Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jun.2012, 22:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Esterhazi na Beogradskom festivalu evropske književnosti

BEOGRAD -

Glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović i organizator prvog Beogradskog festivala evropske književnosti, koji je zvanično otvoren večeras, predstavio je mađarskog pisca Petera Esterhazija čiji je roman "Pomoćni glagoli srca" objavio "Arhipelag".

Božović je istakao da mu je izuzetno drago što je prva konferencija za novinare u okviru festivala posvećena Esterhaziju, najrelevatnijem književniku savremene Evrope, koji se ne zadovoljava nađenim tematskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rešenjima već istražuje dalje i zato ga smatraju za nosioca modernizacije evropske književnosti.

Prema rečima Božovića, "Pomoćni glagoli srca" (1985) jedan je od najneobičnijih Esterhazijevih romana, napisan nakon smrti majke i tu je pokazao da mu je bilo potrebno da napiše snažnu ispovednu prozu kako bi prevazišao lični bol i gubitak sećajući se epizoda, detalja, rečenica, javne i privatne istorije.

"O toj delikatnoj temi pisac je progovorio lucidno i jasno pokazavši majstorstvo jezika i stila", istakao je Božović i dodao da je u ovom delu Esterhazi "progovorio o onom o čemu se u životu i književnosti često ćuti".

Neposredan, duhovit i široko obrazovan pisac

Esterhazi (62), koji je izdanak jedne od najslavnijih mađarskih aristorkratskih porodica koja je igrala izuzetno važnu ulogu u istoriji Mađarske a docnije Austrougarske, pokazao je da je izuzetno neposredan, duhovit, ali i široko obrazovan pošto je pre nego što se posvetio literaturi diplomirao matematiku.

Razgovor je započeo porukom da se najbolje oseća blizu papira, a ne ume da govori. Da bi to ilustrovao, kazao je da je započeo jednu knjigu rečenicom "ne nalazim reči..." a onda je usledilo 600 strana teksta. Zatim je citirao Tomasa Mana da "je pisac onaj kome jezik predstavlja problem a još veći mu je ako treba da govori" i dodao da samo citira Mana ili Getea.

Umesto da priča o sadržaju romana, Esterhazi se pozabavio problemom njegovog prevođenja na strani jezik jer za njega ostaje misterija da li čitalac prevoda razume šta je on želeo da napiše.

"Na koricama romana piše moje ime, ali rečenice koje su tu su Arpada Vicka koji ih je preveo i ja ne znam šta je on uradio sa mojom rečenicom", nastavio je Esterhazi i objasnio da je "utemeljen u mađarskom jeziku i on mu je važniji od priče i zato se boji da igre reči ostaju neprevodljive i nerazumljive za čitaoce na drugim jezicima".

"Svaka knjiga ima lice i jedno je ono koje vidi mađarski čitalac a drugo srpski i tako redom i ono koje je video jedan ostaje skriveno za drugog. Ja ne znam kako izgleda srpsko lice moje knjige, ali znam da ono postoji", završio je pisac mini esej o prevođenju.

Na pitanje kako definiše ono što se naziva "srednjeevropska književnost", Esterhazi je odgovorio da je to literatura duboko vezana za srednjeevropsku istoriju jer "istorija snažno utiče na svakodnevicu".

"U regionu o kome je reč retki su ljudi kojima istorija nije izmenila život ili barem nekom koga poznaje, a to nije slučaj sa većinom žitelja Pariza, Londona ili Ciriha", nastavio je književnik koji je nosilac mnogih evropskih prestižnih nagrada i član više akademija.

Ogradivši se da ne govori da mu je idol i literarni uzor Danilo Kiš samo zato što je sada u Beogradu, Esterhazi je istakao da je "Kiš za njega najsrednjeevropskiji pisac među svima pa i nekim nobelovcima koje stavljaju u tu grupu".

"U Kišu vidim tu dvojnost, prisustvo istorije, njen uticaj na pojedinca i njegovu sudbinu", precizirao je književnik.

On smatra da pripada toj grupi što je pokazao u seriji knjiga označenih kao "Uvod u lepu književnost" gde je upisao datume: 16. jun 1904. i 16. jun 1956. jer ih smatra bitnim za njegov literarni opus.

To su, objasnio je on, dan opisan u Džojsovom "Uliksu" što on smatra rođendanom moderne literature, a drugi datum je pogubljenje Imre Nađa, vođe mađarskog ustanka koji je ostavio dubok trag na živote Mađara.

Zapitan da geografski odredi "Mittel Europu" Esterhazi je rekao da je za njega to bila u periodu 1970-ti i 80-tih godina "pukotina" koja je postojala između Zapadne Evrope i Sovjetske zone, interes u koju je stavljao Jugoslaviju ali i njenu "okolinu" kao što su Trst i Austrija pa i književnici koju su tu stvarali kao Klaudio Magris.

Esterhazi viđen očima supruge Giti

Petar Esterhazi došao je u srpsku prestonicu u pratnji supruge Giti koja je Tanjugu ponešto ispričala o njihovoj porodici.

Dok su novinari svih medija opsedali danas pisca čiji su romani prevedeni na sve evropske jezike a i na mnoge širom sveta, zgodna, vitka, mladolika, nepretenciozna plavuša sedela je diskretno po strani ali se ozarila kada smo joj se obratili na maternjem mađarskom jeziku. Sa žaljenjem je priznala da ne zna dovoljno dobro engleski iako u poslednje vreme provode velik deo godine izvan Budimpešte.

Ovaj bračni par ne živi u nekom od brojnih dvoraca i palata koje su pripadale porodici Esterhazi, čiji je direktni izdanak njen muž, u neprekinutoj liniji koja seže u same početke dolaska Mađara u Panonsku nizuju pre više od 1000 godina.

Giti, nije krila svoje godine (61) i da će iduće godine Peter i ona slaviti 40 godina braka u kome su stekli četvoro dece.

Na pitanje zašto žive kao običan svet na periferiji Budimpešte na putu ka Sent Andreji, a ne u nekoj od palata u centru grada, ona je samo odmahnula rukom i rekla da im je posle pada komunističkog režima ponuđeno za sve posede tako malo da sa tim sredstvima ne bi mogli da poprave krov nad glavom i da se njen muž odrekao svega što je bilo pre njega. On je inače prvi Esterhazi koji nije dobio grofovsku titulu odmah po rođenju.

Kao brižna majka, najviše je pričala o deci jer dvoje žive u inostranstvu a dvoje su u Mađarskoj. Sin koji je likovni umetniku živi u Parizu, oženjen je Francuskinjom. Starija ćerka je udata u Berlinu i podarila im je unuče, a Giti kaže da joj je to "jako zgodno" jer tamo provode dva-tri meseca svake jeseni, pošto je Peter član Nemačke akademije za jezik i književnost i Akademije umetnosti u Berlinu. Treća akademija čiji je član je Evropska akademija nauka, umetnosti i književnosti.

Najmlađi Esterhazi koji ima samo 25 godina, izgleda da je mamin ljubimac jer se požalila da on planira da ode da živi u SAD. Nedavno se oženio pet godina starijom devojkom koja ga podržava u toj nameri, a želja mu je da se bavi filmom ali iza kamere.

Sasvim "obična" porodica jednog od najvećih svetskih pisaca danas.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...