spoljašnjeg lika EU pomoći će i novouvedena funkcija predsednika Unije, pomalo po ugledu na "prvog čoveka" SAD (umesto dosadašnjeg predsedavajućeg, na čijem mestu se svakih šest meseci smenjivao predstavnik jedne od država članica), kao i šefa diplomatije EU. Potonji se zvanično neće zvati ministar spoljnih poslova nego visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednost, a spajaće funkciju koja u Savetu ministara već postoji pod tim nazivom (sada je obavlja Havijer Solana) i funkciju komesara EU za spoljne poslove.
Velika novina koju donosi Reformski ugovor je i takozvana izlazna klauzula: ona, prvi put u istoriji EU, omogućava članicama Unije da istupe iz ove organizacije.
Izbrisana "tri stuba"
Izmenama Ugovora iz Nice biće izbrisana poznata slika Evropske unije kao "tri stuba" (prvi čini komunitarna, odnosno zajednička politike Evropske zajednice, drugi zajednička spoljna i bezbednosna politika, a treći saradnja u policijskim i pravosudnim poslovima). I sam naziv Evropska zajednica – odnosno zajednice – neće se više upotrebljavati, već samo Evropska unija. Lisabonskim ugovorom otklonjeni su i svi simboli EU – kao što su zastava i himna – koji bi mogli da navedu na primisao o budućoj "državi nad državama" (što je bio jedan od razloga odbacivanja Ustava EU), a neće doći ni do ujednačavanja zakonodavnih akata Unije u zajednički naziv "zakoni". Sa druge strane, pojačano je načelo supsidijarnosti, kojim se jasno razdvajaju ovlašćenja Unije od nadležnosti njenih članica, pojedinih država, i osnažena je uloga nacionalnih parlamenata.
Sama Unija će, kako je predviđeno Lisabonskim ugovorom, postati efikasnija tako što će se odluke u okviru Saveta ministara donositi na osnovu kvalifikovane većine, a ne na osnovu konsenzusa svih članica, u još pedesetak novih oblasti, među kojima su policijska i sudska saradnja, pitanja azila i migracija. Pravilo dvostruke većine za glasanje u Savetu ministara znači da se odluka može doneti samo ukoliko se za nju izjasni najmanje 55 odsto predstavnika zemalja članica, koji istovremeno predstavljaju 66 odsto ukupnog stanovništva EU.
Na intervenciju Poljske, novi sistem glasanja će se primenjivati tek od 2014. godine, sa prelaznim periodom do 2017. godine, a u dokument je uvršćen i takozvani kompromis iz Janjine, koji zemljama EU omogućava da, pod određenim uslovima i na određeno vreme, praktično zamrznu odluke EU.
Da bi postala efikasnija, Evropska komisija ("vlada" EU) će nakon 2014. imati manji broj komesara, 15 umesto sadašnjih 27, što znači da će trećina članica uvek morati da čeka svoj red na predstavnika u izvršnom telu Unije, a ostale će imati svoje predstavnike na po pet godina. Smanjuje se i broj poslanika u Evropskom parlamentu, sa 785 na ukupno 751, ali se povećavaju njegove nadležnosti, tako će on sve više ličiti na nacionalne parlamente. Lisabonskim ugovorom proširene su i nadležnosti Evropskog suda pravde, a Povelja o osnovnim pravima postaje obavezujuća za sve članice EU, sem Velike Britanije i Poljske, koje su se izborile za izuzeće.
Koristi za Srbiju i Balkan
Novi ugovor, koji će danas biti potpisan u glavnom gradu Portugalije, značajan je i za Srbiju i ostale zemlje koje se pripremaju za članstvo u Evropskoj uniji. Pre svega, njime se i formalno omogućava funkcionisanje Unije sa povećanim brojem članica, dakle, otklonjen je dosadašnji prigovor da nema prijema novih zemalja sve dok se ne pripremi teren za njihovo uspešno "uklapanje" u reformisane strukture EU. Doduše, Lisabonskim ugovorom su ove promene tek započete, i do ulaska Hrvatske (verovatno za tri godine) a zatim i ostalih zemalja zapadnog Balkana – Makedonije, Srbije, Crne Gore, Albanije i BiH trebalo bi ih još preciznije formulisati.
Na pritisak Holandije, kriterijumi iz Kopenhagena, koje svaki kandidat mora da ispuni da bi postao član EU, postali su deo Reformskog ugovora. S jedne strane to je dobro, zato što potvrđuje nameru Unije da nastavi proširenje i da zemljama potencijalnim članicama ne postavlja neke dodatne uslove, ali, s druge strane, to znači da će dostizanje kopenhaških kriterijuma biti znatno teže, jer će nam se gledati "u sitna crevca", i neće biti nikakvih p(r)opusta, privilegija ni prečica.
