Izvor: Blic, 16.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ergela u srcu Šumadije
Ergela u srcu Šumadije
KRUŠEVAC - Sa kaubojskim šeširom, usred korala, okružen svojim rasnim i negovanim ljubimcima, araberima, galoperima, kasačima i englezima, Neša Pavlović najradije dočekuje goste. Najrećniji je kada je u Lomnici, na svom pravom vestern ranču gde uzgaja tridesetak konja, u koje je uložio čitavo bogatstvo zarađeno u Švajcarskoj.
- Kada se u proleće oždrebe, biće ih pedeset, a u maju nameravam da zvanično otvorim ergelu, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << znači da će ovde biti pravi sportsko-rekreativni centar, sa bazenima, teniskim terenima, konjičkim klubom i restoranom - priča o svojoj davnašnjoj želji Neša. U Švajcarskoj radi, u Srbiju dolazi da potroši svaki ušteđeni dan odmora, a u ergelu je uložio, kako kaže, zaradu cele familije.
'Svis Neša' naziv je njegove firme u Švajcarskoj, koja se bavi čišćenjem poslovnog i privatnog prostora. Sav prihod od tog biznisa utroši na kupovinu konja, a ima ih iz Karađorđeve, Dunđerske, Čačanske ergele…
- Jedan vredi najmanje 2.000 evra, a plaćao sam i više. Sada ne bih mogao da ih prodam ni za četvrtinu ove cene po grlu, jer konje skoro da više niko i ne kupuje. Mesečno još treba izdvojiti od 70 do 80 evra po jednom, samo za kvalitetnu hranu, ovas, ječam, suncokret, jabuke, šargarepu, a kupujem redovno i vitamine. Svakog drugog meseca, obavezno je potkivanje, a četiri potkovice koštaju 20 evra i sve to treba pomnožiti sa sadašnjih 30 ljubimaca. I dobra oprema za konja je skupa, pa košta i do 2.000 evra, a samo sedlo je dve trećine ove cene - kaže Neša.
Gostima koji se plaše jahanja objašnjava da je slično letenju i da je konj pametna životinja, koja oseća strah i nesigurnost jahača.
- Plaše se da ne krene u galop, a konj oseti svaki drhtaj jahača i zato uvek krene polako. Svi su dresirani, a uvek ih pustim da se prvo izjure i izigraju. Najviše im smeta grubost, osećaju loše vibracije. Imam jednu kobilu koja i na najmanju grubost uzvraća, pa je tako jednom prevrnula i kočiju i snašu i svatove, kojima sam je iznajmio - objašnjava Neša.
Na ranču ima i ponije, mini koze, mađarske pse, paunove, guske, fazane i još dvadesetak vrsta životinja i ptica. Prvog konja kupio je sinu Stefanu i tako je počela da nastaje ergela i mala neobična farma za odmor. Stefan dolazi iz Švajcarske samo za vreme školskog raspusta, ali je dvorište uvek prepuno dece, a Neša nije neka velika pričalica, ali zato svira nekoliko instrumenata, orgulje, harmoniku, bubnjeve. Konji, kaže, ipak najviše vole trubače, a tada znaju i da zaigraju. Nevena Erac
