Izvor: Vesti-online.com, 08.Feb.2016, 07:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa u ćorsokaku

Tokom 500 godina Rimska imperija je istrajavala na jedinstvenom sistemu zakona, odbrane i civilizacijskog kvaliteta. Padom Rima (476) Imperija se dezintegrisala, ali nostalgija za univerzalnim (imperijalnim) sistemom vladanja, zasnovnim na balansu pluralizama, a dirigovanim iz jednog "Rima", preživela je u nostalgičnoj podsvesti svih potonjih hegemonija, sve do današnjeg dana.

Nostalgija je sentimentalno sećanje na idealizovanu prošlost. Prošlost je, pak, naša nekadašnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << otadžbina iz koje smo zauvek prisilno emigrirali.

Pa, da li je današnja Evropska unija već sada "istorijska nemogućnost" - kako to neki relevantni ljudi i na samom Zapadu prognoziraju? Da li će u doglednoj budućnosti biti vredna nostalgije? Da li je nadrasla vlastiti pluralizam? Da li njene unutrašnje centripetalne sile koje je trenutno nadimaju nagoveštavaju njen kraj?

Evropska unija je, prema mišljenju jednog (recimo) Henrija Kisindžera (u njegovoj knjizi "Svetski poredak") naprosto "istorijska nemogućnost" na duži rok. Slabo i sve manje pamti iskustvene pouke dezintegracija prethodnih globalnih projekata koji su - u datim istorijskim fazama - zaboravljali da počivaju i opstaju (jedino) na pluralitetu nacionalnih suvereniteta, a teologiju globalizacije, sa vladavinom meritokratije iz jednog centra, uzdigli u visinu božanskog.

Istorijske lekcije se, obično, slabo čitaju i pamte. Još je Vestfalski ugovor (1648), na kraju Tridesetogodišnjeg rata u Evropi, uspostavio kriterijum po kome je "država, a ne imperija, dinastija ili verska konfesija, kamen temeljac evropskog sistema državnih uređenja".

Čak je i jedan "božji čovek" kakav je bio kardinal Rišelje, (optužen da kao sveštenik, umesto crkve, brani francusku državu) znao da kaže: "Čovek (njegova duša) je besmrtan; spas njegove duše može da pričeka; država nije besmrtna - njen spas je neposredno hitan." Kazao je da je - istina - spas duša njegov sveštenički cilj, ali mu je, istovremeno, zadatak da brani (spasava) državu "koja nema večnu dušu, pa je, zato, treba hitno spasavati".

Mnogo je onih koji misle kako je došlo vreme da se duša suverene države spasava i od Evropske unije koja bi, kako vidimo, da bude globalni hegemon - blizanac američkog imperijalizma (kidisanje na Rusiju, Siriju, Irak, Avganistan, Libiju, Ukrajinu...).

Svu inherentnu heterogenost Kontinenta i opasnost od poništavanja nacionalnih suvereniteta u jednoj civilizacijski, kulturološki i istorijski raznorodnoj Evropi, uočio je - metaforički - čak i jedan nacistički prvak kakav je bio Hitlerov komandant ratnog vazduhoplovstva Herman Gering: "Jedan Nemac je dobar čovek; dva Nemca su 'bund' (savez); tri Nemca su - rat. Jedan Englez je idiot; dva Engleza su fudbalski tim; tri Engleza su - Imperija; jedan Italijan je tenor; dva Italijana su duet; tri Italijana su - kapitulacija"...

Šta će, onda, Srbiji takva namrgođena, preteća evropska kakofonija? Izuzev što bi, možda, mogla - ako Srbiju ikad prime - da toj kakofoniji doda svoj šarm koloritnosti i folklor: jedan Srbin je opanak; dva Srbina su dva opanka; tri Srbina su Žikino kolo.

Nastavak na Vesti-online.com...