Izvor: B92, 03.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa kao šargarepa?
B92: Da li ste kao savetnica vicepremijera zadovoljni rezultatima koje je pokazalo CESID-ovo istraživanje javnog mnjenja, po kome je za građane Srbije važnije povoljno rešavanje statusa Kosova od pridruživanja Evropskoj unij? 41 je odsto građana koji misle da je povoljno rešavanje statusa Kosova važnije od pridruživanja Evropskoj uniji, a istraživači su objasnili da je taj odnos 4:3 u korist davanja prioriteta Kosovu. Dakle, da li biste kao savetnik vicepremijera za evropske integracije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogli da kažete da je to dobar odnos?
Ksenija Milivojević: Mislim da, generalno gledano, da. Jer, ako uzmemo da je Kosovo akutan trenutni problem koji je usred rešavanja, odnosno pregovori su u toku, i da je u ovom trenutku to svakako najvažnije nacionalno pitanje u Srbiji, i da je svakako javno gledano i medijski gledano najpokrivenije, onda mislim da su ovakvi rezultati logični. Ono čime nisam zadovoljna je to da se i u našoj javnosti u velikoj meri te dve stvari povezuju, i da prosto bar po ovim rezultatima se pokazuje da su uzročno-posledično povezane.
B92: A zašto to nije dobro?
Ksenija Milivojević: Mislim da nije dobro zato što su to dva odvojena procesa, s jedne strane, i s druge strane, oni treba da budu takvi. Dakle, ne smemo, ne samo mi nego uopšte ne bi trebalo povezivati pitanje rešavanja statusa Kosova i pitanje ulaska sutra u nekom trenutku u Evropsku uniju, jer mislim da ako na taj način posmatramo stvari, onda nužno dolazimo do toga da pravimo tu vrstu prioriteta. Po meni, i na taj način prosto i želim to da posmatram, prioritet je i povoljno rešavanje statusa Kosova za Srbiju i sa druge strane ulazak u Evropsku uniju, i mislim da oni treba prosto da funkcionišu paralelno, a ne da se prepliću.
B92: Ali, poruke koje dobijamo od predstavnika vlasti dovode u vezu Kosovo i Evropsku uniju. Kada to kažem, mislim pre svega na poruke koje smo dobijali u kontekstu evro-atlantskih integracija od predstavnika političke partije koja je na vlasti, mislim na DSS, i njegove lidere. Potom, takođe poruke koje su se mogle čuti a odnosile su se na eventualni prekid diplomatskih odnosa sa onima koji priznaju Kosovo. Prema tome, da li takve poruke Vama kao osobi koja radi u Vladi i zadužena je za evropske integracije, predstavljaju prepreku u poslu?
Ksenija Milivojević: Ne u doslovnom smislu. Naravno, tačno je da su od nas na različitim nivoima u Evropskoj uniji tražena različita objašnjenja u pogledu nekih izjava koje su se ovde pojavile. Međutim, prosto mislim da tu neke stvari treba razdvojiti. Dakle, pomenuli ste evro-atlantske integracije. Sve izjave koje su bile davane u tom smislu su se više odnosile na članstvo u NATO-u, i o tome bi naravno mogli raspravljati da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne, ali to prosto nije tema.
B92: Da, ali to nije tema sada.
Ksenija Milivojević: I mislim da neće biti tema u nekom narednom periodu. Ni u jednom trenutku nije bilo reči o tome da ne treba ući u Evropsku uniju, svakako ne unutar vladajuće koalicije. Sa druge strane, kada je reč o diplomatskim odnosima, odnosno diplomatskim potezima, oni se eventualno mogu odnositi, na bilateralnoj osnovi, na one države koje se priklone nekakvom jednostranom priznanju nezavisnosti Kosova, koje bi usledilo bez ikakvog međunarodno-pravnog dokumenta, rezolucije Saveta bezbednosti ili bilo kog drugog dokumenta takve vrste. Dakle, radi se o bilateralnim odnosima sa onim državama koje bi mogle da prate takav potez, a ne o odnosu prema Evropskoj uniji kao celini.
B92: Dobro. Posle gospodina Romana Prodija i premijer Slovenije Janez Janša je uputio otvoreno pismo u kome predlaže da bi Srbiji trebalo dati status kandidata što pre. Slovenija je, inače, budući predsedavajući Uniji. Kakav, po Vašem sudu, efekat može da ima ovo pismo, i da li može da ga ima uopšte?
