Izvor: Politika, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa
Nikad kao uoči Nove 2008. godine nisu zapadni novinari i diplomate uredno postavljali jedno te isto pitanje. Za glavnu urednicu "Politike" to pitanje je glasilo: "Jeste li Srpkinja ili Evropljanka?" Kontekst nije mogao biti jasniji: "Nije li Vaša borba za Kosovo u suprotnosti s Vašim evropejstvom? Ne obavezuje li i Vas lično, kao prozapadno i proevropski orijentisanu građanku, podrška koju nezavisnosti Kosova pružaju vodeće svetske demokratije?" Odgovor na ovo i na slična pitanja vodećih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << američkih i evropskih listova i radio i TV mreža nije težak. Da, osećam se Evropljankom isto koliko i svaka Francuskinja ili Holanđanka, ponekad možda i više. Ne, borba za suverenitet Srbije nije u suprotnosti sa evropskom orijentacijom, naprotiv. Biti Evropljanin znači boriti se i za svoje pravo, i za svoje mišljenje, i ne priklanjati se većinskom stavu samo zato što je većinski. Evropa je paket prosvetiteljsko-humanističkih ideala vaskrsnutih posle zlodela Prvog, a naročito Drugog svetskog rata, odnosno moralno-filozofska kontrateža idejama koje su dovele do tih ratova. Najšire gledano, Evropa je antifašizam, antikolonijalizam, obnovljeni humanizam.
Gde žive te ideje danas, pitam svoje zapadne sagovornike. U Srbiji, gde pojedinci i političke partije imaju odvažnosti da se suprotstavljaju većinskom mišljenju čak i onda kada su njihova izdvojena mišljenja do te mere oprečna većinskom (kao kad je o Kosovu reč) da izazivaju veliki gnev mase? Gde se vlada u borbi za Kosovo naoružala međunarodnim sporazumima i ugovorima. Gde vlast oličavaju pojedinci koji nisu paktirali ni s ratnim zločincima ni sa autoritarnim vođama, koji nisu kršili ljudska prava niti profitirali na bedi i sankcijama.
Ili na Kosovu, gde postoje svi izgledi da jedan bivši ubica, trgovac drogom i ratni mafijaš dogodine postane prvi albanski političar sveta i čovek koji će svoju novopriznatu zemlju "uvesti u Evropu"?
Biti Evropljanin, drugim rečima, znači odvažiti se i na neka protivpitanja.
Da nam je neko pre trideset godina rekao da će tako izgledati Evropa 2008, da će jedan njen kutak biti etnički očišćen, pod vlašću mafije i ratnim zločincem na čelu, rekli bismo – to je nemoguće, to ni Staljin ne bi dozvolio. Rekli bismo – Evropa nikad neće prihvatiti takvu državu. Ako se negde nekad i prekrši princip nepovredivosti granica, vodeći evropski intelektualci i diplomate će opet reći: "Države mogu postati priznate tek kada zadovolje najstrože kriterije demokratije i ljudskih prava".
I da, Evropljani smo po tome što ovde žive evropske ideje. Ne želimo postati deo Evropske unije da bismo za milijardu evra prodali Kosovo, već da bismo se u Evropskoj uniji borili za Kosovo. Na evropski način i u evropskom duhu.
A ako nam dogodine proteraju manjine i spale manastire, neka se evropske birokrate ne nadaju da će za to da optuže nas. Mi smo ti koji smo upozoravali da se separatističko nasilje ne sme nagrađivati, da se nezavisnost samoproglašenih tvorevina ne sme priznavati i da se integritet suverenih država ne sme gaziti.
Ljiljana Smajlović
[objavljeno: 31/12/2007]
