Izvor: Blic, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evri i dolari od opanaka
Evri i dolari od opanaka
ARANĐELOVAC - Zoran Radisavljević iz Aranđelovca nije se pokajao što je uz obućarski učio i opančarski zanat. U poslednjih godinu dana napravio je oko 500 pari srpskih opanaka, koji su prodati gotovo na svim kontinentima. Ne traže ih samo na Grenlandu, kaže u šali Radisavljević.
Opanci koje je svojom rukom izradio Zoran stigli su u Australiju, Ameriku, Nemačku. Nezgodno je što opanke iz inostranstva najčešće naručuju naši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iseljenici, rmpalije, pa je najtraženiji broj 48.
Obućarski i opančarski zanat Zoran je naučio od oca, a samostalno kao zanatlija radi već 22 godine. Radnju je prethodno imao u Beogradu i ostavio ju je jednom od sinova, koji je odlučio da nastavi porodičan posao. Zoran je prešao u Aranđelovac.
Iako je poslednjih godina živeo i radio u srcu Šumadije, opanke nije mnogo prodavao. Potražnja za ovim nezaobilaznim delom srpske narodne nošnje počela je da raste u poslednje dve godine.
- Svi se vraćaju opancima, da li zbog mode ili tradicije. To mi je dobrodošlo, jer od popravke cipela ne može da se živi. Izradom opanaka popravljam standard i porodični budžet. Godišnje napravim 500 pari, a muškarci češće kupuju opanke od žena. Dame kupuju opanke koje imaju formu sandala i smatraju da u njima deluju moderno - kaže Radisavljević.
Udoban opanak ovaj majstor napravi za tri do četiri sata. Za svaki broj postoji odgovarajući kalup, kao i za cipele. Najbolji opanci su od svinjske ili goveđe kože.
- Opanak je mnogo teže napraviti nego cipelu. Za razliku od cipela koje se sklapaju uz pomoć mašine, opanci se prave ručno - naglašava majstor Zoran.
Prilikom susreta sa našim ljudima iz belog sveta ima nezaboravnih događaja. Jedan je vezan za ogroman par opanaka koji su kao eksponat krasili Radisavljevićevu radnju. Ali naišao je naš iseljenik iz Amerike, čovek ogromnih nogu, i zatražio baš taj par.
- Uporno sam odbijao da mu prodam eksponat, ali on nije hteo ni da čuje, jer tako velike opanke, koji mu pasuju, ni u Srbiji ni u Americi nije mogao da kupi. Posle napornog ubeđivanja nije bilo druge i morao sam da se rastanem sa eksponatom - priča majstor Zoran.
M. Petrović