Aleksandra Mijalković
--------------------------------------------------------------------------
Srbija sposobna da ubrza ulazak u Evropu
Brisel – Šefovi diplomatija Evropske unije ocenili su da će "Srbija biti u stanju da ubrza svoje pripreme na putu ulaska u EU", s tim da nastavi reforme u pravosuđu i bezbednosti, ojača borbu protiv korupcije i pospeši strukturalne reforme u privredi. U sažetku rasprave o "Strategiji proširivanja EU", ministri su naveli da parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja "važnu etapu" i podsetili na činjenicu da je uslov za njegovo potpisivanje "puna i celovita saradnja s Haškim sudom".
Beta
--------------------------------------------------------------------------
Hrvatskoj preti zamrzavanje pregovora sa EU
Zagreb – Savet Evropske unije za opšte poslove i spoljne odnose pozvao je Hrvatsku da poštuje sporazum od 4. juna 2004. i da ne primeni nijedan vid ZERP-a (zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa) na zemlje članice Unije dok se ne postigne zajednički sporazum u duhu EU. Slovenija i Italija su indirektno zapretile da će u slučaju primene, koja bi trebalo da počne 1. januara, zamrznuti poglavlja o pregovorima Hrvatske i EU koja imaju veze s ribarstvom, a kojih je bar pet-šest.
Ministri spoljnih poslova zemalja članica ponovili su zahteve Evropske komisije, odnosno komesara za proširenja Olija Rena i predsednika Žozea Manuela Baroza, da bi se gaženje tog sporazuma negativno odrazilo na pristupni postupak Hrvatske u EU.
Sporazum na koji se savet poziva je zapisnik sa sastanka na kome je hrvatski državni sekretar za spoljne odnose Hidajet Biščević informisao italijanskog i slovenačkog kolegu i tadašnjeg zamenika glavnoga direktora Generalne uprave Evropske komisije za proširenje Majkla Lija da Hrvatska neće primeniti ZERP na zemlje članice EU pre nego što Hrvatska i EU postignu sporazum o ribarenju.
Sporazum, a nakon toga i otvaranje pristupnih pregovora o poglavlju o ribarstvu, blokirali su Slovenci, tvrdeći da Hrvatska u svojim pregovaračkim polazištima prejudicira graničnu liniju. I Slovenija i Italija proglasile su u međuvremenu svoje ekološke pojaseve.
U zaključcima Savet nije naveo da će EU kazniti Hrvatsku ako ipak pogazi Biščevićev potpis, ali je šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel najavio da scenario za taj slučaj uključuje zamrzavanje pregovora o svim poglavljima koja se mogu povezati uz granicu i ribarenje, a kojih je pet-šest.
S druge strane, Hrvatska seljačka stranka kao i udruženje hrvatskih ribara traže da ZERP počne da se primenjuje od 1. januara, a tim zahtevima pridružila se i Komisija Hrvatske biskupske konferencije "Iustitia et pax", koja apeluje na poštovanje ustava i institucija, a pre svega Sabora kao najviše instance iz koje proističe mandat vlade.
Komisija smatra da se ne sme opozvati odluka Sabora kao vrhovnog zakonodavnog organa u zemlji, s obzirom na primenu ZERP-a u Jadranu, što je, kako tvrde u Biskupskoj konferenciji, i u interesu hrvatskih suseda.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Reč "prijem" izbačena iz zaključaka
Brisel – Savet ministara Evropske unije odlučio je da izbaci reč "prijem" iz teksta zaključaka o pregovorima EU sa Hrvatskom i Turskom, sačinjenom na temelju izveštaja Evropske komisije o napretku u približavanju ove dve zemlje Uniji, od 6. novembra. Za razliku od sličnog teksta usvojenog pre godinu dana, novi tekst "Zaključaka Saveta o proširenju" ne sadrži reč "prijem", a odnosi se na "Međuvladine konferencije sa Hrvatskom i Turskom" planirane ovog meseca.
Finalni tekst dokumenta je izmenjen kako bi se izašlo u susret Francuskoj, čiji je predsednik Nikola Sarkozi jedan od najglasnijih protivnika prijema Turske u EU. I Nemačka se opire ulasku Turske u Uniju, nudeći umesto punopravnog članstva "privilegovano partnerstvo", dok su Britanija i Švedska na strani Ankare.
Iako su šefovi diplomatija takođe izbacili reč "prijem" kada je reč o predstojećim razgovorima sa Hrvatskom, u tekstu se ta država pohvaljuje "za ukupan napredak, sa kojim je nastavila u protekloj godini" i dodaje da su pregovori Brisela i Zagreba "na pravom putu". Ministri su, međutim, izrazili žaljenje zbog "ograničenog napretka ostvarenog u procesu političkih reformi u Turskoj u 2007" i istakli neophodnost daljih reformi u oblasti sudstva, odlučniju borbu protiv korupcije, jačanje manjinskih, kulturnih i sindikalnih prava, prava žena i dece, kao i uspostavljanje civilne kontrole vojske. Oni su iskazali razočaranje neuspehom Turske da ostvari "napredak ka normalizaciji odnosa sa Republiko
[objavljeno: ]