Ksenija Milivojević: Može. I Prodijevo pismo i Janšino pismo može da ima pozitivan efekat, jer je to u suštini prvi put posle dužeg vremena da se Srbija pominje ne samo u pozitivnom kontekstu nego da pojedine države članice, a posebno Slovenija koja preuzima predsedavanje 1. januara 2008, ne samo da pokazuju interes nego nude vrlo konkretna rešenja za ubrzavanje procesa evropske integracije Srbije. Jer, mi smo u poslednje dve godine zaista imali jednu stagnaciju u procesu, koja je kulminirala onim prekidom pregovora koji je trajao godinu dana. I praktično u tom periodu se vrlo malo o Srbiji razgovaralo u Evropskoj uniji u kontekstu ubrzavanja njenog procesa ulaska u Evropsku uniju, i ove inicijative su u tom smislu jako dobre.
B92: A da li se sada razgovara intenzivnije o ulasku Srbije u Evropsku uniju zbog Kosova, o kome pregovaramo, ili zbog same Srbije i posebne želje Evropske unije da nas uvuče u svoj krug?
Ksenija Milivojević: Da budemo realni, radi se i o jednom i o drugom. Dakle, naravno da Srbija jeste u fokusu zato što je u toku pregovarački proces rešavanja budućeg statusa Kosova, i reći da to nije relevantno bi prosto bilo nerealno, svakako da. Sa druge strane, i drugi momenat je vrlo bitan, jer koliko god da Srbija ne spada u red najvažnijih zemalja ni u Evropi ni na globalnom planu, nije interes Evropske unije da Srbija ostane izvan procesa evropske integracije. Jer, ako pogledamo ceo region zapadnog Balkana, kako ga zovu, ostanak države od nekih osam miliona stanovnika van tokova integracije može da predstavlja ozbiljan problem i za region i za Evropu u celini.
B92: A zašto bi predstavljao problem?
Ksenija Milivojević: Prosto, zato što kada imate državu koja ostaje izvan tokova, onda uvek imate potencijalni problem nestabilnosti. Dakle, ovo je sad nešto što ja govorim sa stanovišta toga kako razmišljaju ljudi koji donose odluke, ’polisi mejkeri’, i u Briselu i u prestonicama zemalja članica. Nažalost, mi nemamo blistavu istoriju posebno tokom devedesetih, ne samo mi nego ceo ovaj region, i u tom smislu zaista je interes da Srbija ostane u tokovima integracija. I u tom kontekstu njena ne izolacija u bukvalnom smislu, ali prosto nepovezivanje može da predstavlja potencijalni problem u budućnosti.
B92: E sad, zanimljiv je drugi deo inicijative Janeza Janše, objašnjenje ideje da Srbija dobije status kandidata. U tom drugom delu piše, između ostalog, da prema Srbiji treba voditi politiku štapa i šargarepe u odnosu Unije i Kosova, da Srbija treba da dobije status kandidata, ali da to ne treba da bude predstavljeno kao trgovina, Kosovo za Uniju, podtekst jeste zapravo neka vrsta trgovine. Nije nepoznato za šta se Slovenija zalaže, više slovenačkih političara je reklo da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno, da se završi taj proces i da je po bezbednost najbolje da ono dobije status nezavisnosti. Prema tome, da li je u tom smislu za nas prihvatljiva ova inicijativa?
Ksenija Milivojević: Osnovni problem posebno kod tog drugog dela je u tome što mi nismo imali prilike da ga vidimo u integralnoj verziji. Dakle, mi možemo da nagađamo šta tu posebno u tom drugom delu konkretno piše. Jer, u pismu koje se odnosi na davanje statusa kandidata Srbiji vrlo jasno se kaže da taj proces nikako ne bi trebalo povezivati sa procesom rešavanja statusa Kosova, i to je na liniji stava Evropske unije, stava Brisela, koji kaže da su to dva odvojena procesa i da treba da ostanu dva odvojena procesa, i mi se sa tim stavom potpuno slažemo. Dakle, jeste činjenica da je bilo... Kako bih rekla? Najblaže rečeno, može se govoriti o tome da je odnos Slovenije prema rešavanju statusa Kosova u izvesnom smislu blagonaklon prema nezavisnosti. Na kraju krajeva, mi smo imali situaciju u poslednjih dva-tri meseca da su neki naši ministri bili prinuđeni da napuštaju konferencije koje su bile održavane u Sloveniji zbog prisustva, zvaničnog prisustva predstavnika kosovskih privremenih vlasti na tim konferencijama, tako da se tu mogu izvući neki zaključci. Sa druge strane, u svim zvaničnim razgovorima Slovenija ima stav da podržava proces pregovora, da on treba da se završi kompromisnim rešenjima, i onda imamo to preplitanje formalnih i neformalnih aktivnosti. A kažem u vezi sa ovim pismom, zaista je jako teško komentarisati ako niste videli šta piše u njegovoj integralnoj verziji.
