Izvor: Večernje novosti, 02.Jan.2015, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ermitaž: Hitler je uzalud čekao svoj ram

JEDAN od najpoznatijih muzeja na svetu - Ermitaž u Sankt Peterburgu - obeležio je minulih dana 250 godina postojanja. Kroz njegove raskošne salone neprekidno “teku” valeri slikarskih velikana, još od onog dana kada je carica Katarina Druga poklonila muzeju vredne slike i predmete. Reporter “Novosti” bio je gost gradskih vlasti Sankt Peterburga na Trećem međunarodnom kulturnom forumu, koji se održavao u “severnoj prestonici” i još jednom se uverio u neprolazni sjaj Ermitaža, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kojem se čuva više od tri miliona slika! “Srce” ove velelepne građevine čini pet zgrada koje se nalaze na obali reke Neve, a kroz njene holove svakodnevno “šparta” oko 2.500 zaposlenih. Kako je sve počelo? Imperatorka Katarina je 1764. kupila od Nemca Johana Gockovskog slike iz njegove privatne kolekcije. Ovaj nemački trgovac bio je dužan knezu Vladimiru Sergejeviču Dolgorukom, pa su tako platna Rembranta, Rubensa, Van Dajka... stigla u Rusiju. Za vreme Katarine Druge, zatim Pavla Prvog i Aleksandra Prvog, Ermitaž je zapravo bio dvorski muzej. Navodno je čak i veliki Puškin morao da dobije propusnicu da bi pogledao radove vrhunskih majstora. Ermitaž je bio otvoren za publiku tek u vreme vladavine Nikolaja Drugog 1852, kad je podignuta zgrada Novog Ermitaža. Interesantno je da su u 19. veku neki ruski kritičari, među kojima je bio i Vladimir Stasov, smatrali da je to neuspešan projekat. U periodu vladavine boljševika, u vreme velike besparice od 1929. do 1934, na zapad je iz Ermitaža prebačeno 2.880 slika, od kojih 1.600 nikada nisje vraćeno. Prodate su neke slike Ticijana, Rembranta i Rafaela, a neke od njih nalaze se u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu. Mihael PjotrovskiZa vreme Drugog svetskog rata više od dva miliona slika i raznih izložbenih predmeta bilo je evakuisano iz Sankt Peterburga, daleko na Ural, u Jekaterinburg, koji se u sovjetsko vreme zvao Sverdlovsk. U vreme opsade Lenjingrada, u muzeju su ostali samo okviri poznatih slika. Istoričari kažu da Nemci nisu mnogo gađali taj deo grada jer je Hitler želeo da proslavi pobedu upravo šetajući se po Ermitažu, ali mu se ta želja nije ostvarila. O toj burnoj istoriji pripovedao nam je i direktor Muzeja Mihael Pjotrovski. On je ovih dana napunio sedamdeset godina, a u Ermitažu radi skoro četvrt veka: - Ovo je moja druga kuća. Ovde sam porastao. Celi moj život je povezan sa Ermitažom. I moj otac Boris Pjotrovski bio je direktor muzeja, a majka je radila kao arheolog. Ermitaž u sebi ima nešto mistično. Njegove dvorane su monumentalnije od drugih muzeja u Evropi. Mogu reći da sam miljenik sudbine, jer svakog dana udišem istoriju. Piotrovski tvrdi da čak i kraljevi, kad uđu u Ermitaž, počnu da se drugačije ponašaju. - Velika umetnost stavi sve na svoje mesto. Vi ne možete da se sebe doživljavate kao ravnog Rembrantu. Zbog toga imate unutrašnju potrebu da se poklonite toj velikoj umetnosti. Rukovodstvo Ermitaža sada planira da umetnost približi narodu Rusije. Tako će se u bližoj budućnosti organizovati “centri-sateliti” čuvenog muzeja u Omsku, Vladivostoku i Jekaterinburgu.POKLONjEN SAVIN "JUPITER" POVODOM velikog jubileja muzej je dobio vredne poklone. Posebno je značajna mramorna statua Jupitera koja ima dugu istoriju. Ermitažu je taj poklon dao doktor fizičko-matematičkih nauka profesor Jurij Abramov. To je statua koju je napravio kipar iz Venecije Antonio Tarsija početkom 18. veka. Kupio ju je grof Sava (Vladislavić) Raguzinski, čuveni trgovac, ruski diplomata i obaveštajac i poklonio ju je carici Katarini Prvoj. - Tamo ćemo svakih šest meseci organizovati izložbu kao što smo to učinili u Kazanju u Tatarstanu. U Omsku se za to priprema zgrada, a Jekaterinburg je za nas sveto mesto jer su se u Ipatevskom domu za vreme Drugog svetskog rata čuvale naše najvrednije slike. Posetioci će imati priliku da u Jekaterinburgu vide slike iz Ermitaža upravo tamo gde su one bile za vreme rata - zaključuje direktor Pjotrovski. Pri odlasku iz ove čuvene riznice, sreli smo i jednu mačku, a one su u muzeju “svete životinje”. Procenjuje se da ih u podrumima ima najmanje 50. Tamo su ih namerno doveli da čuvaju muzej od miševa. A u znak zahvalnosti, svakog 28. marta organizuju Dan mačaka Ermitaža!n LITVANAC IZBUŠIO "DANAJU" NACIONALISTA iz Litvanije Bronus Majguis šokirao je svet 15. juna 1985. godine. U Ermitažu je polio Rembrantovu sliku “Danaju” kiselinom uzvikujući: “Sloboda Litvaniji”! Osim što je bacio kiselinu pomešanu sa crnim tušem na čuvenu “Danaju”, dva puta je udario nožem po platnu. Skoro 30 odsto slike bilo je oštećeno, restaurirali su je čak 12 godina. Tek 1997. vraćena je u dvoranu. Jedna od najpoznatijih slika je i "Povratak bludnog sina". ŠTIKLE NE ŠKODE PARKETU U ERMITAŽU se ne hoda u papučama ili plastičnim “navlakama” kao u bolničkim ustanovama. Tamo ljudi koračaju u cipelama, turisti najčešće u patikama, a ima dama koje dolaze i u štiklama. Domaćini kažu da njihovom zaštićenom parketu visoke potpetice nie predstavljaju opasnost. Parket je prekrivren sa nekoliko slojeva laka kojeg nakon određenog vremena struže posebna mašina, a zatim se premazuje. BROJKE* 2.500 zaposlenih ima muzej* 3. miliona slika u zgradi* 1.600 platna nestalo na zapadu

Nastavak na Večernje novosti...