Izvor: RTS, 13.Jan.2012, 18:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa kritikuje Mađarsku
Zbog nedavno donesenih zakona kojima se dovode u pitanje sloboda govora i veroispovesti i ugrožavaju nezavisne institucije, iz Saveta Evrope oštre kritike mađarskim vlastima.
Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland i komesar za ljudska prava Tomas Hamarberg uputili su mađarskim vlastima oštre kritike zbog kršenja ljudskih prava u toj zemlji, objavljeno je u Strazburu.
U odvojenim pismima mađarskom ministru spoljnih poslova Janošu Martonjiju, Jagland >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Hamarberg su izrazili zabrinutost zbog niza nedavno donesenih zakona kojima se dovode u pitanje sloboda govora i veroispovesti i ugrožavaju nezavisne institucije.
Mađarski parlament, u kome stranka Fides ima dvotrećinsku većinu, usvojio je nedavno više zakona kojima se, po mišljenju posmatrača, iz korena menja politički sistem od demokratskog ka autoritarnom.
Novi zakoni su uspostavili dominaciju vladajuće stranke u sudstvu, centralnoj banci i medijima, dok Zakon o slobodi religije uskraćuje status crkve verskim zajednicama koje su registrovane pre manje od 20 godina.
Jagland i Hamarberg su upozorili Martonjija da članstvo u SE obavezuje Mađarsku na poštovanje osnovnih ljudskih prava i demokratskih vrednosti, kao i da su ove vrednosti zastićene Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Evropskim sudom za ljudska prava.
U međuvremenu, Evropska komisija u Briselu je najavila da će razmotriti tužbu protiv Mađarske pred Evropskim sudom zbog kršenja osnovnih konvencija i sporazuma, dok je Međunarodni monetarni fond obustavio finanasijsku pomoć ovoj zemlji zbog potčinjavanja Centralne banke budimpeštanskoj vladi.
Razmimoilaženja o bankarskom zakonu
Premijer Mađarske Viktor Orban rekao je da između njegove zemlje i Evropske unije i dalje postoje velika razmimoilaženja u vezi sa zakonom o mađrskoj centralnoj banci.
Orban je istakao da, iako očekuje da će biti postignut dogovor oko nekih pitanja koja se tiču Nacionalne banke Mađarske, "stavovi su udaljeni" po nekim drugim pitanjima, prenela je agencija AP.
Mađarski premijer nije precizirao o kojim temama je reč, ali je jedna od najspornijih tačaka plan integracije centralne banke i finansijskog regulativnog organa, što bi de fakto predstavljalo degradiranje guvernera centralne banke.
EU i Međunarodni monetarni fond žele da Mađarska ukine promene Ustava koje su stupile na snagu 1. januara, kao uslov za nastavak pregovora o dobijanju finansijske pomoći u vidu kredita.
Orban ističe da Mađarska želi i dalje sama da se finansira, ali da joj je dogovor sa EU i MMF-om potreban zbog poverenja ulagača.
Izvršna direktorka Kristin Lagard kaže da MMF očekuje od Mađarske "opipljive korake" kako bi pokazala da je voljna da sledi politiku koja će doprineti stabilizaciji domaće ekonomije, pre nego što odluči "da li i kada" da otpočne pregovore o finansijskoj pomoći.
Prema njenim rečima, podrška evropskih vlasti i institucija takođe bi bila od ključnog značaja za uspeh razgovora o novom programu pomoći Mađarskoj.
Međunarodna agencija za kreditne rejtinge "Fič", koja je bila poslednja od tri velike rejting agencije koja je ovog meseca snizila rejting Mađarske na neinvesticioni status, saopštila je da bi sporazum sa MMF bio pozitivan za Mađarsku, ali da ne bi automatski doveo do poboljšanja rejtinga.
"Najbolja stvar za Orbana bila bi da prihvati postavljene uslove, što bi svakako imalo kratkoročne politicke posledice, ali bi dalo vreme za popravljanje do sledećih izbora 2014.", ocenio je analitičar Peter Kreko.