B92: Kako pomiriti činjenicu da međunarodni pregovarači što pre žele da završe priču o Kosovu? Dakle, taj 10. decembar ostaje za sada kao rok da se završi proces pregovora o Kosovu. Na drugoj strani, mi imamo ovakve inicijative koje su očigledno u vezi s podrškom Srbiji da dobije status kandidata. Ali, bez obzira na to što se insistira da su Kosovo i Evropska unija dva odvojena procesa, očigledno da imaju taj podtekst štapa i šargarepe. Dakle, da li je za nas ta varijanta prihvatljiva i u kojoj meri, ili je prihvatljiva samo njena forma? Dakle, kako će ona nama biti ponuđena? Ovo što kaže Janša, bitno je da Srbija to ne razume kao trgovinu.
Ksenija Milivojević: Teško da Srbija može to da ne razume tako ako se to na taj način govori. Dakle, pozicija Srbije se neće promeniti zvanično u svakom slučaju, i ona je vrlo jasna – nezavisnost Kosova je neprihvatljiva i bilo kakva trgovina u tom smislu je takođe neprihvatljiva. Prema tome, bilo kakvi pokušaji da se sada nudi bilo koja vrsta ubrzanja procesa ili neke druge ’nagrade’, Srbija to jednostavno neće prihvatiti. Prema tome, mislim da bi bila velika greška i Evropske unije i uopšte međunarodne zajednice da na taj način pokušava da predstavlja bilo koju svoju inicijativu.
B92: Da li to znači da se u Vladi razmišlja na sledeći način, da ako 10. decembra budu završeni pregovori o Kosovu i oni ne budu povoljni po Srbiju, odnosno ne budu u kontekstu onoga što Srbija traži, i ponudi nam se posle toga status, da ćemo ga mi odbiti?
Ksenija Milivojević: Ako tako postavimo stvari, naravno da da. Ali, ja zaista mislim da je naša pozicija vrlo jasna svima u Evropskoj uniji, da zaista nikome neće pasti na pamet da na taj način, odnosno da izađe i da kaže – E, dobro, sad smo mi vama uzeli Kosovo, što naravno Srbija nikad neće prihvatiti, evo vama status kandidata. Dakle, takvo nešto je potpuno neprihvatljivo. Ali, ono što takođe treba reći je da aktivnosti Srbije pre svega idu u tom pravcu da taj pregovarački proces ne propadne i da mi ne dođemo u situaciju da se 11. ili 12. decembra desi takva situacija da se kaže – E, dobro, mi smo sad završili sa ovim pregovorima, koji ionako nisu imali efekta. Jer, to je nešto što se konstantno provlači, da praktično pregovori nemaju nikakvu sadržinu, odnosno da su samo odlaganje vremena. Ja se lično ne bih složila s tom konstatacijom, mislim da je proces do sada pokazao da ima volje i u Evropskoj uniji i u međunarodnoj zajednici da se zaista taj proces završi nekim rešenjem koje bi bilo prihvatljivo i za jednu i za drugu stranu.
B92: Govorite o nagoveštajima koje je Išinger pomenuo?
Ksenija Milivojević: Da. Mislim da je jako dobro da pre svega se to rešava na ovaj način na koji se rešava u okviru „trojke". Inicijative predstavnika Evropske unije i Išingera su do sada bile izuzetno dobre, mislim da su mnogo pomogle u tome da se odblokira potpuni ’dedlok’ u razgovorima i da to može da dovede do dobrih rezultata.
