Izvor: Blic, 08.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrobalkan mamac za investitore
Evrobalkan mamac za investitore
Kada su mladi Nemci i Francuzi 50-ih godina simbolički skinuli graničnu rampu između dve države, oni ne samo da su tražili ubrzanu integraciju država članica tadašnje Evropske zajednice, već su i ukazali na najvidljiviju prepreku integraciji - državne granice u Evropi. Danas je povezivanje u evroregione jedina šansa za razvoj zemalja koje su ostale van Evropske unije, posebno zemalja Balkana.
Iako je povezivanje prigraničnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << regija u Evropi počelo još pre 100 godina, a intenzivnija saradnja pograničnih gradova još od 70-ih, mi i u tome kasnimo. Prvi evroregioni u koje su uključeni naši gradovi i opštine počeli su da se formiraju tek od pre par godina. Rezultat tog povezivanja su već formirani evroregioni: Evrobalkan (ranije Niš-Sofija-Skoplje), Dunav 21, Dunav-Kiriš-Mureš-Tisa, Drina-Sava-Majevica. Cilj formiranja ovih regiona, kako za 'Blic' kaže Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije opština i gradova, jeste omekšavanje granica i unapređenje privrede.
- Formiranje evroregiona podstiče i Evropska komisija finansiranjem odobrenih projekata, ali i kroz logističku podršku. Prema podacima EU, trenutna razmena u regionu jugoistočne Evrope manja je 10 puta u odnosu na 1990. godinu. Takvo povezivanje je zapravo jedan od načina da se dostigne nekadašnji nivo razmene, koji je u međuvremenu opao najviše zato što je ceo ovaj region godinama bio politički nestabilan. Ulazak u evroregion daje šansu i zemljama koje nisu članice EU da od nje mogu dobiti novac, naravno, pod uslovom da se predlože kvalitetni projekti - objašnjava Staničić i dodaje da je stupanje u regione dobrovoljno. Ovde se radi o opštinama koje se blizu granica, koje se često osećaju marginalizovanim i teže dospevaju do centralnih državnih fondova.
Proces formiranja regiona Niš-Sofija-Skoplje (sada Evrobalkan), prvog i najvećeg evroregiona kod nas, počeo je na inicijativu gradonačelnika ovih gradova pre tri godine, uz aktivnu podršku Instituta 'Istvest' i Saveta Evrope. Kako za 'Blic' navodi Dragana Ješić, koordinator ovog projekta i saradnik u Odseku za međunarodnu saradnju pri kabinetu predsednika Skupštine opštine Niš, jedan od rezultata povezivanja ovog regiona, koji obuhvata oko šest miliona ljudi, jeste održavanje ekonomskog foruma Sofija-Skoplje-Niš koji je velikom broju preduzeća iz pograničnih regiona sve tri zemlje pružio priliku da predstave svoje delatnosti, razmene iskustva iz stručnih oblasti i intenziviraju međusobnu saradnju.
- Već na ovom forumu predstavnici niške Mašinske industrije, 'Makstila' iz Skoplja i Železare Kremikovci iz Sofije složili su se da treba intenzivirati regionalnu saradnju u čeličnoj industriji i metalurškom kompleksu. Rezultat toga bilo je formiranje Komiteta za čelik jula 2002. godine. Posle godinu dana saradnje ostvaren je promet roba i usluga vredan dva miliona dolara - kaže Ješićeva i navodi da se za ovaj projekat čulo i van Evrope, pa su za Komitet za čelik interesovanje pokazali i Amerikanci.
Ješićeva kaže da će u narednom periodu jedna od aktivnosti Evrobalkana biti traženje načina da nam Bugarska, kada uđe u Evropsku uniju, ipak ne uvede vize.
- Mi smo svesni da će ulaskom u EU Bugarska morati da ispoštuje svoje obaveze prema Uniji, a jedna od njih je i uvođenje viza. Međutim, pokušaćemo da evropskim institucijama ukažemo da bi uvođenje viza znatno otežalo saradnju u ovom regionu i da zato vize ne treba ni uvoditi - kaže Dragana Ješić.
U bliskoj budućnosti ovaj evroregion, prema rečima Nikole Šobota, izvršnog direktora Evrobalkana, planira otvaranje balkanske televizije koja bi trebalo da startuje već za Novu godinu.
- Planiramo i stvaranje nacionalnog parka na Staroj planini, ekološke zelene zone i malograničnih prelaza koji bi ljudima iz pograničnih mesta omogućavali prelazak granice samo sa ličnom kartom. Namera nam je takođe da formiramo privrednu komoru Evrobalkana, kao skup svih privrednih komora iz Srbije, Bugarske i Makedonije - kaže Šobot, dodajući da se planira i unapređivanje kulturne i sportske saradnje, a postoji ideja da se organizuje, ako ne baš olimpijada, ono bar univerzijada ovog regiona.
Pera Milovanović, direktor Mašinske industrije iz Niša, firme članice Komiteta za čelik, za 'Blic' navodi da se finansijski efekti formiranja ovog komiteta tek očekuju, ali da im je to već pomoglo u smislu uspostavljanja kontakata sa čeličanama.
- Prošle godine situacija sa čelikom bila je teška, prvo zato što su cene enormno povećane, a loša je bila i snabdevenost, pre svega zbog velike potrošnje čelika u Kini koja gradi više elektrana na Jangcekjangu i potrošila je čelika više nego cela Evropska unija i SAD. U takvoj situaciji MIN je kao član Komiteta za čelik imao znatno olakšan pristup za kupovinu čelika u Makedoniji i Bugarskoj - objašnjava Milovanović.
R. Marković
