Izvor: Politika, 24.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa van Evrope
Uz takmičarski program, Fest 2007. nudi čak sedam domaćih filmova, holivudske hitove, pobednike prestižnih festivala i dela kojima se smeše "Oskari"
Premijerom domaćeg filma "Klopka" Srdana Golubovića, koji je svetsku premijeru imao na nedavno održanom Berlinskom festivalu u programu "Forum", sinoć je u "Sava centru" otvoren 35. Fest. Bilo je premijera domaćih filmova na zatvaranju festivala ("Točkovi" Đorđa Milosavljevića ili "Ledina" Ljubiše Samardžića), ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beogradski festival ne pamti premijeru domaćeg filma na otvaranju, što je samo jedna od mnogih novina našeg najstarijeg međunarodnog filmskog festivala.
Druga ovogodišnja novina je povratak u dvoranu Doma sindikata gde je, kao "Hrabri novi svet", Fest započet 1971. godine. U tom zdanju januara 1971. godine, između ostalih, prikazani su: "2001: Odiseja u svemiru" Stenlija Kjubrika, "Tristana" Luisa Bunjuela, "Goli u sedlu" Denisa Hopera, "Meš" Roberta Altmana, "I konje ubijaju, zar ne?" Sidnija Polaka, ali i "Zaseda" Živojina Pavlovića, a od danas do 4. marta dvorana Doma sindikata je, pre svega, rezervisana za takmičarski program "Evropa van evrope", što je najznačajnija novina beogradskog Festa. To je ujedno i odgovor na godinama postavljano pitanje – zašto Fest nije takmičarski festival? – a ovako rešenje je, čini se, trenutno najrealniji mogući obrazac takmičarskog karaktera Festa.
Domaći filmovi
Program "Evropa van Evrope" nudi filmove iz zemalja koje još uvek nisu članice Evropske unije ili su van Evrope, ali su pod jakim uticajem evropske tradicije ili ih odlikuje preplitanje evropskog uticaja i lokalnog kvaliteta. U konkurenciju za nagradu (darodavac je "Politika") o kojoj će odlučivati žiri u sastavu: Pavel Pavlikovski, reditelj iz Velike Britanije, Mejnolf Curhorst, filmski teoretičar i urednik televizije "Arte" i Dubravka Lakić, filmski kritičar našeg lista, nadmetaće se: ruski "Slobodno lebdenje" Borisa Hlebnikova, turski "Sudbina" Zekija Demirkubuza, "Da bi dospeo u raj, prvo umri" Djamšeda Usmonova, kazahstanski "Rajske ptice" Talgata Asirankulova, izraelski "Balon" Ejtana Foksa, hrvatski "Armin" Ognjena Sviličića i dva domaća filma – "Hamlet" Aleksandra Rajkovića i "Dva" Mladomira Puriše Đorđevića.
Uz ova dva domaća filma i Golubovićevu "Klopku" na otvaranju, Fest prikazuje još četiri domaća filma: "Film noar" Srđana Penezića i Rista Topalskog, "Kako postati heroj" Mladena Matičevića, dokumentarni film "Zabranjeni bez zabrane" Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića o zabranjivanim filmovima u "crnom talasu" jugoslovenske kinematografije i "Izabrao sam" Nedeljka Despotovića, svojevrsna posveta delu Ljube Tadića kojem će biti posvećen sutrašnji program Festa u Muzeju jugoslovenske kinoteke.
Sudeći po prodatim ulaznicama, pažnju publike je privukao program "Nemačko putovanje", skup najnovijih ostvarenja vrlo uticajne nemačke kinematografije. Uz najbolji evropski film prošle godine "Život dugih" Florijana Henkela fon Donersmarka, triler o zloglasnoj istočnonemačkoj tajnoj službi "Stazi", biće prikazane i "Elementarne čestice" Oskara Relera koji će biti gost festivala.
Program "Horizonti" koji će se većim delom odvijati u Velikoj dvorani "Sava centra" nudi: holivudske hitove ("Apokalipto" Mela Gibsona), laureate prestižnih svetskih festivala ("Mrtva priroda" Đija Žang Kea, dobitnik venecijanskog "Zlatnog lava") ili tri od pet filmova koji će sutra uveče iščekivati "Oskara" za najbolji film: "Vavilon" Alehandra Gonzalesa Inaritua, "Kraljica" Stivena Frirsa i "Mala mis Sanšajn" Džonatana Dejtona i Valeri Feris. Fest s ponosom predstavlja film "Radijski šou", poslednje delo američkog reditelja Roberta Altmana, kao i nove radove Miloša Formana, Larsa fon Trira, Pedra Almodovara, Nanija Moretija, Entonija Mingele, Pola Verhovena i Klinta Istvuda – oba prošlogodišnja dela na temu sukoba američke i japanske vojske na ostrvu Ivo Džima 1994. godine – "Zastave naših očeva" i "Pisma sa Ivo Džime" koji je nominovan za Oskara za najbolji film i režiju. Ovaj Istvudov film realizovan na japanskom jeziku svrstan je u program "FantAzija", koji, kao što naziv objašnjava, ukazuje na uticaje azijskih kinematografija na svetske filmske tokove.
Poput prošlogodišnjeg programa "Izvestan pogled na savremeni francuski film", Fest 2007. predstavlja program "Rumunski revolucionarni hetrik plus jedan", odnosno četiri rumunska filma koji su izazvani opskurnošću života pod Čaušeskuom, njegovim odlaskom i onim što je Rumunija danas. U programu "Činjenice i slagalice" koji već godina okuplja dugometražne dokumentarne filmove, između ostalih, biće prikazan film "Apsolutni Vilson" o Bobu Vilsonu ili "Perverzni vodič korz film" Slavoja Žižeka koji na vrlo autentičan način sagledava film i govori o filmovima.
Žensko pismo
Fest predstavlja i celinu "Gospođice", naslovljenu po filmu Andree Štake, u okviru koje će biti prikazani najnoviji filmovi dama autora: Barbare Albert, Džulije Loktev, Veronike Čeng i Niki Karimi i Andree Štake koje će biti gošće Beograda i festivala. Poslastica za publiku, mogao bi da bude i film "Pariz, s ljubavlju", svojevrsna posveta gradu svetlosti na kojoj su radili: Gas van Sant, braća Koen, Alfonso Kuaron, Valter Saleš, Ves Krejven i Tom Tikver.
U okviru radnog dela Festa "B2B" (susret filmskih profesionalaca iz regiona i Evrope koji je s uspehom pokrenut prošle godine) biće dodeljene tri nagrade u vrednosti od po sedam hiljada evra za tri najbolja filmska projekta u razvoju. Ovaj vrlo važan deo Festa sadržaće i koprodukcioni market, prezentaciju domaćih filmova i projekata i niz sastanaka sa ciljem ostvarivanja novih saradnji i koprodukcija.
Fest će i ove godine ugostiti oko stotinak filmskih autora i protagonista, a jedan od najznačajnijih biće američki filmski reditelj Bob Rafelson, autor filma "Tri laka komada" i rimejka klasika "Poštar uvek zvoni dva puta". Beogradski festival će ugostiti i Ruhala Ahmeda, jednog od trojice Pakistanaca, na osnovu čije životne priče su Majkl Vinterbotom i Met Vajtkros snimili film "Put za Gvantanamo", nagrađen "Srebrnim medvedom" za najbolju režiju na prošlogodišnjem berlinskom festivalu.
Ivan ARANĐELOVIĆ
[objavljeno: 24.02.2007.]
