Izvor: B92, 13.Okt.2014, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eutanazija uskoro pred Bundestagom?
Nemački mediji najavljuju da bi se pred Bundestagom u novembru mogla naći i tema eutanazije, koja se ponovo aktuelizovala ovih dana.
Grupa nemačkih parlamentaraca, okupljena oko bivšeg generalnog sekretara Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Petera Hincea, trebalo bi ovih da predstavi okvir za liberalizaciju zakonodavstva u pitanju pomoći pri umiranju, tako da bi se u novembru Bundestag mogao baviti temom eutanazije, piše danas nemačka štampa.
Za sada se u Bundestagu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nezavisno od partijske pripadnosti, uočavaju tri pravca u viđenju tog pitanja - jedni, koji su za sveobuhvatnu zabranu, drugi žele da dopuste lekarsku pomoć pri umiranju i treći zagovaraju sredinje rešenje, piše štampa.
Tema eutanazije je u Nemačkoj ponovo aktuelna, posle nedavnog samoubistva Ura Rajtera (70), novinara i suosnivača radio-televizije MDR, zagovornika teze "moja smrt pripada meni".
Nemački ministar zdravlja demohrišćanin Herman Gree zahteva striktnu zabranu bilo kakve pomoći pri umiranju za bezizgledne pacijente, što je, naišlo na kritike etičara, pravnika i lekara u palijativnoj medicini koji, međutim, traže da se lekarima omogući da "mogu da prate u smrt".
Medicinski etičar Urban Vizing sa Univerziteta u Tibingenu tvrdi se neizlečivim pacijentima mora pomoći da umru i da se želja za suicidom, u najgorim slučajevima, mora moći samostalno određivati.
Vizing sa drugim ekspertima iz ove oblasti izneo je plan o tome kako bi se u buduće u Nemačkoj pravno mogla regulisati pomoć pri umiranju, piše štampa.
I oni, kao i ministar, žele da pomoć pri umiranju krivično bude kažnjiva sa izuzetkom u dva slučaja - da se neizlečivo obolelom pacijentu, čiji se šanse za život veoma ograničene, omogući "pratnja" u smrt, ukoliko mu je pre toga sveobuhvatno razjašnjeno, između ostalog, i sve o mogućnostima palijativne medicine.
To je grana medicine koja podrazumeva potpunu brigu o bolesniku obolelom od hronične, neizlečive bolesti, kada su preventivne i kurativne metode lečenja iscrpljene.
Osim toga, lekar mora biti ubeđen da pacijent dobrovoljno želi smrt. Lekar, takođe, pored sebe mora uvek imati još jednog kolegu i između razgovora o pratnji u smrt i pružanju te pomoći mora najmanje 10 dana da prođe, kaže se u novom predlogu ministroviih neistomišljenika u kome se, takođe, navodi, piše štampa, da ni rodbina ne bi smela da bude krivično gonjena, ako jednom punoletnom pacijentu, sposobnom da sam odlučuje, pruži pomoć pri umiranju.
Kada je reč o samim Nemcima, ankete pokazuju da većina njih želi mogućnost da se u slučajevima teških bolesti, dozvoli aktivna pomoć pri umiranju, odnosno, eutanazija, koja je u u okviru zemalja Evropske unije dozvoljena u Belgiji, Holandiji i Luksemburgu.
Aktivna pomoć pri umiranju, dakle ubistvo na zahtev ili eutanazija, reč koja je u vreme fašizma zloupotrebljavana, pa se njena jezička upotreba i dalje, uglavnom, izbegava, zabranjena je u Nemačkoj, dok je, naprotiv, pomoć pri umiranju dozvoljena.
To znači da se ne kažnjava, ako neko jednom pacijentu, "osuđenom" na smrt pribavi, recimo, smrtonosni medikament, navode mediji.
Pravno gledano, pružanje "pomoći" pri umiranju u Nemačkoj, zemlji u kojoj živi više od 15 miliona ljudi starijih od 65 godina, veoma je komplikovano, jer postoji "obaveza spasavanja", u protivnom prete visoke kazne.
Štampa je pisala da je jedan broj "od života umornih Nemaca", za nekoliko hiljada evra, koliko "to" košta, pronašlo svoj kraj u Švajcarskoj kod organizacije "Dignitas".
Ova organizacija za eutanaziju obećava "osećajnu pratnju" u smrt u odgovarajuće nameštenim prostorijama.
U brošuri ove organizacije se opisuje da, posle uzimanja jednog leka protiv povraćanja, pacijent treba da popije čašu vode u kojoj je po pravilu oko 15 grama natrijum-pentobarbitala.
Zbog lošeg ukusa, posle te čaše, preporučuje se nešto slatko, a u roku od dva do pet minuta dolazi san - pre smrti.
"Dignitas" tvrdi da je to sve bez bola i rizika, ali - kako je saznala dobro obaveštena nemačka štampa, izgleda, da je u prošlosti, ipak, bilo i teškoća.
