Izvor: Blic, 08.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa obnavlja banju u Zmajevu
Zmajevo - Poslednji banjski gosti iz Zmajeva još davnih 60-ih godina, nikada nisu zaboravili na blagotvorni izvor tople, „žute“ vode kojom su se lečile hiljade Vojvođana. Iako zgrade javnog kupatila odavno više nema, a bazeni su skriveni pod objektom seoske samoposluge, Zmajevčani se nadaju da će zahvaljujući evropskim fondovima njihovo selo stati u red banjskih lečilišta sa Kanjižom, Vrdnikom, Melencima.
Projekat obnavljanja zmajevačke banje nedavno se, uz saglasnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << MZ Zmajevo i opštine Vrbas, našao u Kancelariji za evropske poslove.
- Očekujemo da ćemo uspeti da konkurišemo za finansijska sredstva na konkursima evropskih fondova koji počinju u oktobru. Nadležni u Kancelariji za evropske poslove, prijatno su se iznenadili ozbiljnošću projekta iako je za Zmajevčane to uvek bila pritajena želja, da vratimo selu status banjskog lečilišta. Iako starog kupatila i bazena nema, voda je i dalje tu, istog kvaliteta kao i pre 100 godina. To je ista voda koja je od Kanjiže stvorila prestižnu banju. Iako se izvor te vode nalazi ovde u Zmajevu, gde je i najdublji, Kanjiža je svoj potencijal, za razliku od nas, iskoristila. Nadamo se da je sada došlo vreme da ispravimo grešku - kaže Vesna Milidragović, jedna od inicijatora ove ideje i portparol projekta obnove banjskog lečilišta u Zmajevu.
Projekat koji je ugledao svetlo dana tek nedavno, zapravo je diplomski rad iz 1996. godine arhitekte Aleksandra Miljkovića iz Beograda koji je detinjstvo proveo u Zmajevu.
- Tim projektom sam ispunio želju svojih roditelja koji su ovde radili kao prosvetni radnici baš u vreme kada je banja prestala sa radom. Prvobitni projekat bio je baziran na postojećim objektima, ali je 1996. godine porušena stara zgrada kupatila, pa sam 2001. godine napravio novi projekat koji je sada dorađen - priča Miljković i dodaje da je trenutno najvažnije da pronađu sredstva za nove bušotine i izgradnju zatvorenog bazena.
Inicijatori su odustali od stare lokacije u centru sela, gde se nekada nalazila uprava banje, pa će nova banja, ako ostvare ideju, „nići" u blizini seoskih sportskih terena, nedaleko od obale Jegričke, izvorne vojvođanske reke koja je odnedavno pod zaštitom države.
- Time bismo samo vratili selu ono što je nemarom izgubljeno. Država bi iskoristila potencijal, a i meštani bi imali koristi. Mladi bi se zaposlili, a stariji bi mogli kao nekad da nude smeštaj - smatra Brane Šćepanović.
Davnih prošlih dana kada je sa javne česme plamtela voda, a centar sela vrveo od banjskih gostiju koji su tražili smeštaj, seća se vremešni meštanin Bata Botić.
- Kolona zaprežnih kola čekala je da natoči vode sa česme. Majka je u toku letnjeg i zimskog raspusta, kada je gostiju bilo najviše, izdavala čitavo krilo kuće. Kao dečak išao sam u kupatilo da se tuširam i sećam se tog zida na kome su na kukama visili štapovi i štake sa potpisima i datumima. U to vreme je seoski lekar bio dr Bohota koji je najviše učinio na promociji zmajevačke vode. Želju da stvori savremenu banju nije ostvario, pa je otišao u Kanjižu. Zmajevo je nekada imalo dva mlina, parne pekare, dve ciglane. Skoro sve je propalo, ali jedino tu banju možemo povratiti - zaključuje Botić.
Vrela voda iz dubine od 1.700 metara
Iako je na osnovu studije iz 60-ih godina Zmajevo ispunjavalo sve uslove za dobijanje statusa banjskog lečilišta, i pored hiljade posetilaca selo nikada nije zvanično dobilo taj status. Autor studije dr Milorad Jovanović utvrdio je da geotermalni izvor u Zmajevu može biti korišćen u zdravstveno-rekreativne svrhe, grejanje, komunalno zagrevanje i zalivanje plastenika s obzirom na to da se temperatura vode na dubini od 1.000 do 1.700 metara kreće od 65 do 100 Celzijusovih stepeni.