B92: Nama predstoji izveštaj Evropske komisije, koji će ocenjivati Srbiju kao potencijalnog kandidata za Uniju, već za mesec dana, početkom novembra.
Ksenija Milivojević: Da, to je godišnji izveštaj o napretku u Srbiji.
B92: Da li na bilo koji način inicijativa Crne Gore, kojom se traži da Savet Evrope oceni da li je nedavno usvojeni Zakon o državljanstvu u skladu sa zapadnim vrednostima, odnosno sa konvencijama, može da utiče na ovu ocenu?
Ksenija Milivojević: Ne.
B92: Koju težinu ima, po Vašem sudu, ta inicijativa predsednika Crne Gore?
Ksenija Milivojević: To je politička inicijativa i naravno politički potez Crne Gore, koji je s jedne strane legitiman, mada nije običaj Saveta Evrope da ocenjuje zakone po zahtevu neke druge vlade. Dakle, uglavnom u saradnji sa vladom zemlje koja zakon donosi Savet Evrope može da izvrši analizu zakona, to se isto odnosi na Evropsku komisiju, ali se to praktično nikad ne radi samoinicijativno ili na zahtev druge vlade, posebno druge zemlje. Dakle, to se radi obično na zahtev vlade one zemlje koja zakon donosi. I po meni je to politička pre svega inicijativa i politički stav, i ne može u tom smislu da utiče na ocenu Evropske komisije. Taj izveštaj je političko-tehnički, on daje političke ocene s jedne strane, s druge strane daje procenu stanja u zemlji sa stanovišta broja usvojenih zakona i njihove primene u skladu sa evropskim standardima.
B92: Letos se govorilo o 44 zakona koja su nam preostala, sada je usvojeno nekoliko. Ja ne znam naravno koliko ćemo stići do novembra, ja pretpostavljam da se taj izveštaj već i piše, ne može da bude napisan za tri dana.
Ksenija Milivojević: Naravno.
B92: Da li očekujete povoljan izveštaj u tom segmentu, s obzirom na to da još nemamo toliko zakona i naravno s obzirom na njihovu primenu?
Ksenija Milivojević: Da, očekujem da bude umereno pozitivan u tom smislu, jer činjenica je da je postojalo nezadovoljstvo brzinom rada parlamenta. Kad kažem ’brzinom’ ne mislim na puku brzinu – Hajdemo sada usvajati 50 zakona dnevno... nego prosto jednu dinamiku. Očekivala se na neki način veća dinamika i rada vlade i rada parlamenta u tom smislu da se efikasnije zakoni usvajaju, i u tom smislu jeste bilo određenih primedbi. Očekujem da će izveštaj otprilike izgledati tako da će se na neki način pozitivno oceniti to da su određeni zakoni doneti, ali da će se pozvati institucije Srbije da taj rad učine efikasnijim u narednom periodu, zato kažem umereno pozitivan.
B92: Da. A koju težinu ima taj poziv? Kada se kaže ’pozvaće se Srbija’ šta to znači konkretno?
Ksenija Milivojević: Ili će se ukazati da bi trebalo da... To je prosto jedna ocena Evropske komisije koja bi za nas trebalo da bude značajna u tom smislu da se efikasnost rada institucija poveća. Naravno da oni nas ne mogu da nateraju da mi to uradimo posebno u ovoj fazi pridruživanja, kada mi još uvek nismo potpisali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, sve što mi radimo, formalno gledano, radimo dobrovoljno u ovoj fazi. Konkretne obaveze, odnosno ugovorne obaveze nastaju nakon potpisivanja sporazuma, ali nama je u interesu da budemo efikasniji i da te zakone usvajamo i primenjujemo.
B92: Da pokušamo na jednom konkretnom primeru da pokažemo. Posle dužeg vremena napravili smo revizorsku instituciju. Kritikuje se to što članove revizorske institucije biraju partije, to nisu nezavisni revizori u formalnom smislu, videćemo kako će raditi. Dakle, da li će recimo biti ta činjenica ocenjivana?
