Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Mar.2010, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropi i centralnoj Aziji preti energetska kriza ?
BRISEL - Iako su Evropa i centralna Azija bogate izvorima energije u budućnosti će se taj region suočiti sa nestašicom energenata, ukoliko u narednih 20 godina ne uloži više od tri biliona dolara za razvoj te industrijske grane, ocenili su stručnjaci Svetske banke (SB).
"Mora se hitno delovati - vreme igra ključnu ulogu", poručio je direktor sektora za održivi razvoj za Evropu i centralnu Aziju u SB Piter Tompson.
On je dodao da je "SB spremna da pomogne zemljama regiona >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da zadovolje svoje energetske potrebe i to kroz izgradnju atraktivne klime za investicije u energetici, kao i u obezbeđenju pristupa raznim izvorima finansiranja, uključujući i ono namenjeno trgovini gasovima sa efektom staklene bašte."
U izveštaju "Bez svetla, energetska predviđanja za istočnu Evropu i bivši Sovjetski Savez", koji je SB predstavila javnosti, navode se procene ulaganja u osnovni razvoj energije od 2010. do 2030. u iznosu od skoro 1,3 biliona dolara kako bi se osigurala dovoljna količina nafte, gasa i uglja.
Pored toga, regionalnoj energetskoj infrastrukturi "očajnički je potrebno unapređenje", naglašava Tompson.
Kapaciteti za proizvodnju struje jedva da su, prema rečima Tompsona, povećani u odnosu na početak devedesetih godina prošlog veka, a elektrane su već stare.
"U narednih 20 do 25 godina potrebna su ulaganja u ovaj sektor od oko 1,5 biliona dolara, uz dodatnih 500 milijardi dolara neophodnih za investicije u daljinsko grejanje", dodao je Tompson.
On je objasnio da su, posle raspada Sovjetskog Saveza, nove države u Evropi i centralnoj Aziji prošle kroz šest godina dramatičnog privrednog pada, posle koga je usledio snažan i dinamičan oporavak, ali da se tokom oporavka nije dovoljno ulagalo u energetski sektor, iako su i potrošnja i proizvodnja konstantno rasle.
Uz podsećanje da su upravo te države najveći snabdevači energijom i za istočnu i za zapadnu Evropu, Tompson ističe da izgradnja energetskih objekata traje godinama i da je zato potrebno reagovati - sada.
"Tako velike investicije, veće od tri biliona dolara, ne može u ovom regionu obezbediti samo javni sektor. Privlačenje privatnih ulagača zahtevaće promenu investicione klime kako bi ona dovela do takvih ulaganja", rekao je on.
Posle završetka tekuće ekonomske krize, u kojoj je potražnja za energijom značajno opala, očekuje se da potražnja za primarnom energijom u regionu poraste za 50 odsto do 2030. godine, dok će se potražnja struje uvećati čak 90 procenata.
Zbog toga Svetka banka preporučuje lokalnim vladama da sa mnogo više napora i kontrole donesu i sprovedu zakone kojima će se povećati energetska efikasnost.
"Ulaganjem u energetsku efikasnost postižu se tri cilja u isto vreme i uz najmanje troškove: manja emisija gasova sa efektom staklene bašte, veća energetska sigurnost i održiviji privredni rast", navedeno je u izveštaju uz naznaku da "dodatno investiranje od jednog dolara u energetsku efikasnost smanjuje za dva dolara potrebu ulaganja u proizvodne kapacitete."
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
