Izvor: RTS, 23.Nov.2013, 13:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Estonski energetski bum
Elektrana u rudarskoj oblasti kod estonskog grada Narve, najveće je postrojenje u svetu, za proizvodnju struje i nafte iz uljnih škriljaca. Samo proizvodnja nafte iz škriljaca daje četiri odsto bruto društvenog proizvoda Estonije.
Dok se mnoge evropske zemlje bore s krizom, Estonija zadivljuje privrednim rastom od četiri odsto, čemu posebno doprinosi energetski sektor. Bivša sovjetska republika je prva zemlja u svetu koja proizvodnjom nafte iz uljnih škriljaca skoro potpuno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zadovoljava energetske potrebe. Sa 20 miliona tona škriljaca godišnje, Estonija je drugi proizvođač u svetu, posle Kine.
Elektrana u rudarskoj oblasti kod estonskog grada Narve, najveće je postrojenje u svetu, za proizvodnju struje i nafte iz uljnih škriljaca. Samo proizvodnja nafte iz škriljaca daje četiri odsto bruto društvenog proizvoda Estonije.
Sagorevanjem tog rudnog materijala, zemlja pokriva celokupnu potrošnju struje, a preradom dobijaja 400.000 tona crnog zlata, koje koristi u industriji, toplanama, brodarstvu.
"Postrojenje Narva godišnje proizvede 10 miliona megavata struje. Istovremeno, proizvedemo i skoro milion i po barela nafte", kaže Tinu Aas, direktor postrojenja Narva
Estonija sve više ulaže u eksploataciju škriljaca u svetu, pre svega u Sjedinjenim Državama i Jordanu. Njihova eksploatacija duplo je jeftinija od eksploatacije nafte i gotovo tri puta jeftinija od farmi vetro-generatora.
Ando Lepiman iz Ministarstva energetike Estonije kaže da su za privredu Estonije novi kapaciteti za proizvodnju škriljaca rešenje problema.
U proizvodnji nafte iz škriljaca, Estonija koristi tehnologiju po strogim ekološkim standardima Evropske unije. Manja je emisija štetnih gasova i potrošnja vode, a zaštita podzemnih voda i iskorišćenost pepela su bolje. Ipak, sve glasniji zahtevi u Uniji da se povećaju porezi na emisiju ugljen-dioksida sa sadašnjih četiri evra po toni, u Estoniji izazivaju zazor.
"Povećanje poreza na emisiju ugljen-dioksida, za dva ili tri puta - poskupelo bi energiju, a njena proizvodnja bi za Estoniju bila manje isplativa. To bi ugrozilo energetsku nezavisnost zemlje", kaže profesor Alvar Soeso sa Univerziteta u Talinu.
Zamah koji privredi Estonije daje energetski sektor, pomogao je zemlji da 2012. godine zabeleži najmanju stopu novih zaduženja u Evropskoj Uniji - svega 0,3 odsto društvenog bruto proizvoda, ostavljajući iza sebe Švedsku i Luksemburg.