Ksenija Milivojević: To ko se konkretno nalazi u vrhovnoj revizorskoj instituciji se uglavnom ne ocenjuje, zato što se to smatra unutrašnjim pitanjem, ali će se naravno ocenjivati njen rad. Teško da će biti vremena da u ovom izveštaju koji izlazi u novembru da se ocenjuje rad institucija, prosto nema dovoljno vremena za takvo nešto, ali recimo u sledećem izveštaju će se procenjivati da li ta institucija radi u skladu sa zakonom, da li je zaista nezavisna od državnih institucija i koje su je birale i u odnosu na budžet, s obzirom na to da je osnova njenog delovanja finansijska kontrola, i to će biti neki elementi koji će biti... I naravno, može biti ocenjivano da li se na instituciju kao takvu vrši politički uticaj ili ne.
B92: Dobro. U političkom delu izveštaja pretpostavljam da će između ostalog biti pomenut i Haški tribunal.
Ksenija Milivojević: Da, uvek je uglavnom pomenut.
B92: Koliko će predstojeći susret gospodina Ljajića, Vukčevića i tužiteljke Del Ponte imati uticaja na to, odnosno izveštaj tužiteljke, koji će takođe bitiumereno pozitivan?
Ksenija Milivojević: Uvek ima uticaja, zato što Evropska unija u principu svoje stavove, odnosno svoje ocene saradnje sa Haškim tribunalom temelji na izveštajima Haškog tribunala. Dakle, u tom smislu to su retko samostalne procene Evropske unije, prosto zato što ona ni nema mehanizme da ih vrši već se to radi u konsultacijama sa samim Haškim tribunalom, i zato mi recimo imamo situaciju da se čeka izveštaj Karle del Ponte zbog potpisivanja sporazuma itd. Dakle, prosto je to neka dinamika kojom se išlo, i tako će se i nastaviti, i na tome će se i ocene u izveštaju oslanjati. S druge strane, postoji posebno u poslednje vreme jedan daleko viši odnos poverenja u odnosu na institucije Srbije, a posebno Specijalno tužilaštvo i Savet za saradnju, i u tom smislu je odlazak ministra Ljajića, tužioca Vukčevića u Brisel sredinom ovog meseca jako značajan i jako pozitivan, jer je to prvi put da u tom formatu oni odlaze da razgovaraju sa evropskim institucijama o svim pitanjima koja se tiču saradnje.
B92: A u kom smislu pozitivan? Kada kažete ’pozitivan’ šta to znači? Šta može da bude posledica?
Ksenija Milivojević: Mislim da je prvo jako dobro što su oni tamo pozvani. Dakle, to je prvi put da je upućen poziv, da oni tamo odlaze. Na svim sastancima posebno sa specijalnim tužiocem su rezultati tih sastanaka bili jako pozitivni. Ja naravno ne znam operativne detalje, i nije u mojoj nadležnosti da se time bavim, ali je i Karla del Ponte i Evropska unija u svim susretima, u svim razgovorima bila vrlo zadovoljna rezultatima koji su nakon tih razgovora usledili, u tom smislu i ova poseta može da ima samo pozitivno dejstvo, svakako ne negativno.
B92: Ratko Mladić u Hagu je, što kaže Rasim Ljajić, uslov svih uslova i dalje. Kada kažemo da će izveštaj gospođe Del Ponte biti umereno pozitivan, šta god to značilo, da li to treba da pročitamo kao da će Unija žmuriti na jedno oko ili ne?
Ksenija Milivojević: Ne, ne bih rekla da će žmuriti na jedno oko, ali ono što ćemo imati kao verovatnu situaciju nakon tog izveštaja je to da će se verovatno oceniti da nesporno postoji politička volja za saradnju sa Haškim tribunalom, što je Karla del Ponte i rekla na kraju krajeva tokom poslednje posete Beogradu, ali da tu političku volju treba da prate konkretni rezultati. Konkretni rezultati su lociranje i prebacivanje optuženih u Hag, Ratka Mladića i još dvojice optuženih, za koje se pretpostavlja da se nalaze na našoj teritoriji. To se ne odnosi na Radovana Karadžića, jer je definitivno bar u tom smislu razrešena dilema da Srbija nije odgovorna za to. I to znači da će se to pitanje svakako postaviti nakon parafiranja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno da će tu političku volju morati da prate vrlo konkretni rezultati pred potpisivanje sporazuma.
B92: Što bi trebalo do kraja godine da bude, je l’ da?
Ksenija Milivojević: Da.
B92: A parafiranje do kraja ovog meseca?
Ksenija Milivojević: Jeste.
B92: Kada kažemo ’parafiranje’ šta to znači konkretno? Šta znači potpis, šta znači paraf?
