Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Evropejcima"
Marko Vidojković je napisao tekst "Patriotama" ( "Politika" 30. novembar), u kojem ih uči šta je Srbija, što me je inspirisalo da ja malo učim "Evropejce". Što da ne, odavno se zna da postoji barem i druga strana, da ne kažemo ekstrem.
Šta je Evropa?
Evropa je zapadno poluostrvo Azije (Danilevski). Deo stanovnika tog poluostrva ga je proglasio za posebni kontinent, kasnije i za centar sveta. Još kasnije je među Srbima i ostalom buranijom svesno šireno mnjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje izjednačava Evropsku uniju sa Evropom, iako postoje veoma bogate evropske zemlje koje i ne pomišljaju na članstvo u EU. Ova zabluda je popularna među Srbima koji žele "u Evropu", iako su već tamo.
Kako je Evropa poluostrvo Azije, kad ona čini smisao našeg života?
Lako: Evropa je jedini kontinent koji nema jasne geografske granice, pa se na karti sveta jasno vidi kao poluostrvo veće celine – Evroazije ili samo Azije. Poluostrvo, kao recimo Arabija. Približna granica ovog poluostrva bila bi linija od Odre ka Jadranskom moru, što je, zanimljivo, bila krajnja granica ruske kontinentalne imperije. Ural nije neka jasna granica, jer jasno ne odvaja dve celine. Osim toga, stratezi EU (Druga Srbija: "Evrope") i ne žele da se "šire" do Urala, odnosno to ne smatraju realnim.
Jasno, to nije toliko bitno, dok ima Evropljana. A moderno je negovati identitete koje ljudi daju sami sebi. To je čak zahtev zdravog razuma. Neka svako bude ono što hoće. Ali koliko još ima Evropljana? Početkom 20. veka stanovništvo geografske Evrope činilo je petinu svetskog stanovništva. Danas je to manje od deset odsto, pri čemu se ubrzano menja struktura tog stanovništva. Stara Evropa odumire, a to što će se stanovnici nove Evrope i dalje smatrati Evropom ne menja ništa. Današnji Egipćani nemaju mnogo zajedničkog s onima koji su gradili piramide. Vratićemo se na ovo, pitaćete me još...
Da li je Evropa (za one koji nisu iz druge Srbije: EU) država?
Naravno da nije, a teško da će to ikada biti. Francuzi i Holanđani su, dragi moji "Evropejci", odbili predlog ustava koji bi pripadao toj novoj državi. Sada se još uvek natežu oko nekog provizornog dokumenta, mada je nacrt usvojen. No, taj dokumenat neće menjati činjenicu da "Evropa nema svoju adresu", kako je davno rekao Kisindžer.
Da li volimo Evropu?
Ne.
Kako, bre, ne?!?
Ne volite vi Evropu (za one koji nisu druga Srbija... ma znate već...) nego ono što očekujete da ćete od Evrope dobiti. Kako inače objasniti slogu 70 odsto građana (a bilo je 80) oko ulaska u EU. Po svakoj statističkoj logici, dobar broj radikala je tu. E, kad se postavi pitanje da li izručiti Ratka Mladića, taj procenat pada. Kad je pitanje Kosovo, pada još više. Za ulazak u NATO mali je broj građana, a kažu neki – to će nam takođe biti uslov. Ili možda neće...
A koliki bi broj bio za Evropu pod uslovom da smesta dobije otkaz?! Jasno, mnogi tu i nemaju šta da izgube, pa su "radikalniji". Može im se. Za takve je značajan i nedostatak životnog iskustva, koji se onda nadomešta nadama koje su pokupili iz toplog roditeljskog doma. To su, dakle, one generacije genetski modifikovanih samoupravljača, koje kapitalizam doživljavaju kao nešto gde se radi tri nedelje, ups... naporno radi, ispoštujmo fraze Đelića, Đinđića i mnogih pre i posle... pa se onda do kraja života uživa u milionima.
Naravno, ima i onih Evropejaca s dna kace, kojima je bitan "sistem vrednosti" za koji misle da je evropski, odnosno tako se reklamiraju.
Ma ti nas ložiš, volimo mi Evropu više nego oca i majku!
To nije toliko teško, pošto biste i njih prodali, samo vama da bude dobro. Onda nije teško shvatiti što biste prodavali tuđeg oca i majku, decu, svetinje, kuće i okućnice... Tuđe, jer vi srpsko ne doživljavate kao svoje. Šta vi imate sa Srbima na Kosovu i Metohiji, Srbima u Srpskoj ili Crnoj Gori, sutra u Raškoj i Vojvodini!?
Kako biste se i oca i majke otresli (naravno ne brutalno, postoje razni civilizovani načini), ali i decu shvatate kao teret, ne treba se čuditi "beloj kugi" među Evropejcima. Ta kuga se onda proširila i među Srbljem koje je mnogo više evropsko nego što oni sa dna kace ikada priznaju.
Eto, i sam kažeš da je "bela kuga" naš problem, što onda pričaš o "beloj kugi" u Evropi?
Zato što je ovde tema Evropa, odnosno ono čemu stremite. Može se, naravno, govoriti i o beloj kugi u Srbiji. Nije li ona nastupila uporedo s prihvatanjem evropskih vrednosti!? Žalite se na ekonomske uslove, a znate li koliko se nekada siromašno živelo, pa su se deca rađala!? Izgleda da što je neko emancipovaniji, to mu se...
književnik
[objavljeno: ]
