Izvor: B92, 04.Dec.2013, 22:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evroentuzijasti vs. evroskeptici
Beograd -- Poslednje dve decenije glavna koplja u Srbiji lome se između "nacionalno opredeljenih" i "evropejaca".
Nacionalno opredeljeni intelektualci veruje da ujedinjena Evropa ruši naš nacionalni identitet, dok evropejci smatraju da nas nacionalisti vuku unazad, da postanemo usamljeno ostrvo u evropskom moru.
I kao što je elita "pocepana po evropskim šavovima“, tako i među narodom nema jedinstva, a procenat evroentuzijasta, odnosno evroskeptika raste zavisno od trenutnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << okolnosti - povećava se sa nekim trenutnim benefitom koji Srbija dobije, i pada sa nekom novom ucenom ili nepovoljnom presudom Haga, pišu Novosti.
Dramski pisac i deklarisani evroskeptik Siniša Kovačević kaže da smo došli u paradoksalnu situaciju:
"Pedagoške metodske jedinice kojima su nas učili roditelji, babe i dede, ne samo da su pase, već su opozitne. Čovekoljublje se smatra slabošću, sklonost ka empatiji ili altruizmu značajnim hendikepom, a reč koja zamenjuje sve reči, najskuplja reč od svih zajedno, jeste reč - interes. U takvom kontekstu sve je dozvoljeno, pa i da rodoljublje postane zabranjeno, da se smatra rudimentom ili atavizmom, što nam smeta u tom gordom puzanju ka Evropi".
Evropa je, smatra on, postala i naše ishodište i ušće, težnja svih težnji normalnih Srba:
"Mi, drugi, valjda nismo normalni, i uskoro ćemo oko ruke nositi plave trake sa žutim zvezdicama. Ali vodiće računa da žutog ne bude previše, zbog prenaglašene simbolike!"
Patriotizam je svaka druga reč u prosečnom govoru bilo kog Amerikanca koji se kandiduje za neku funkciju. Ako neko hoće ozbiljno da diskvalifikuje protivnika javno će posumnjati upravo u njegovo rodoljublje. U svakom jeziku ova reč ima po nekoliko izvornih sinonima.
"Na patriotizmu kao na odnosu prema otadžbini i narodu insistira svaki Nemac, Grk, Englez i Italijan. Zbunjen sam da se nama uzornim, umiljatim, najboljim, najkandidatskijim od svih kandidata za ishodište svih ishodišta, to zabranjuje; da su Srbi krivi za oba svetska rata, a da je Gavrilo Princip beskrupulozni ubica koji ne ubija okupatora, nego prosvećenog princa prestolonaslednika. I to u Bosni, u Sarajevu, u kom valjda živi 98,5 odsto Nemaca i 1,5 odsto Srba, Muslimana i Hrvata! Otuda ideja da sve patriotsko izrikom treba proterati."
Kovačević dodaje da smo zato propustili da obeležimo Njegošev jubilej, pa nije održan čak ni bilijar u njegovu čast, mada ga je Njegoš doneo u Crnu Goru. Nismo obeležili ni devet vekova Stefana Nemanje, ni rođenje Crnjanskog, ni 95 godina od prisajedinjenja Srema, Baranje i Banata Srbiji:
"Mogu da shvatim zašto Baranja ne slavi, ali ne mogu da shvatim da Vojvodina ne obeležava činjenicu da se ostvario san Srba s obe strane Save i Dunava, koji su vekovima bili spojeni samo uzdasima, ne računajući one koji su prelazili da se bore na strani ustanika protiv Turaka, i ne računajući Steriju, Dositeja, Dimitrija Davidovića, koji su prelazili da u Srbiji formiraju pozorište, kulturu, ustav. Sledeće što će nam ukinuti su krsne slave, kao što su 50 godina bile zamenjene 1. majevima, 29. novembrima, 7. julovima. Ali kad smo slavili u ilegali, kad smo čestitali šapatom, kad smo gurali božićnu slamu ispod tepiha, bili smo najopasniji..."
Njegov kolega po peru, Vidosav Stevanović, smatra suprotno - da Srbija ima više štete od "patriota-profitera“, nego od Evrope.
"Odavno govorim i pišem da ne postoje dve Srbije već dva mišljenja, dva pogleda na svet. U pravoj demokratiji to je prirodno i čak poželjno. U nedovršenoj demokratiji, kakva je naša, to se pretvara u sukob ili se od toga pravi sukob. Branioci nacionalne države i nacionalnog programa, koji dvadeset i više godina nameću svoju promašenu politiku svima nama i smenjuju se na vlasti, ne trpe mišljenje drukčije od svoga. I za to okrivljuju drugu stranu koja je kod nas još manjina", kaže Stevanović.
On objašnjava da ne vidi sve nacionalno kao retrogradno:
"Ne vidim zašto bi nacionalno bilo antievropsko ili zašto bi evropsko bilo antinacionalno. Dvadeset sedam država trenutno čini Uniju. Nije nestala nijedna država, nijedan narod, nijedan jezik, nijedna kultura. I ne preti im ta opasnost. Pre će biti da teške nevolje i nestanak prete državicama koje su nastale na Balkanu i koje sada, sve tvrdeći da se bore za nacionalno, zaista ugrožavaju sebe: natalitetski, ekonomski, politički, kulturno".
Prema njegovom mišljenju, patriotizam je često samo paravan za nečasne rabote, zbog čega treba redefinisati pojam rodoljublja:
"Svi naši pogubni političari, ratni zločinci i beskrupulozni tajkuni zaklanjali su se iza patriotizma. Bez ijednog izuzetka. Zbog njih - i zbog budućnosti naše dece - potrebno je redefinisati pojam patriotizma. Razgraničiti šta patriotizam jeste i šta nije. Moj skromni prilog: patriotizam je ljubav prema sopstvenom načinu života. I nije mržnja prema drugima i drukčijima. Dva načina mišljenja - ili više njih sutra - nastaviće da žive naporedo i kad uđemo u Uniju. Ako uđemo, ako nas gore pomenuti rodoljupci ne spreče. Različitosti se podrazumevaju u demokratiji. Mada, ne treba zaboraviti, mi još nismo stigli do nje: trenutno smo u mračnim regionima partokratije", zaključuje Stevanović.
Kada raste evroentuzijazam?
Ulazak Srbije u EU podržava 53,7 odsto ljudi. Godinu dana pre toga procenat je iznosio svega četrdesetak odsto, posle oslobađajuće presude Haradinaju.
Istraživanja "Ipsos Stratedžik marketinga" pokazuju da je najveći evroentuzijazam bio posle smene Miloševićevog režima, kada je ulazak u Uniju podržalo 80 odsto građana.
Isto se desilo i posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Raspoloženje su podigli i dolazak "Fijata“ i "Evrosonga“, a suprotan efekat izazvalo je proglašenje nezavisnosti Kosova 2008.
Dalji pad beleži se 2009, s jačanjem ekonomske krize, ali raste kad su ukinute vize...