Ksenija Milivojević: To je prosto postupak koji je odredila Evropska komisija kao takav. Dakle, kada završite pregovore, što smo mi uradili 10. septembra u Briselu, prvo parafirate sporazum sa Evropskom komisijom, a zatim se ulazi u postupak potpisivanja sporazuma, on se potpisuje sa svakom državom članicom ponaosob. Naravno, to se sve radi u jednom danu, u jednom papiru, ali to tako deluje.
B92: I za to treba saglasnost?
Ksenija Milivojević: Za to treba jednoglasnost, odnosno konsenzus svih država članica. Prosto, dolazite u situaciju da je dovoljno da jedna država članica odbije saglasnost na potpisivanje i vi ne možete da potpišete sporazum. Dakle, to je razlika u proceduri, dok parafiranje radite sa komisijom.
B92: U tom periodu od parafiranja do potpisivanja, odnosno do trenutka dok 27 država treba da kaže ’da, Srbija može da potpiše’, da li je dovoljno da mi i dalje ubeđujemo javno Evropsku uniju kako imamo političku volju da ispunimo uslov prema Haškom tribunalu, da to dokazujemo kako god da dokazujemo, ili mi moramo da ubeđujemo zemlje koje su neodlučne ili se protive našem potpisivanju pa kasnije i našem statusu kandidata, da ih posebno ubeđujemo da je jako dobro za njih da mi tu budemo?
Ksenija Milivojević: Ima i jednog i drugog. Dakle, kako sada stoje stvari, neće biti dovoljno da objasnimo da postoji politička volja, moraće tu da budu neki konkretni rezultati. Da li će se to tumačiti u datom momentu da je dovoljno da mi predamo određena dokumenta ili će se reći ’ne može bez Ratka Mladića’, na primer, to ćemo da vidimo, to zavisi kakva će situacija biti u tom trenutku. Ali, naravno, uvek ponavljam, za nas je najbolje kao državu da pitanje saradnje sa Haškim tribunalom jednostavno završimo, a zna se kako se ono završava, tako što će se svi optuženi naći u Hagu.
B92: Da li bi za Srbiju bilo bolje u kontekstu Vašeg posla, pridruživanja Evropskoj uniji i evropskih integracija, da status Kosova bude rešen u decembru, pa da mi onda razgovaramo o Evropskoj unij, ili da to rešenje bude prolongirano? Dakle, ja ću podsetiti na upozorenja koja su stigla od pojedinih zvaničnika Unije, a jedno od njih nedavno, a to je da nerešen status Kosova znači da Srbija praktično ne bi bila rado viđena u Uniji, jer im ne treba problem zemlje sa nerešenim pitanjima. Mi imamo primer, naravno, u Evropi, ali je on jedan i zemlja je ostrvska.
Ksenija Milivojević: Jedan, da.
B92: Dakle, da li je za nas, iz perspektive evropskih integracija, bolje da status Kosova bude rešen u decembru, ili da bude prolongiran?
Ksenija Milivojević: Iz perspektive evropskih integracija za nas je najbolje da status Kosova bude rešen tako što će se dve strane dogovoriti o rešenju koje je najbolje i za jednu i za drugu. Da li će to biti 10. decembra ili kasnije, u ovom momentu je zaista manje važno, i u tom smislu ne može da utiče na proces evropske integracije, jer to pitanje ne vidim da može na bilo koji način da bude prolongirano za neki period od narednih pet, šest, sedam godina. Ali, ako će produžavanje za nekoliko meseci da znači da ćemo mi doći do suštinski dobrog rešenja za Srbiju, onda ne vidim u tome nikakav problem u kontekstu evropske integracije, i to je nešto što mi, upravo kao odgovor na vaše pitanje, govorimo svim našim sagovornicima gde god se nalazili. Recimo, konkretno poslednje takve razgovore smo vodili u Evropskom parlamentu prošle nedelje. I koliko god da mi nismo mogli u datom momentu da utičemo na to da se recimo neko ko se sada zalaže za nezavisnost prestane za to da se zalaže, ali postigli smo to da ljudi jednostavno vide da nije cilj Srbije da produžava u nedogled proces već da dođe do zaista suštinski kvalitetnog rešenja.
B92: Hvala što ste bili gošća „Kažiprsta".
