Izvor: Blic, 02.Dec.2010, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erlend Lu: Sve manje se misli svojom glavom
Duhovitost je deo mene, a mislim da je dobar način gledanja na stvari - rekao je Erlend Lu, čuveni norveški i svetski pisac, gost Beograda, koji u razgovoru za “Blic” govori o svojim knjigama, potrošačkom mentalitetu, humoru…
Erlend Lu je publiku osvojio romanom "Naivan. Super” u kome, između ostalog, govori o mladom čoveku koji se suočava sa prekretnicama, dilemama, svakojakim nedoumicama. Odgovarajući na pitanje koliko autobiografskog ima u ovom delu, poznati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << književnik kaže: "Delimično. Nije autobiografska na najdirektniji način, ali sadrži neke elemente koji su uzeti iz moje porodice. Knjiga je dobrim delom fikcija. Govori o mladiću koji je izgubio uporište u životu i kreće u potragu za smislom, identitetom, što je tipično za bilo kog mladog čoveka između 20 i 25 godina. Skandinavske zemlje su sredinom devedesetih bile karakteristične po potpunoj depolitizaciji omladine, društvena pitanja ih nisu zanimala, izvesna neodgovornost bila je lako vidljiva, dominirao je utisak da čovek uvek može da bude večno mlad...
U Srbiji su pak ljudi isuviše usmereni na politiku, isuviše je privatno podređeno društvenom. Koliko je dobro da čovek svoj život oblikuje prema politici?
- Krupno pitanje. Lično, ne postavljam zahteve ni samome sebi pa ni drugima kada je reč o političkoj aktivnosti. Ona je diskutabilna posebno ako se ima u vidu da se tokom istorije pokazalo da ljudi koji su se bavili politikom često nisu imali pravo u svojim stavovima. Politika je u isto vreme i opasna i neophodna. Večnog pitanje - levica ili desnica - ne interesuje me kao nekada. No, ono što smatram bitnim jeste da čovek treba da bude samostalan i da misli svojom glavom. To jeste kliše, ali je i istina da u današnje vreme ima isuviše malo ljudi koji to zaista čine.
U romanu "Dopler” junak napušta društvo i porodicu, zatim u knjizi "Volvo kamioni” glavni lik uviđa da i nije usamljen u svom ekscentričnom ponašanju. Uz kritiku potrošačkog društva u vašim knjigama dominira i pitanje normalnosti. Šta je zapravo normalno?
- Često me pitaju da li pišem o ludacima. Ne mislim da je tako. Ali smatram, uveren sam, da je čovek mnogo iracionalnije biće nego što se to misli i priznaje. A što se potrošačkog društva tiče, to vam je slično kao i sa politikom. Samo treba misliti svojom glavom, ali to, ponavljam, malo ko čini.
Roman "Mulej” je priča o usamljenosti, suicidnim idejama. To je, ako se ne varam, vaša jedina knjiga u kojoj je glavni lik žena?
- Jeste. Ideju da glavni lik knjige bude žena imao sam dosta dugo, ali nije išlo. Prilikom putovanja, a dosta putujem, primetio sam da uvek ima više muškaraca nego žena pa mi je palo na pamet da bih mogao da napišem roman o mladoj devojci koja putuje. Kasnije se ispostavilo kao problem to što ne znam ništa o osamnestogodišnjakinjama. Razmišljao sam silno o raznim stvarima i pitanjima i na kraju pomislio - dođavola sa svim tim. Ko kupuje moju knjigu, njemu treba moja iluzija, a i ko još siguran da zna sve o ženama.
Zasjednički imenitelj vaših dela je humor. Humor kao eskapizam, način gledanja na stvari?
- Taj humor je povezan sa mojom ličnošću i sa mojim odnosom prema svetu oko sebe. Često doživljavam stvari sa određenom distancom, kao da ih propuštam kroz nekakav filter i kad one prođu kroz taj filter neretko postaju apsurdne. Humor nije nešto za čime ja težim, nego je deo mene, pa se i ispoljava u mojim knjigama. A inače mislim da jeste dobar način gledanja na stvari.
O Beogradu
- Došao sam pre par sati. Utisaka je za sada malo. Primetio sam da je za ovako veliki grad aerodrom relativno mali. Primetio sam više tipično socrealističkih građevina. Čovek koji me je vozio pokazao mi je visoku zgradu za koju mi je rekao da je bombardovana '99... Pred put, na internetu sam, između ostalog, video da je Beograd čak trideset puta sravnjen sa zemljom i to je nešto prema čemu stvarno treba imati respekta.
Svestrani Erlend Lu
Poznati norveški i svetski pisac Erlend Lu (1969) osvojio je ovdašnju čitalačku publiku romanima "Naivan. Super”, "Mulej”, "Volvo kamioni”, "Mirni dani u Miksing Partu” u izdanju "Geopoetike”. Za svoj rad dobitnik je brojnih priznanja i prevođen na više od petnaest jezika. Bavi se uspešno i književnošću za decu, a njegovi naslovi namenjeni mlađima takođe su ovenčana nagradama. Pravio je kratke filmove, muzičke spotove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, zatim kao književni kritičar, učitelj, prevodilac poezije.
