Izvor: Southeast European Times, 19.Mar.2015, 18:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa traži energiju sa Balkana

Zapadni Balkan će možda dati rešenje za potražnju za energijom u Evropi izvozom struje preko Jadrana.

19/03/2015

Klaudija Lutovska za Southeast European Times iz Skoplja – 19.3.2015.

Energetska nesigurnost tera Evropu da rešenje potraži na zapadnom Balkanu.

Kako navode u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Kosovo, Crna Gora i Srbija „mogu da igraju ulogu u unapređenju te bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kroz moguće investicije u terminale za tečni prirodni gas (TGP) i nove gasovode“.

„Geografska lokacija, izlaz na more i želja da se stvore stabilni regulativni okviri jesu faktori koji čine zapadni Balkan interesantnim kandidatom za investicije u oblasti energetike“, navodi se u izveštaju EBRD-a od početka Januara.

U tom izveštaju se dodaje da iako su „godine slabih investicija, u kombinaciji sa sporim napretkom reformi, sprečili region da razvije svoj potencijal“, države Balkana se sada „smatraju potencijalnim tranzitnim regionom za snabdevanje EU gasom, uz mogućnost razvoja gasne infrastrukture u regionu“.

Ova ideja izaziva uzbuđenje među evropskim investitorima.

„Da li Balkan može da izvozi obnovljivu energiju u Evropu u bližoj budućnosti? Da li investicije iz zapadne Evrope i resursi jugoistočne Evrope mogu da stvore obostrano korisnu situaciju? Mnogi eksperti koji rade u regionu misle tako“, piše u uvodniku nemačkog lista Energiewende od 10. februara.

„Balkan je na papiru raj za proizvodnju čiste energije“, dodaje se u članku. „Taj region ima obilje sunčanih dana, neiskorišćen hidroenergetski potencijal, vetrovite obale i bogato poljoprivredno zemljište.“

Ana Stojilovska, ekspert za održivu energiju iz sarajevskog centra za društvena istraživanja Analitika, potvrđuje da je energija „jedno od bezbednosnih pitanja u EU i regionu zapadnog Balkana oko kojeg se najviše vode diskusije“.

„Makedonija, kao zemlja bez izlaza na more i bez sopstvenih rezervi prirodnog gasa i nafte, koja je i kandidat za članstvo u EU i NATO, muči se da strateški planira i poveća svoju energetsku bezbednost“, kaže ona za SETimes.

Zemlje zapadnog Balkana su na raskršću puteva za transport energije između istoka i zapada. Region se suočava sa istovremenim zadatkom transformisanja svojih ekonomskih izgleda i energetske infrastrukture, što je proces koji stvara jedinstvene prilike i izazove.

„U balkanskim zemljama shvataju da je obezbeđivanje moderne distribucije čiste, priuštive i efikasne energije stub održivog razvoja“, kaže Erlet Šaće, predsednik Energetske zajednice Albanije. „Oko 87 odsto struje u regionu potiče od uvezenih fosilnih goriva.“

Šaće dodaje da se do 2030. očekuje porast potrošnje energije od gotovo 34 odsto.

„Budući da u većini zemalja zapadnog Balkana obnovljiva energija ima udeo od 13 odsto, i budući da u regionu ima obilja resursa obnovljive energije, uključujući vodu, sunce, vetar, biomasu i geotermalne izvore, investicije u obnovljivu energiju i energetsku efikasnost treba da čine ključni deo odgovora na klimatske promene“, kaže on.

Fokus Evropske unije na zapadni Balkan pruža prilike ne samo za region već i za Tursku, koja je glavni igrač u koridoru snabdevanja energijom.

Otkazani projekat gasovoda Južni tok trebalo je da ruski gas dovede do potrošača u EU ispod Crnog mora, zaobilazeći Ukrajinu. Njegova zamena, predloženi projekat Turski tok, trebalo bi da koristi kopneni gasovod u Turskoj za transport gasa do grčke granice.

Kako navodi turski ministar energetike Taner Jildiz, „okvirni datum za okončanje prve linije je decembar 2016“.

Andreja Bogdanovski iz sarajevske organizacije Analitika kaže da na Makedoniju „očigledno utiče odluka o obustavljanju projekta Južni tok“.

„Dobra vest je da trenutni kapacitet gasovoda u Makedoniji nije u potpunosti iskorišćen“, kaže Bogdanovski. „Alternativa koja je jeftina i održiva ne može da se pronađe preko noći. Zato nadležni u Makedoniji treba odmah da traže rezervna rešenja. Za sada postoji potencijal u Transjadranskom gasovodu i novom projektu Turski tok.“

Budući da ima dobre odnose i sa Rusijom i sa EU, Ankara je „u posebno dobrom položaju da doprinese budućnosti energetske bezbednosti zapadnog Balkana“, kaže Jove Brglevski, potencijalni investitor u vetroparkove u Makedoniji.

Izveštaj projekta BETTER od januara potvrdio je potencijalne prednosti saradnje između EU i zapadnog Balkana na polju obnovljivih izvora energije.

U studiji se zaključuje da bi projekti partnerstva revitalizovali lokalne industrije i stvorili hiljade ekološki čistih radnih mesta. Ako usvoje odgovarajuće zakonske okvire, zemlje zapadnog Balkana bi mogle da premaše ciljeve količine obnovljive energije za gotovo 50 odsto.

„Krajnji cilj i za UN i za EU je stvaranje održive budućnosti, stvaranje novih zelenih poslova, smanjenje siromaštva, unapređenje pristupa energiji u ruralnim područjima, kao i smanjivanje ranjivosti na klimatske, ekonomske i energetske šokove“, kaže Čihan Sutanoglu, direktor regionalnog biroa UNDP za Evropu i Zajednicu Nezavisnih Država.

Eksperti na Balkanu se slažu da su investicije u obnovljive izvore energije pametan potez.

„Diversifikacija izvora energije i ekološki problemi ubrzavaju proces koji će transformisati zapadni Balkan u region za transport, skladištenje i proizvodnju energije“, kaže za SETimes beogradski energetski analitičar Nikola Tomašević.

Koje korake balkanske države treba da preduzmu da bi dostigle energetsku nezavisnost? Podelite svoje mišljenje u komentarima.

Nastavak na Southeast European Times...