Izvor: Politika, 09.Nov.2014, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan napušta Ataturkovu palatu
Preseljenje u novu grandioznu predsedničku palatu mnogi u Turskoj doživljavaju kao kidanje i simboličnih veza sa najvećim reformatorom u islamskom svetu
Redžep Tajip Erdogan ne prestaje da zbunjuje i deli javnost: odlučio je da napusti predsedničko zdanje na Čankaji, elitnom delu Ankare, u kome su više od devet decenija stolovali svi dosadašnji šefovi države, počev od Mustafe Kemala Ataturka, osnivača sekularne države.
Nova Erdoganova adresa je u Beštepeu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na periferiji prestonice, usred jedne od retkih oaza zelenila u inače sivoj Ankari. U pitanju je monumentalno zdanje koje ima sto soba odnosno 40.000 kvadrata, šest puta je veće od Bele kuće, a 27 puta od Jelisejske palate, tvrde lokalni novinari.
Izgradnja nove predsedničke palate do sada je koštala oko 432 miliona dolara, a za troškove palate sledeće godine biće namenjeno još 135 miliona dolara. To je kombinacija savremene i osmanske arhitekture koja vuče korene sve do Seldžuka koji su pre sedam vekova položili kamen-temeljac moćne imperije.
„Ovo nije slučajno. Erdogan ne želi da ga bilo šta podseća na ’staru Tursku’ (to jest na Mustafu Kemala Ataturka)”, komentariše liberalni „Zaman”.
Potez predsednika Erdogana zbunio je mnoge Turke, pogotovo „obične” građane. Dvospratna palata na Čankaji je za njih simbol Ataturkove borbe za nezavisnost zemlje i stvaranje države u današnjim granicama posle raspada Osmanskog carstva.
Njih mnogo ne opterećuje ideologija: sekularizam ili islamizam. Za njih je Čankaja Turska, ono što je za Amerikance Bela kuća, Ruse Kremlj, za Francuze Jelisejska palata. U starom zdanju na obroncima Ankare mandate su od 1923. godine proveli jedanaest predsednika počev od Ataturka. Svi do Erdogana.
„Poštovanje tradicije je suština zdravog društva, to nije konzervatizam. Turska se i na ovaj način uvlači u haos jer ne poštuje istorijsko nasleđe naše prošlosti”, kaže lider vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu.
Zvanična promocija nove palate trebalo je da se obavi 29. oktobra kada se tradicionalno obeležava Dan republike. Lideri vodećih opozicionih partija su odmah saopštili da će bojkotovati Erdoganov prijem u novom zdanju koji je u poslednjem času otkazan zbog tragedije u rudniku uglja u kojoj stradalo 20 radnika.
Erdogan ima islamističku biografiju. Sekularisti ga uporno optužuju da korak po korak uvlači zemlju u prošlost: vratio je feredže, uveo je (polu)prohibiciju na alkohol i cigarete, propagira moralno ponašanje žena na javnim mestima.
Kada je pobedio na izborima 10. avgusta, Erdogan je izjavio da je to početak „nove Turske”. Nije objasnio šta je za njega „stara” Turska: ova zvanično još važeća Ataturkova, ili ona osmanska koja je, kako se verovalo, pre 91 godinu neslavno završila u istoriji.
Odmah je najavio promenu ustava i uvođenje predsedničkog sistema jer ne želi da bude poluceremonijalna figura kao njegovi prethodnici. On se od prvog dana ponaša kao da ima neograničena izvršna ovlašćenja, kao da je iznad zakona, upozoravaju njegovi politički protivnici.
Nova palata, koja je u početku bila predviđena za premijera i vladu, sporna je od prvog dana jer je podignuta bez građevinske dozvole. Nadležni sud u Ankari zabranio je gradnju pošto se radi o zaštićenom nacionalnom parku u kome je posečeno više od hiljadu stabala. Niko se, međutim, nije usudio da sprovede tu presudu.
U vladajućoj Partiji pravde i razvoja, koju je pre trinaest godina osnovao Erdogan, i ovog puta, kao uvek, aplaudiraju šefu države. Novo zdanje već nazivaju „Ak saraj”, što će reći bela palata. To nije slučajno: prva dva slova – Ak – u stvari su odomaćena kao skraćenica za naziv vodeće stranke.
Još nije jasno kakva će biti dalja sudbina palate na Čankaji u kojoj je pisana savremena turska istorija. Logično bi bilo da se u nju useli premijer Ahmet Davutoglu, dok u opoziciji sarkastično primećuju da se ne bi začudili da je sadašnji vlastodršci pretvore u šoping centar.
Vojislav Lalić
objavljeno: 09/11/2014
