Izvor: Blic, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa bliža Srbiji već od 1. januara
BEOGRAD - Pristupanjem novih devet članica, granice šengenske zone stižu u petak do Srbije, ali to građane ove zemlje neće udaljiti od Evropske unije - naprotiv, doneće im neke prednosti - ocenili su u izjavi Tanjugu strane diplomate, podsećajući na to da od januara 2008. godine stupa na snagu sporazum o viznim olakšicama između Srbije i EU.
- Ulaskom novih devet članica, sistem Šengena će biti bolji, a šengenska vrata otvorenija nego ranije - izjavio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nacionalnoj agenciji Janoš Kolar, šef konzularnog odeljenja u Ambasadi Mađarske u Beogradu.
U Srbiji ima puno ljudi koji imaju važeću šengensku vizu i oni sada neće morati da dolaze u konzulat, već će tu vizu koristiti i za Mađarsku i za sve ostale zemlje Šengena, naveo je on.
Od 21. decembra državljani Mađarske, Slovenije, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske i Slovačke, koje su se priključile Evropskoj uniji 2004. godine, moći će da bez pasoša putuju kroz 24 zemlje obuhvaćene šengenskim sporazumom.
Odluka o ukidanju granica i carina će biti primenjena na svim kopnenim i pomorskim pograničnim prelazima, osim na aerodromima, koji će zadržati carinsku kontrolu do 30. marta 2008. godine. Valja očekivati da bi za zemlje koje se graniče sa pomenutim to moglo značiti pojačanu graničnu kontrolu i još teže dobijanje viza.
U ambasadama Mađarske, Slovenije i Slovačke u Beogradu kažu da za građane Srbije u praksi neće biti velikih promena, budući da su šengenska pravila primenjivali već neko vreme.
- Svi dokumenti koje su građani ranije koristili za dobijanje mađarske vize biće korišćeni i za šengensku - rekao je šef konzularnog odeljenja mađarske ambasade Janoš Kolar.
Sličnog je mišljenja i ataše za štampu slovačke ambasade Tomaš Ferko.
- Svi detalji, sve što se dosad tražilo za Slovačku, to je sve već u skladu sa šengenskim pravilima, tako da za građane neće biti neke razlike - rekao je Ferko Tanjugu.
Šef konzularnog odeljenja slovenačke ambasade Jožef Keček podseća na to da će, što se tiče kriterijuma i dokumentacije, stroža šengenska pravila za Srbiju praktično važiti samo devet dana - od 21. do 31. decembra. Od 1. januara će stupiti na snagu sporazum o viznim olakšicama sa EU koji, kako je ukazao, predstavlja prvi korak ka stavljanju Srbije na belu šengensku listu i „donosi bitne promene što se tiče lakšeg putovanja svih kategorija građana".
Po stupanju na snagu ovog sporazuma, vize će za mnoge kategorije građana, poput naučnika, studenata, penzionera, državnih službenika, kulturnih radnika, poslovnih ljudi... biti gratis, rekao je Keček. Za ostale, šengenske vize će koštati 35 evra, a ne 60, koliko bi iznosile bez pomenutog sporazuma. Putovanja će, prema njegovim rečima, biti lakša i za one koji u Sloveniju i zemlje Šengena žele da idu ne nekim poslom već turistički, naprosto da bi videli Evropu. Oni, recimo, više neće morati da podnose dokaze o primanjima ili imovini, već samo vaučer ili pozivno pismo i osiguranje.
Neke stvari će se, ipak, promeniti, izjavio je mađarski konzul, navodeći da je glavna razlika u tome što će i mađarski konzulat od sada tražiti osiguranje koje važi za zemlje Šengena.
Ulaskom u Šengen, donekle će se produžiti i rokovi za dobijanje vize, slažu se diplomate.
- Zahvaljujući dobroj saradnji slovenačkih i srpskih vlasti i zalaganju ambasade, do sada smo bili u mogućnosti da vize u nekim hitnim slučajevima izdamo i za jedan dan - rekao je slovenački konzul. Međutim, ulaskom u sistem zajedničke baze podataka (SIS), koji je lociran u Strazburu, to više „tehnički neće biti moguće", tako da će postupak trajati najmanje tri dana u hitnim, a nedelju dana u redovnim slučajevima", objasnio je on. Kad je reč o građanima kojima je već odobrena slovenačka, mađarska ili neka druga viza, one će važiti do predviđenog roka i po ulasku tih zemalja u Šengen, ali neće moći da se koriste za putovanja u druge zemlje te zone.
Diplomate naglašavaju da, iako šengenska viza važi za sve zemlje ove zone, građani treba da vode računa kojoj će se ambasadi obratiti. Vizu treba tražiti u ambasadi zemlje u koju građanin namerava da provede najviše vremena.
Mađarsku vizu traži 50.000 ljudi godišnje
U protekle dve godine, računajući i ovu, mađarsku vizu je tražilo između 40.000 i 50.000 građana Srbije, slovenačku oko 30.000 građana godišnje, a slovačku između 10.000 i 20.000 građana godišnje.
