Izvor: RTS, 21.Jun.2014, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan u Beču: došao, video, napravio štetu
Sudeći po reakciji "Austro-Turaka", aktuelni turski premijer Redžep Erdogan može u Beču računati sa nešto više simpatizera nego protivnika. Erdoganov vatreni nacionalstički govor bio je u četvrtak glavna politička tema u medijima alpske republike.
Austrijski novinari trčali su između mase premijerovih obožavalaca na mitingu u ledenoj dvorani na rubu grada i njegovih političkih neprijatelja na uličnim demonstracijama.
Austrijski šef diplomatije Sebastijan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Kurc i turski premijer Redžep Erdogan kratko su se sastali u Beču.
Kurc ističe da nije želeo da turski premijer otputuje, pre nego što mu se direktno kaže šta zvanični Beč misli o njegovom nastupu.
Teme kratkog razgovora bile su austrijski stav prema integracionoj politici, turski uticaj na religiozna pitanja u Austriji kao i sloboda medija i stanje ljudskih prava u Turskoj.
Austrijski ministar prekjuče je optužio Erdogana da u Austriju uvozi tursku izbornu kampanju, čime unosi nered i pokazuje nepoštovanje zemlje domaćina.
Za sada nema informacija koliko je taj susret bio neprijatan za obe strane.
Kratki zaključak posle dugog turskog dana: Beč je ljut na turskog premijera Erdogana. Ljuti su ministri spoljnih poslova Sebastian Kurc i policije Johana Mikl-Lajtner. Ljuti su i mediji i političari.
Nezadovoljni su i aktivisti i službenici koji od opštinskih, preko gradskih do državnih nivoa rade na socijalnoj integraciji migranata, ljuti su članovi tridesetak migrantskih udruženja, od onog za negovanje tradicija Kemala Ataturka, do različitih studentskih grupa i kurdskih organizacija.
Ljuta je i crkva, jer je Erdogan za svoj pohod na Beč izabrao Praznik euharistije ("Tjelovo") - posle Božića i Uskrsa najveći praznik Katoličke crkve, dan kada se tradicionalno, od trinaestog veka, održavaju šetnje i verski obredi na otvorenom.
Jedini austrijski političar koji se izvukao moralnog i političkog bremena reakcije na Erdoganovu posetu Beču je kancelar Fajman. On je tog dana bio u ranije planiranoj državnoj poseti Srbiji, gde se bavio temom srpskog ulaska u EU.
To je za Austriju mnogo jednostavnija i ugodnija tema, nego zauzimanje jasnog stava prema agresivnom prodoru "turskog ponosa" u Evropu.
Erdogan objavio kulturni rat Evropi
Turski premijer zagovara integraciju, a odbija asimilaciju: to je dimna zavesa, komentarišu ovdašnji mediji.
Prvo, asimilacija je praktično nepostojeći fenomen u službenim politikama evropskih zemalja. Drugo, i lokalna društva se efektivno brane od procesa asimilacije, time što stalno formiraju kategorije distinkcije prema migrantima, kao što su "druga" ili "treća genaracija" ili "novi Austrijanci".
To sve znači da se danas za "asimilaciju" u Evropi bore bivši migranti, a ne društva -domaćini.
Prema tome, ono protiv čega se turski premijer bori nije asimilacija već upravo integracija. Jednom Turčin, uvek Turčin - to je poruka koju su vrlo dobro razumele i Erdoganove pristalice i protivnici, analiziraju austrijski mediji.
Posebno nezadovoljstvo, verovatno unapred isplanirano i ukalkulisano od strane govornika, izaziva ovde izjava turskog premijera prema kojoj su turski migranti "unuci Kara-Mustafe", osmanskog vojskovođe i velikog vezira koji je rukovodio drugom opsadom Beča 1683. godine.
"Da li to znači, Turci u Beču danas nastavljaju misiju svog "dede"? Nije li to dovoljno jasna objava kulturnog rata?", komentariše Prese.
Dvojno državljanstvo za "unuke" Kara-Mustafe
"Austrijska demokratija će preživeti Erdoganovu posetu" - bila je to rečenica koju su austrijski političari kao mantru ponavljali pre i posle Erdoganove "privatne" posete Beču.
Nije demokratija ni bila u opasnosti, samo zakon, odgovaraju mediji i otvaraju jednu za austrijske vlasti bolnu temu - dvojno državljanstvo.
Kategorija dvojnog državljanstva u Austriji praktično ne postoji: koga uhvate da poseduje još jedan pasoš - gubi austrijski. Ko zatraži produženje austrijskog pasoša, a ima još jedan, čini krivično delo zbog kojeg se ide u zatvor.
Tek par stotina ljudi ima ovde legalno dvojno državljanstvo: vrhunski sportisti, univerzitetski profesori, Ana Netrebko i slično.
Svi ostali moraju izabrati između austrijskog i onog iz zemlje porekla. Svi - osim turskih migranata.
Prema austrijskoj državnoj statistici, u alpskoj republici živi 275 hiljada građana turskog porekla. Od tog broja, 160.000 su Austrijanci, dok ostali poseduju samo turski pasoš.
Problem počinje sa tom većom grupom "integrisanih" Austrijanaca - računa se da najmanje polovina od 160 hiljada "novih" Austrijanaca ilegalno poseduje i tursko državljanstvo.
Službeni austrijski podaci o tome ne postoje - kad austrijski mediji pišu o toj temi, pozivaju se na turske statističke izvore.
Naravno da to nije nepoznati fenomen, bilo ga je i do sada, ne samo u slučaju turskih državlljana.
Ono što je novo su pre svega razmere, arogancija i otvorena agitacija turskih konzulata u Beču, Salcburgu i Bregencu, kao i ambasade u Beču, da se nakon odricanja od turskog i primanja austrijskog, turski migranti "tajno" vrate turskom državljanstvu.
U Nemačkoj je situacija sa državljanstvima generalno nešto opuštenija, ali što se Turaka tiče, zapravo ista. Nemačka dopušta dvojna državljanstva - ali samo za državljane EU zemalja i Švajcarske, ne i Turske.
Provokacija kao deo političke igre
Za razliku od Nemačke, gde je Erdogan u sličnim uslovima nastupao dva dana pre majskih izbora za EU parlament, mala Austrija se pokazala više isprovociranom, nego veliki sused na severu.
Razlog - upravo taj što je mala. U Nemačkoj živi tri miliona turskih migranata - pola nemački, pola turski državljani. Ukupno, van turskih granica živi 5,2 miliona Turaka, samo u Nemačkoj skoro dve trećine tog broja. Tih pet miliona glasača mogu u turski parlament (550 mesta) poslati do dvadeset poslanika.
Stoga se može reći da je Erdogan išao u Nemačku da lovi glasove biračkog tela, a u Austriju više da nervira.
Može se reći da je, barem za sada, u oba slučaja bio uspešan.
