Izvor: Politika, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa se ne balkanizuje
Nije potrebno posebno naglašavati da je krajnje neozbiljno dovoditi u vezu minuli crnogorski referendum s nedavno održanim plebiscitima u Španiji odnosno Italiji, mada ruku na srce neki "entuzijasti" razmišljaju i na takav način. Naročito je van svake pameti pomišljati da je referendum u Crnoj Gori na bilo koji način inicirao trenutnu referendumsku modu u Evropi. Pogrešan zaključak koji bi se mogao izvesti iz neodgovarajućih poređenja balkanskih i zapadnoevropskih taktika narodnog samoopredeljenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvenstveno se tiče pogrešnog predviđanja po kojem će Evropu ubrzo zadesiti pošast balkanizacije. O tome, međutim, kao što su pokazali nedavni referendumski primeri Španije i Italije, nema ni govora. Bar ne u bliskoj budućnosti. A odgovor na pitanje zbog čega stvari tako stoje valja potražiti pre svega u zamršenom klupku političkih, kulturnih i, naročito, ekonomskih međuzavisnosti.
Posle Drugog svetskog rata, ekonomska kretanja usmerila su države-nacije na put regionalnih integracija. Našavši se iznenada u procepu između nužne međudržavne saradnje i zahteva sopstvenih provincija (pokrajina) za širokim stepenom autonomije, države-nacije su se iz pragmatičnih razloga latile decentralizacije. Na taj način su "političke" zajednice Španija, Francuska, Velika Britanija, Italija i Nemačka nastojale da svojim "kulturnim" zajednicama poput Katalonije, Korzike, Škotske, Lombardije ili Bavarske obezbede što veći stepen administrativne i zakonodavne autonomije. Ovome je u prilog išla ideja o "Evropi regiona" koja se na "starom kontinentu" sve glasnije pominjala od kraja 80-ih godina prošlog veka. Kada se tome dodaju značajna finansijska sredstva koja su se iz Evropskog fonda za regionalni razvoj slivala u kase pojedinih autonomija, postaje jasnije zbog čega je došlo do slabljenja tinjajućih separatizama i njihovog preusmeravanja s politike secesionizma na odbranu vlastitog kulturnog identiteta.
Efekti decentralizacije bi se na taj način komotno mogli svesti – na postizanje ravnoteže između prava na samoodređenje (pre svega u kulturnom smislu) i prava na samoupravljanje (to jest na obavljanje političkih i ekonomskih delatnosti izvan sputavajućeg domena centralne vlasti). Ideja prema kojoj se nacionalno samoodređenje može ostvariti na znatno kvalitetniji način unutar širih evropskih integracija, nagnala je, primera radi, dugogodišnjeg predsednika Katalonije Jordija Pujola, da prizna kako Katalonija predstavlja naciju bez države, no čiji cilj nipošto nije otcepljenje od Španije. Mogućnosti evropskih autonomnih pokrajina da samostalno razrezuju poreze, sklapaju ekonomske aranžmane s multinacionalnim kompanijama i zasebno trasiraju sopstveni put integracija u institucije Evropske unije (iako nemaju status nezavisne države), otklonile su opasnost od balkanizacije zapadnoevropskog područja.
Nedavni referendum u Kataloniji pokazao je slabu zainteresovanost katalonskog naroda za akciju osvajanja hleba preko pogače, budući da ova španska regija već uživa status države u državi, tako da bi svako nastojanje da se dobije nešto više od toga vodilo - secesiji. A to Katalonci, po svemu sudeći, ne žele. Stoga će se buduća borba u autonomnim pokrajinama širom Evrope voditi pre svega za dalju nadgradnju već ostvarenog kulturnog samoodređenja modelima političke i ekonomske samouprave. Katalonija će nastojati da očuva svoju kulturnu samobitnost. Druge regije poput Andaluzije, Baskije, Provanse, Bretanje, Bavarske ili Velsa verovatno će težiti dostizanju statusa koji trenutno uživa Katalonija.
I dok Evropa pozdravlja politiku regionalizacije širom svoje zapadne teritorije, dotle na Balkanu kao da nastoji da održi u životu koncept balkanizacije. To se najbolje može videti iz neodređenog stava EU prema Kosovu i Metohiji, gde najviši stepen autonomije, koji vlada Srbije nudi ovoj pokrajini, za Brisel ne predstavlja jedino prihvatljivo rešenje. Štaviše, opcija potpune nezavisnosti kao da već preuzima kormilo u odnosu na druge predloge. Naravno, reč je o, po ko zna koji put ispoljenoj, politici dvostrukih standarda, kao i o getoizaciji ovog prostora. Ovog puta na primeru neistrajavanja na politici regionalizacije koja je, kako sada stvari stoje, isključivo namenjena područjima izvan Balkana.
Boris Jašović
sociolog
[objavljeno: 10.07.2006.]
